Izvor: RuskaRec.ru, 30.Mar.2017, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Tramp osujetiti planove Britanije na Balkanu?
Posle odluke Senata SAD da ratifikuje protokol o ulasku Crne Gore u NATO sledeći potez pripada predsedniku Donaldu Trampu. Sada će Bela kuća doneti odluku hoće li ova balkanska zemlja sa minijaturnom armijom i 650.000 stanovnika ući u vojnopolitički blok čije širenje Rusija doživljava kao ugrožavanje sopstvene bezbednosti. Očekivani Trampov potpis ispod ovog dokumenta će doprineti razočaranju ruskog rukovodstva u politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << američkog predsednika koga su mnogi optuživali za veze sa Rusijom i preterane simpatije prema Putinu. Međutim, Trampov potpis još više može iznenaditi Veliku Britaniju, koja je, sudeći po najnovijim izjavama, planirala da preuzme od SAD štafetu vodeće zemlje u regionu. Ilustracija: AP Evropska solidarnost „Politički kurs prihvatanja Crne Gore kao članice NATO-a liči na signal koji upućuje Trampov tim da SAD ostaju privržene NATO-u i evropskim partnerima“, rekao je Ričard Vajc, direktor Centra za vojnopolitičku analizu Instituta „Hadson“ i ekspert međunarodnog debatnog kluba „Valdaj“. Privrženost Donalda Trampa evropskim partnerima i NATO-u intenzivno je podvrgavana sumnji tokom predsedničke kampanje i posle njegovog zvaničnog ulaska u Belu kuću. U situaciji kada su lideri kontinentalne Evrope pokušavali da odgonetnu Trampove namere prema partnerima SAD iz NATO-a, Britanija je iznela sopstvene inicijative vezane za region u kome NATO još uvek izvodi operaciju održavanja mira. „U kontekstu pretpostavljene protivdržavne zavere u Crnoj Gori pozivam sve nas da učinimo više kako bismo se suprotstavili kampanjama dezinformacije od strane Rusije koje destabilizuju situaciju, i da zapadno prisustvo u ovom regionu učinimo očiglednijim“, rekla je premijerka Velike Britanije Tereza Mej u martu 2017. godine, ponudivši svoju zemlju kao domaćina samita o Zapadnom Balkanu planiranog za 2018. godinu. Senat SAD. Ilustracija: AP Eksperti smatraju da je izjava britanske premijerke zapravo pokušaj Londona da uveri svoje evropske partnere u nepokolebljivost britanskog prisustva na Balkanu. „EU je danas u stanju kada treba ponuditi ideje za budući razvoj. Reči Tereze Mej o očiglednoj destabilizaciji na Balkanu su i pokušaj da Velika Britanija dokaže kako izlaskom iz Evropske unije ne napušta Evropu kao međunarodna sila, a ujedno ispoljava opšteevropsku solidarnost, i najzad, konstatuje činjenično stanje“, rekla je Ekaterina Entina, docent Fakulteta svetske ekonomije i međunarodne politike Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“. U situaciji kada svet pokušava da odgonetne Trampovu politiku prema Evropi, London preuzima funkciju prve violine, između ostalog i na Balkanu. Međutim, čak i Trampova kritika NATO-a još uvek ne garantuje da novi predsednik SAD neće učestvovati u životu Alijanse. „U SAD postoji opšti stav da treba pružiti podršku savezima čije postojanje je u interesu američke spoljne politike. Među njima je i NATO. Još uvek se akcenat stavlja na to da SAD i dalje garantuju bezbednost saveznicama u Evropi i Aziji putem odvraćanja oponenata“, rekao je Andrej Sušencov, rukovodilac agencije „Spoljna politika“ i programski direktor kluba „Valdaj“. To znači da će London još korigovati svoje planove u pogledu vodeće uloge na Balkanu. Žarište konfrontacije Formalni ulazak jedne balkanske zemlje u NATO, do koga može doći u narednim mesecima, garantovano će izazvati oštru negativnu reakciju Moskve. Eksperti, međutim, ističu da su odnosi Rusije sa NATO-om ionako dosta loši, te će ulazak Crne Gore u alijansu teško moći da ih dodatno pokvari. Umesto toga, samo će biti još jedan u nizu faktora koji podižu tenziju među njima. „Crna Gora nije isturena pozicija na geopolitičkom frontu između Rusije i Zapada. Njen ulazak u NATO je važan i teško prihvatljiv događaj, ali za Rusiju nije od životnog značaja kao pažnja koju NATO posvećuje Ukrajini i Gruziji“, rekao je Sušencov. Kako će Rusija reagovati na članstvo Crne Gore u NATO-u? Moskva će teško podneti širenje alijanse čak i ako Tramp ne bude javno insistirao na ulasku Crne Gore u NATO kako ne bi onemogućio uspostavljanje dijaloga sa Kremljom. „Ti planovi se kose sa predstavama koje ruska diplomatija ima o tome da se blokovskim pristupom i širenjem NATO-a oduzima mogućnost uspostavljanja odnosa zasnovanih na poverenju između Rusije i Alijanse, a države koje se nalaze između Rusije i NATO-a primorane su da budu svojevrsna tampon-zona ili žarište konfrontacije“, zaključio je Sušencov.
