Izvor: Vostok.rs, 02.Dec.2014, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finska kao most, a Srbija u tanjiru NATO-a?
02.12.2014. -
Finska kao zemlja, može biti dobar most između NATO-a i Moskve. To se argumentuje iskustvom i kulturom koje Finska ima: poštuju onoga od koga žive, a ko može direktno da utiče na njihov život, opstanak i bezbednost. A to je Rusija u slučaju Finske. Ostaje da vidimo da li će u ime mogućeg širenja NATO-a i jačanja pozicija na Balkanu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u vezi sa krizom u Ukrajini, Beograd „pasti“ umesto Kijeva...
Ukrajinski predsednik Petra Porošenko najavio je početkom prošle sedmice da bi njegova zemlja mogla da održi referendum o članstvu u NATO. Ta je izjava izazvala čitav niz odgovora zapadnih poltičara.
Svega nekoliko dana nakon što je Porošenko izneo pred svetsku javnost ideju o referendumu, češki predsednik Miloš Zeman tokom posete Kazahstanu izjavio je da Ukrajina treba da ostane izvan NATO . Tom prilikom je Zeman u Astani takođe izneo svoje čvrsto uverenje da Ukrajina treba da ostane neutralna i „ Finskolizovana “. Ovaj termin („ Finskolizovana “) označava situaciju kada manja država prilagođava svoju spoljnu politiku većem susedu u zamenu za nezavisnost, kao što je to bio slučaj sa Finskom i susednim Sovjetskim Savezom posle Drugog svetskog rata.
Međutim, Finci i danas vrlo dobro znaju šta za njih privredno i ekonomski znači saradnja sa Ruskom Federacijom. Nemojmo zaboraviti da je početkom 1990-ih, Finska ekonomija zapala u ozbiljnu depresiju, koja je prouzrokovana nestankom njenog najvećeg trgovinskog partnera - Sovjetskog Saveza . Najozbiljnija posledica za Finsku je bio rast nezaposlenosti - do 17%. U drugoj polovini 1990-ih ekonomija se snažno oporavila, ali nezaposlenost još dugo nakon toga nije dostigla svoj nivo od pre depresije. Zato sada ne čude reči predsednika Finske Sauli Ninista, koje su usledile svega par dana nakon izjave Porošenka da njegova zemlja, koja tradicionalno balansira između Rusije i Zapada, ne bi trebalo da se pridruži NATO -u, uprkos ukrajinskoj krizi. Ninisto je u intervjuu za „ Vašington post “ podsetio na zajedničku granicu sa Rusijom u dužini od 1.300 kilometara. Finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja, je za isti list objasnio : „ Ta granica je sa naše, ali i ruske tačke gledišta, najstabilnija i najmanje problematična granica koju Rusija ima ." Srpski analitičar Dušan Janjić komentariše jasan stav i moguću ulogu Finske:
- I zaista Finska kao zemlja, može biti dobar most između NATO-a i Moskve. To argumentujem iskustvom i kulturom koje Finska ima: da poštuju onoga od koga žive, a ko može direktno da utiče na njihov život, opstanak i bezbednost. A to je u slučaju Finske- Rusija. I to Rusija ovakva kakva je sad.
Povodom najava predsednika Ukrajine o održavanju mogućeg referenduma, ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je rekao da „pitanje članstva Ukrajine u NATO nije na dnevnom redu“. Šef nemačke diplomatije je izneo i svest o tome da je situacija u Ukrajini daleko je od idealne, i da dalja eskalacija ostaje kao mogućnost. „ Stoga je važno objasniti javnosti kojim to pitanjima ne bi trebalo da dolivamo ulje na vatru “, - dodao je Štajnmajer. Bitno je u ovoj situaciji znati da ministar inostranih poslova najjače evropske države i te kako dobro razume da ishitreni potezi mogu dovesti do pogoršavanja situacije. Ipak, pitanje je koliko su toga svesni i šta zapravo svojim instrukcijama žele postići prekookeanski partneri. Gospodin Janjić ovu situaciju tumači na sledeći način:
- Meni je razumljivo ponšanje ukrajinskog rukovodstva koje pokušava da radikalizacijom najava o vojnom obračunu prelomi u korist prijema Ukrajine ili Kijeva u NATO. Oni veruju da bi time lakše izašli iz ove krize.
Drugo, kada čujemo takvu izjavu od ministra spoljnih poslova Nemačke to govori da se u NATO-u pokušava da se nađe neki zajednički dogovor sa Moskvom.
Budimo realni, bez dogovora Moskve i Vašingtona, pre svega oko elemenata bezbednosti, a onda Moskve i EU, odnosno Berlina, oko šireg kruga pitanja, Evropa i svet će se naći u velikom problemu.
Želim da tumačim ovu izjavu kao javno ispoljavanje stavova koji postoje unutar NATO-a, a to je da se traži zajednički jezik i dogovor sa Moskvom.
Imajući u vidu i to da je ministar Štajnmajer takođe govorio i o tome da ne želi da vidi Rusiju „ekonomski bačenu na kolena“, priča o gasu i nafti ovde takođe igra veliku ulogu. Gospodin Janjić je mišljenja da reči Štajnmajera "izolovana Rusija, koja je privredno možda pred kolapsom, ne može dati prilog evropskoj sigurnosti niti stabilizaciji Ukrajine, već pre može biti veća opasnost za sebe i druge “ mogu biti tumačene i na nešto drugačiji način:
- Generalno, ako uzmemo samo u obzir da EU skoro 67% svojih gasnih potreba i gotovo trećinu nafte obezbeđuje preko Rusije, da ne govorimo o ogromnom tržištu i razmeni, Evropa ima potrebu za dogovorom. Mislim da se ovde NATO koristi kao jedan instrument pojačavanja pozicija. Dakle mi imamo ovde, „zveckanje gasovodom i NATO- om“, na nivou učvršćivanja pregovaračkih pozicija.
Siguran sam da traju intenzivni dogovori i da će se kriza prebroditi mirnim rešenjem. To ne znači i da će prestati oružani sukob. Unutrašnja situacija u Ukrajini, nažalost liči na ono što je bilo u BiH i to će potrajati. Ali, uveren sam da NATO neće praviti rizik ni u Ukrajini ni u Gruziji, kad je u pitanju uključivanje ovih država u sopstveni bezbednosni savez.
Za kraj se ne bi smeli prevideti stavovi nekih analitičara, da je ovde, osim gasa i nafte, a u smislu širenja NATO-a, ključna Srbija. Naime, u političkim igrama i kupo-prodajnim odnosima, Srbija će možda biti „žrtvovana“ zbog Ukrajine. Ostaje da vidimo da li će u ime mogućeg širenja NATO-a i jačanja pozicija na Balkanu, a u vezi sa krizom u Ukrajini, Beograd „pasti“ umesto Kijeva...
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije
