Izvor: Politika, 22.Mar.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hibridni rat Rusije i NATO-a
Evroatlantska alijansa se plaši da će ruski „mali zeleni ljudi” osvojiti delove baltičkih zemalja, baš kao što su Krim
Dok desantom na Arktik desetine hiljada ruskih vojnika vežbaju kako će da odgovore na svaki mogući kopneni i pomorski napad na granice Rusije, na Baltiku i Crnom moru uveliko se odvijaju manevri američke vojske i snaga NATO-a čiji generali, vojni stručnjaci i političari uveliko tvrde da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moskva počela rat. Međutim, ne rat vojnim sredstvima, već hibridni rat u kojem, kako tvrde, nastoji da „informacionim ratom, ucenama i sajber-napadima” destabilizuje zemlje s kojim se graniči, a u kojima živi rusko stanovništvo.
Iako je ukrajinska kriza u fokusu međunarodne javnosti, NATO saveznike zapravo najviše brine „ranjivost” baltičkih zemalja, koje su u EU i NATO-u – Litvanija, Estonija i Letonija – naročito što u dve potonje više od četvrtine stanovništva čine Rusi. Oni se plaše da će „mali zeleni ljudi” – kako je Vladimir Putin opisao anonimne vojnike koji su se pojavili na teritoriji Krima uoči referenduma o otcepljenju – odjednom pojaviti i osvojiti delove baltičkih zemalja u kojem živi rusko stanovništvo.
Prema oceni letonskog ministra odbrane Rajmondsa Vejonisa, Putinova verzija hibridnog rata ne samo što predstavlja test za NATO u pogledu toga koliko je zaista posvećen kolektivnoj odbrani svojih članica, već se zasniva na „dezinformisanju, podmićivanju i ekonomskom pritisku”, koji je skrojen da „potkopa državu”, prenosi AFP.
Štaviše, litvanska predsednica Dalija Gribauskajte ne krije svoje mišljenje da je njena zemlja već napadnuta od Rusije: „Prva faza sukoba je već na delu i tu mislim na informacioni rat, propagandu i sajber-napade. Dakle, mi smo već napadnuti.”
Ovakva procena je već postala ideja vodilja u zapadnim bezbednosnim krugovima, pa je nedavno londonski Međunarodni institut za strateške studije u svom godišnjem izveštaju istakao čak da bi „taktika koju Rusija primenjuje u ukrajinskom sukobu, uključujući tajnu vojnu akciju i kampanju putem društvenih medija, mogla da inspiriše druge zemlje, kao što su Kina i Iran”. Londonski institut je pri tom istakao da većina vojski u svetu nije dovoljno pripremljena za ovaj novi tip „hibridnog ratovanja”, savetujući NATO da bi trebalo da „hitno” deluje kako bi razvio odgovore na takve pretnje, koje imaju potencijal da „brzo destabilizuju” zapadne zemlje.
Sudeći prema medijskim izveštajima, NATO se svim silama trudi da „hitno” deluje, a u okviru alijanse na tome najviše insistira najviši američki civilni zvaničnik alijanse, zamenik generalnog sekretara Aleksandar Veršbou. On je nedavno rekao da „ljuta, revizionistička Rusija” nastoji da povrati uticaj u Evropi, između ostalog ponovo silom crtajući granice kako bi ostvarila svoje ciljeve. On je u Letoniji naveo da je pod Putinom Rusija razvila „novi oblik hibridnog ratovanja, kombinujući vojno zastrašivanje, prikrivene intervencije, tajno dostavljanje oružja i oružanih sistema, ekonomsko ucenjivanje, diplomatsku dvoličnost i medijske manipulacije s otvorenim dezinformisanjem”.
Međutim, na takve optužbe dužan mu nije ostao zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov, koji je tada istakao da zapravo Zapad nastoji da nametne svoju volju drugima, kritikujući odluku NATO-a o uspostavljanju komandnih i kontrolnih centara u baltičkim zemljama i u još tri članice u istočnoj Evropi.
„Zapadne zemlje prave nove linije podele. Rusija je odabrana da bude meta”, rekao je on, dodajući da su „članice NATO-a iskoristile situaciju na jugoistoku Ukrajine kao izgovor za odustajanje od diplomatskog jezika” i za približavanje ruskoj granici. „Alijansa je našla šansu da otkrije novi život, kao feniks. Svi su razmišljali ko će biti pretnja pošto je nestao Sovjetski Savez. Sada imaju lepu priliku da prikažu Rusiju kao neprijatelja.”
Na optužbe da Moskva vodi hibridni rat reagovao je i stalni predstavnik Rusije u NATO-u Aleksandar Gruško, koji je istakao da NATO ima dugu istoriju „hibridnih operacija”, a kao primere je naveo operacije u bivšoj Jugoslaviji i Libiji: „Bili smo svedoci vrlo dobro poznatih znakova vojnih ucena, tajnih intervencija, snabdevanja oružjem i odbrambenim sistemima, diplomatskog licemerja, manipulacije masovnim medijima i eksplicitnog širenja dezinformacija u bivšoj Jugoslaviji i Libiji 2011.”
To što NATO patrole skoro svaki drugi dan presreću ruske borbene avione iznad Baltičkog mora, ali i diljem pograničnog vazdušnog prostora zemalja članica alijanse, čini se, ne zabrinjava toliko stratege u Briselu koliko ruska bitka za „srca i duše” baltičkog stanovništva, među kojima je znatan broj ruske nacionalnosti. Stratezi NATO-a ocenjuju da postoji ogromno rusko prisustvo na televiziji, radiju i internetu i da je rusko nastojanje da „od društvenih mreža napravi oružje” nemoguće potući kontrapropagandom.
„Stari recepti nisu više efikasni”, kaže za AFP Janis Karklins, direktor Centra za strateške komunikacije NATO-a, koji ima sedište u Rigi i koji analizira kakvu političku priču Rusija plasira kroz medije. „Neophodno je da u našem obrazovnom sistemu razvijamo medijsku pismenost i kritičko mišljenje kako bismo otežali protivnicima da dezorijentišu (našu) populaciju.”
U sklopu tih preporuka na jučerašnjem samitu lideri EU su ovlastili tim visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini da naprave plan medijske akcije i osnuju specijalnu medijsku jedinicu koja bi se suprotstavila onome što Brisel vidi kao rusku propagandu u toku ukrajinske krize. Do juna se očekuje da Mogerinijeva iznese plan ove medijske akcije, koja bi uključivala produkciju medijskog materijala na ruskom jeziku, namenjenu pre svega Rusima koji žive u bivšim sovjetskim republikama.
Iako je očigledno da ni Zapad u hibridnom ratu sa Rusijom ne zaostaje baš u svakom segmentu – bar kad se pogleda veštačko obaranje cene nafte i gasa, obaranje vrednosti rublje i guranje u visine inflacije u Rusiji – NATO sve otvorenije priznaje da je Rusija pokazala da ume da vodi „hibridni rat”. Bar tako tvrdi zamenik komandanta NATO snaga u Evropi general Edrijan Bredšou.
Nenad Radičević
objavljeno: 22.03.2015.
