Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jun.2021, 09:59
Drecun: Priština pravi kompletnu vojsku uz punu podršku NATO
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da zabrinjava proces transformacije tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova kada je reč o bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Naveo je da NATO kao organizacija mora da ima satusno neutralan stav zbog nekih članica koje ne priznaju tzv. Kosovo kao državu, ali i da nema nikakve dileme da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << NATO pruža punu podršku privremenim institucijama samouprave na KiM i prerastanju kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova.
On je za Tanjug rekao da kosovske bezbednosne snage čija transformacija traje već treću godinu zapravo treba da budu isključivo civilna organizacija, neka vrsta civilne zaštite, a ne naoružana vojna formacija i navodi da će se proces transformacije u tzv. vojsku Kosova odvijati u tri etape.
Njihov plan je, dodaje, da do 2027. naprave klasičnu vojnu organizaciju koja bi stekla pune operativne sposobnosti 2029. i tada bi trebalo da broji 5.000 aktivnih pripadnika i 3.000 u rezrevi.
"Ono što je novina i što je manje poznato javnosti to je da je razrađen plan obaveznog služenja vojnog roka za muškarce od 19. do 34. godine i dobrovoljno za žene. Oni očekuju da će 2028. kada će biti uvedeno obavezno služenje vojnog roka, njihov regrutni potencijal iznosi 180.000 ljudi", rekao je Drecun sumirajući informacije iznete na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju na kojoj se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji u južnoj pokrajini kada se kosovske bezbednosne snage dodatno naoružavaju i povećavaju brojnost uniformisanih lica.
Godišnjica ulaska NATO snaga prvi put bez Tačija i Veseljija
Na današnji dan pre 22 godine na Kosovo i Metohiju su ušle prve snage NATO, tri dana nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je pripadnicima tadašnje Vojske SRJ i policije dat rok od 11 dana za i dva dana nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ubrzo svoje domove u južnoj srpskoj pokrajini napustilo je preko 200.000 Srba, koje se nastavilo tokom narednih godina i za koje do danas nisu stvoreni uslovi za povratak.
Za razliku od prethodnih godina kada je Priština nizom manifestacija, uz prisustvo visokih inostranih zvaničnika proslavljala ulazak NATO trupa kao "Dan oslobođenja Kosova", ove godine je skromnija
Prvi put ove godine tzv. "Dan oslobođenja Kosova" Priština dočekuje bez dojučerašnjih političkih lidera i komandanata tzv. OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija...
Organizacije ratnih veterana tzv. OVK, najavila je da će danas izaći na centralni gradski trg Skenderbeg, gde će organizovati "protest kroz umetnost" u znak, kako su naveli, podrške "oslobodiocima koji se nepravedeno nalaze u Hagu".
Pokret Samoopredeljenje, aktuelnog premijera Aljbina Kurtija je dok je bio u opoziciji, ovaj za njih, kako su isticali, poseban dan, kao i godišnjicu osnivanja ovog okreta uvek su proslavljali izlaskom na gradski trg.
Inače, povlačenje srpske vojske počelo je 15. juna 1999., a na čelu kolone s vojnim vozilima i teškim naoružanjem, na kojima se viorila srpska zastava, bio je komandant Prištinskog korpusa, general Vladimir Lazarević.
U Prištini, na zgradi komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, 19. juna podignuta je zastava UN, pošto se Vojska Jugoslavije povukla, a mirovne snage UN (Kfor) preuzele kontrolu nad kosovskom teritorijom.
Na Kosovu i Metohiji je preko BiH prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, a preko tadašnje Makedonije ušli su prvi britanski vojnici, potom nemački, i italijanski vojnici...
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju tada je bilo razmešteno 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
Povlačenjem srpske vojske i policije stavljena je tačka na NATO agresiju koja je počela 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
NATO, međunarodna zajednica i inostrani mediji bili su zatečeni povlačenjem srpske vojske i naoružanja, jer su iz Alijanse, pa i sam komandant Vesli Klark tvrdili da je agresija uspela i da su snage i tehnika Vojske Jugoslavije i MUP-a uništeni.
"Tajms" je 16. juna opisao iznenađenje koje su NATO komandanti ispoljili kad su, nadgledajući povlačenje jednog od najvećih srpskih konvoja, videli veliki broj tenkova i oklopnih vozila za koje su verovali da su uništeni u bombardovanju.
Prema britanskim vojnim izvorima, međutim, Vojska Jugoslavije je sa Kosova i Metohije izvukla 250 tenkova, 450 oklopnih vozila i 600 komada artiljerijskog naoružanja.
Što se sadašnjeg sastava tiče, Drecun kaže da oni imaju oko 290 ljudi u tzv. ministarstvu odbrane i više od 3.400 ljudi u tzv. kosovskim bezbednosnim snagama, a od toga je 10 odsto pripadnika manjina.
"Ključni korak ka formiranju tzv. vojske Kosova je napravljen 2019. kada su formirali glavni štab i četiri komande", rekao je Drecun i naveo da komanda kopnenih snaga ima tri pešadijska puka u Gnjilanu, Istoku i Kosovskoj Mitrovici i da vrše intenzivno nabavku naoružanja.
Pored pešadijskog naoružanja, Drecun je rekao da će oni nabavljati sredstva za protivoklopnu borbu, a da veoma jačaju snage za snajperska dejstva i formiraju snajperska odeljenja.
"Imaju haubice 105 milimetara i nabavljaju minobacače. Prave kompletnu vojsku, ne samo sa streljačkim naoružanjem, nego i sa teškim naoružanjem. Takođe, intenzivno rade na razvoju vazduhoplovne komponente i planirano je jedno odeljenje koje bi trebalo da ima helikoptere", rekao je Drecun.
Kaže da se pretpostavlja da će uz pomoć SAD da nabave polovne helikopetere, da odeljene treba da bude u Pomazatinu, a da je do sada formirana komandna struktura.
Naveo je da su da su tri pilota i dva oficira vazduhoplovno tehničke službe iz sastava kosovskih bezbednosnih snaga završili školovanje za pilota helikoptera u Turskoj.
"Ukupno je prediviđeno da ta jedinica ima 58 pripadnika od kojih bi 20 bili piloti helikoptera, predviđeno je kupovina tri laka helikoptera i tri srednja transportna helikoptera koji će se bazirati na aerodromu Slatina", rekao je Drecun.
Takođe im je, dodaje, u planu da formiraju snažne sajber kapacitete u narednom periodu, a s druge strane intenzivno jačaju specijalne jedinice.
Kaže da će biti formirana posebna specijalna jedinica u okviru kosovskih bezbednosnih snaga koje će imati novu bazu na području Đakovice, a kasnije će se proširiti po celoj teritoriji Kosova i Metohije.
"Te specijalne snage su im jako potrebne da bi delovale ispod radara oružanog sukoba, da nikada ne pređu nivo oružanog sukoba, ali onda je dovoljno da izvrše neke provokativne akcije ili napade na srpski narod na severu KiM", kaže Drecun.
Navodi da takođe imaju veoma snažnu mobilnu komponentu, za sada 200 vozila hamer, oko 35 vozila kobra i posebno opremljene hamere sa balističkom zaštitom, a plan im je da do 2027. nabave više od 350 oklopnih borbenih vozila.
"Kad sve to sagledamo, vidimo da se pravi jedna prava vojna organizacija koja će, kada je u pitanju teritorija KiM, imati veoma snažne kapacitete za destabilizaciju situacije koja bi mogla da nastane zbog eventualnog pokušaja da se srpski narod ugrozi na Kosovu i Metohiji", upozorio je Drecun.
Podsetio je da je Kfor 2010. imao 12.000 pripadnika, a sada 3.400 i da se paralelno sa formiranjem kosovskih bezbednosnih snaga smanjivalo prisustvo Kfora što, smatra, nije slučajno.
"Kfor planira da svoje prisustvo svede na minimalan nivo 2.500 ljudi, ali će se zato povećati broj pripadnika tzv. vojske Kosova. Samo tolerisanje i podrška i pomoć koja se pruža od strane pojedinih NATO zemalja formiranju i transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova je nešto što je neprihvatljvo i nije zakonito, nije legalno, jer je suprotno Rezoluciji 1244", rekao je Drecun.
Naveo je i da budući oficiri tzv. vojske Kosova školuju u Severnoj Makedoniji, Turskoj, Hrvatskoj, Velikoj Britaniji, SAD i u Nemačkoj.
Prema njegovim rečima, SAD, Nemačka i Turska su glavne zemlje koje pružaju podršku prerastanju kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova.
Ono što, kako kaže, posebno zabrinjava jeste raspored kosovskih bezbednosnih snaga jer je dobra deo njih raspoređen uz severni deo KiM.
"Ako pogledate njihove pukove koji su u Istoku i u južnom delu Kosovske Mitrovice, bazu koja treba da se gradi na brdu Crnoša u južnom delu Kosovske Mitrovice, onda je situacija krajnje zabrinjavajuća, jer je sve to uporedno za moguća dejstva prema severu", rekao je Drecun.
Naveo je da NATO kao organizacija mora da ima statusno neutralan stav zbog nekih članica koje ne priznaju tzv. Kosovo kao državu, ali i da nema nikakve dileme da NATO pruža punu podršku privremenim institucijama samouprave na KiM i prerastanju kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova.
Naveo je da je po Rezoluciji 1244 Kfor statusno neutralan i ne može da se ponaša kao da je Kosovo država.
"To je za nas dobra stvar, jer Kfor je trenutno jedina formacija koja može da zaštiti srpski narod, ali nema nikakve dileme da najveći deo članica NATO pruža punu političku podršku, ali i ekonomsku i vojnu, toj samoproglašenoj državi Kosovo i da će oni to nastaviti. A o međusobnom priznaju i Osmani i Kurti i drugi samo mogu da sanjaju", zaključio je Drecun.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
