Izvor: Vesti-online.com, 16.Jan.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džaba ste krečili

Tog 24. marta 1998. godine, tačno godinu dana pre nego što će NATO izvršiti agresiju na Srbiju i Crnu Goru, mladi 28.godišnji pravnik i generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izabran je za ministra informisanja u Vladi narodnog jedinstva. Za one koji su zaboravili, a zaborav nam je nacionalna osobina, te godine su srpske bezbednosne snage krenule u žestok obračun sa terorističkom organizacijom kosovskih Albanaca, pa je jedinstvo nacije trebalo iskazati i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kroz vladu ovakvog imena. U praksi, činili su je samo tri stranke, Slobini socijalisti, Mirini julovci i Šešeljovi radikali.

Jelena Arsenović

Mediji koji su se usudili da ukažu na samovlašće bračnog para Milošević, ali i koji su pisali o prekomernoj upotrebi sile u obračunu sa Albancima, morali su biti obuzdani.

Državni vrh se dosetio da ih zapečati, prvo Uredbom o posebnim merama, a zatim Zakonom o informisanju. U Narodnoj skupštini zloglasni zakon je obrazlagao i branio lično nadležni ministar.

"Naša je javnost žrtva medijskih manipulacija, objavljenih vesti i poluistina, a zbog toga što želimo da naše ministarstvo bude mesto gde novinari mogu da dobiju istinu, objektivnu i tačnu informaciju, činjenice o događaju, posebno na Kosovu i zemlji uopšte, stižu osude iz pojedinih stranih zemalja, što je ništa drugo nego licemerje", govorio je u oktobru te godine Aleksanadar Vučić.

Pod udarom zakona biće ugašena dva lista Slavka Ćuruvije "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" i dnevnik "Naša borba". Zaćutaće i opoziciji naklonjene radio stanice, a policija će upadati u kuće novinara sa nalogom za zaplenu imovine, jer trebalo je naplatiti drakonske novčane kazne. Jedan čovek je, međutim, bio nezadovoljan.

Tadašnji potpredsednik vlade Tomislav Nikolić žalio se što se taj propis po kojem se "lažljivim medijima" stavlja ključ u bravu, pripisuje samo Šešelju i Vučiću. Hteo je i on zasluge za to.

 

“Danas smo zaštitili svakog građanina Srbije time što će osnivač platiti od 100 do 300 hiljada dinara, a glavni i odgovorni urednik, odnosno odgovorno lice 50 do 150 hiljada dinara. Pa, sada, molim lepo, onaj ko misli da može da izmišlja, da vređa, da bruka, da kleveće i laže neka se ponaša po narodnoj poslovici koja je nastala u vreme Dušanovog Zakonika, kada su se kazne izricale udarcima po turu. Pa, neka lepo pita, da li može da izdrži kaznu. Neka pogleda svoj žiro račun. Ako na njemu ima 300 hiljada dinara, neka slobodno laže i neka kleveće. Ako nema, bolje bi bilo da svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom. Ovo nije zakon jedne političke stranke, ovo nije zakon jednog ministra, ovo nije zakon dvojice potpredsednika. Ovo je zakon koji donosi Narodna skupština. Zaista, danas sam se osetio uvređen što se samo gospodin Šešelj i Vučić pominju kao kreatori ovog zakona. Svi smo mi učestvovali u izradi...", govorio je Nikolić te ‘98.

Sada se verovatno obojica kaju, i predsednik Srbije i prvi potpredsednik Vlade. I kada bi mogli rado bi izbrisali taj period svog političkog agitovanja, ali kako vremeplov još nije izmišljen, niti gumica za brisanje bljuvotina u prošlosti, obojica su u pomoć pozvali neke svoje izjave. O tome kako su se zgražavali zbog ubistva Slavka Ćuruvije, a Nikolić čak tvrdi kako je obećao Jovi Ćuruviji da će jednog dana otkriti ubice njegovog brata.

Dogovorite se već jednom! Kome zasluga pripada, prvom potpredsedniku ili šefu države? Onom što je zatvarao medije ili ovom drugom što se žalio da mu izostaju zasluge za progon novinara?

Nema povratka u budućnost, ali ima interneta, na kojem je teško cenzurisati baš sve, pa mrežom kruži i naslovnica nedeljnika "Argument" na kojoj se intervju sa Acom Vučićem najavljuje rečenicom: "Osvetiću se kad-tad Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje "Dnevni telegraf"".

Osveta je došla u jednom neobičnom, licemernom izdanju. Onaj koji je progonio Ćuruviju, sada je glavni u razotkrivanju njegovih ubica!

Možda će to mnogi da prihvate kao životne okolnosti koje menjaju ljude, ali teško da će na Vučićevu ili Nikolićevu sahranu dolaziti državnici sa Zapada da bi njihovim kontraverznim likovima dali auru ''pobednika i pravednika'', kako je to nedavno priređeno izraelskom lideru Šaronu. Onom što je u vreme svog ratničkog perioda umeo da za samo jedan dan buldožerima poruši preko 2000 palestinskih domova, da bi par decenija kasnije doneo odluku o jevrejskom povlačenju iz okupiranog dela Gaze.

Pre će biti da će ih nalogodavac zaboraviti i pustiti niz vodu, kako je to učinio sa Miloševićem, nakon što im je ovaj odradio ulogu "faktora mira i stabilnosti u regionu."
Pogledaj vesti o: NATO,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...