Izvor: KMnovine.com, 14.Okt.2016, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govor Raminih reči i Vučićevog ćutanja
Govor Raminih reči i Vučićevog ćutanja Još jednom se pokazala sva bogomudrost Pravoslavlja, izražena, između ostalog, i kroz sadržaj i smisao molitve za neprijatelje.
Piše: dr Zoran Čvorović, FSKsrb
Jer da NATO lobisti nisu u Beogradu ovih dana organizovali svoj evroatlantski >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << propagandni skup, pod nazivom Beogradski bezbedonosni forum, Srbi bi ostali uskraćeni za istinu o tome šta je privid, a šta stvarnost u politici Aleksadra Vučića.1)
Naravno, nije NATO posredstvom svojih beogradskih scenskih radnika, na čelu sa Sonjom Liht, postavio daske za izvođenje predstave „Carevo novo odelo“ radi duhovne katarze srpskog naroda. Niti je odredio Vučića za glavnog glumca u predstavi, da bi on o trošku Vol strita pred svojom publikom još jednom pokazao veštinu političke glume. NATO, kao organizator ovog foruma, iz pozicije zapadne rasne superiornosti jedino računa na lojalnost ucenjenih i kupljenih pojedinca, a ne na podršku bezvrednih masa slovenskih i pravoslavnih naroda. Zato je i ova najnovija beogradska predstava isključivo organizovana da bi „caru“ dokazala da je go i da stiže naplata za zapadna „odela“ potrošena tokom ranijih izbornih maškarada. Ulogu „mladića“ koji će „caru“ sašiti EUropsko „plemićko odelo” NATO režiser je dodelio albanskom prvaku i u američkom obaveštajnom „pozorištu“ odškolovanom glumcu – Ediju Rami. Istovremeno, Srbi su, ne dobrotom NATO pakta, već mudrošću Božijom, dobili još jednog neprijatelja koji im je učinio nemerljivu uslugu da spoznaju spasonosnu istinu o politici svog „cara“.
U jednom od činova ove NATO predstave proveravala se „careva“ namera da Srbiju uključi u zapadnu civilizaciju (pominjanje Zapada i zapadne civilizacije, a ne samo EU, nedvosmisleno implicira i na obavezne evroatlantske integracije). I dok je pokunjeni „car“ nemušto ponavljao izanđalu skasku o članstvu u EU, kao strateškom interesu Srbije, i istovremeno dobrim odnosima sa Kremljom, Rama je u ime organizatora „caru“ ispostavio precizan račun za jedno od izbornih „odela“. Albanci imaju samo jednu ljubav, to je Zapad, dok je Srbija podeljena između dve ljubavi – Zapada i Rusije. Rama nema problem neverstva prema svom narodu, jer im je predmet obožavanja isti. Vučić ne deli ljubav svog naroda, što daje moralni osnov Rami da javno sumnjičio Vučića za neverstvo za prema Zapadu; usput ga pred evroatlantskom menažerijom opominje (G. Svilanović i sl.) da je dobar poznavalac izbornih prilika u Moskvi. Narod u Srbiji voli Rusiju, to je činjenica koje je svestan Rama i Ramin producent, ali bi „car“ hteo da ovu tvrdoglavu i tvrdovratu činjenicu najradije sakrije. Ona svedoči o tome da nije završio važan posao za koji je dao lično jemstvo, da promeni etos srpskog naroda. Jedno je sigurno, u novim evropskim prilikama, nad kojima jadikuje „car“, na Balkanu će biti „malene jasle za dva hata“. Zato će zapadna pseudoimperija od kolonijalnih upravnika Srbije očekivati albansku meru vernosti prema Vašingtonu i Briselu. Preciznije, ako ostanu na putu u zapadnu EU-nedođiju, Srbi će se za „ljubav” zapadne vrhuške i odbranu svojih vitalnih interesa takmičiti sa Albancima. Zar nam viševekovno istorijsko iskustvo ne govori kakav će biti ishod ove bitke?
Vučić se verovatno potajno nadao da će se Ramina uloga razobličitelja završiti u prvom činu, te da će u činu posvećenom Kosmetu i „car“ i „mladić-krojač“ ostati u okvirima diplomatskog pitijskog govora. Grdno se prevario, jer je „krojač“ poslat „caru“ radi isporuke računa za brojna izborna „odela“.
Tako su Srbi zahvaljujući Rami shvatili da je za Vučića Trepča vlasništvo tzv. Republike Kosovo („car“ ni jednom rečju nije negirao ovu dva puta ponovljenu Raminu tvrdnju), a da na nju doduše polažu pravo Srbi koji „žive na Kosovu i koji rade u Trepči“. Sledstveno, ako A. Vučić i ne pominje svojinska prava države Srbije nad Trepčom (o suvrenitetu da i ne pričamo), već prava radnika Srba koji u njoj rade, onda je to jasan dokaz da A. Vučić i njegova vlada na Kosmetu ne brane državu Srbiju, već prava srpske manjine na teritoriji tuđe države.
Zahvaljujući tome što se Rama usprotivio skorašnjem hapšenju „policajca“ Nehata Tačija, saznali smo da je „car“ spreman da se sporazumno i doduše pod uslovom reciprociteta dogovori sa predstavnicima tzv. Republike Kosovo da se obustave svi krivični postupci koji se vode protiv albanskih terorista u Srbiji i protiv Srbijinih građana od strane separatističkih vlasti. Ne postoji krupniji dokaz od ovog da se Srbija sprema da tzv. briselske pregovore, kao parcijalno rešavanje spornih pitanja, okonča potpisivanjem jednog opšteg sporazuma o dobrosusedskim odnosima.
Zahvaljujući Raminim verbalnim provokacijama u vezi Trepče i uhapšenog N. Tačija saznali smo suštinu Vučićeve „briselske“ politike (kao nastavka petooktobarske politike „žutih“) o Kosmetu. Naime, pominjući Trepču i N. Tačija, Rama se po Vučićevom svedočenju ponašao kao političar, jer pominje stvari koje su pretnja briselskom dijalogu Beograd-Priština. Vučić bi da „državnički“ ove sporne stvari (a po njegovom svedočenju to je i hapšenje O. Ivanovića) gurne pod tepih tzv. briselskih pregovora, sve dok njihovim okončanjem u formi bilateralnog sporazuma o dobrosusedskim odnosima ne ispuni zahteve Vašingtona i Brisela i potom dobije novu EUropsku šargarepu za Srbijne glasače i nove izbore (O obavezi zaključenja sporazuma o dobrosusedstvu na osnovu čl. 15. SSP već smo pisali u:http://srb.fondsk.ru/news/2015/01/09/kosovo-i-evrointegraciie-u-2015-ili-chemu-verovati-tarabihevom-nastavlachu-ili-ssp-u.html) Shodno tome, Vučić se nadao da će albanska strana biti bar toliko kooperativna da tokom pregovaračkog perioda ne ugrožava manjinska prava Srba i time izaziva bunt srpskih patriota. Sadržaj ovog očekivanja shvatio je kao nadoknadu za to što se njegova vlada odrekla prisustva Srbijinog aparata prinude (=suverenitet) na KiM. Zbog straha da ne izgubi trajno briselsku podršku (i izbornu šargarepu), što se izražava kroz propagandni eufemizam „da Srbija neće prekinuti briselske pregovore“, Vučiću ne pada na pamet da stvari vrati na početak, te da pre svega na terenu KiM, ali i u Savetu bezbednosti započne politiku obnove i odbrane Srbijinog suvereniteta na teritoriji KiM. Umesto Vučićeve nade u pregovaračko strpljenje i diplomatsku tišinu, albanska strana je u promenjenim uslovima, kada na Balkanu „na dvostrukost ni mislit̓ ne treba“, požurila da javno i pompezno potvrdi svoj suvreniteta na celoj teritoriji KiM. Ovim akcijama je ona zapravo obezbedila balkanske podkopaoničke rovove NATO pakta. „Tajna američka ruka“ koja se volšebno pojavila u Briselu, o kojoj govori M. Đurić,2) je albanskim separatistima dostavila ponudu da u svoj punoći uspostave vlast na severu KiM i time neutrališu placdram na kome bi eventualno u budućnosti mogla da se ponovi operacija aerodrom „Slatina“ iz 1999. Radi se o ponudi i ponuđaču koji se iz albanskog ugla ne odbijaju.
I da zaključimo, Ramino mirnodopsko ruganje u organizaciji NATO žerčeva srpskoj državnosti na KiM, Srpskoj crkvi i srpskom patrijarhu i to u sred prestonog grada, pred nemim Srbijinim premijerom, predstavlja svojevrsni lustracioni kult. Učešćem u njemu Vučić preuzima odgovornost za svaku sablažnjenu srpsku dušu, koja će zbog odsustva istorijske perspektive, ubijanja nacionalnog ponosa i kvarenja etosa napustiti srpske zemlje ili koja se neće roditi.
Hoćemo li nemirne evropske godine i jezivo ratno ruganje E. Rame i njegovih saboraca, o čijoj realnosti šapuće i sam Vučić, dočekati duhovno i politički šizofreno rascepljeni, malo svoji, a malo EUropljani, malo sa Zapadom, a malo sa Rusijom. „Hoće li svagda za Evropu taštu// Prikovan biti slovenski rod?// Najteže jeste ropstvo duhovno,// Bolnijih rana od duševnih nema!//“, plakao je pevajući K. Aksakov.3) Ili ćemo se vratiti sebi i okrenuti se istorijski proverenom istočnom bratstvu po duhu i krvi.
Treba verovati neprijatelju, a po njemu za ovakvu stratešku promenu svih politika Srbija ima narod, a da li ima političare patriote, u vlasti i opoziciji, pokazaće sustižuća kriza (=sud Božiji).
1) http://www.espreso.rs/vesti/drustvo/81725/uzivo-vucic-na-sastanku-sa-ramom-necu-se-kandidovati-za-predsednika-srbije-to-me-ne-zanima-video
2) http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/duric-indirektno-otkrio-da-su-papir-u-noci-izmedju-cetvrtka-i-petka-promenili-amerikanci
3) I. A. Trojicki, Pisma o Zapadu, S. Banovci, Beograd, 2011, str. 5.
Izvor: FSKsrb :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: NATO skup
