Izvor: B92, Beta, Fonet, 24.Mar.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desetogodišnjica bombardovanja SRJ
Beograd -- Danas se navršava deset godina od početka NATO-bombardovanja SRJ. U celoj Srbiji u podne su se oglasile sirene u znak sećanja na žrtve.
Na današnji dan pre deset godina u 19 sati i 45 minuta snage NATO-a počele su vazdušne napade na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana bombardovanja poginulo je oko 3.500 ljudi, a više od 12.000 njih je ranjeno.
Desetogodišnjica početka bombardovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Srbiji je obeležena oglašavanjem sirena, posebnom sednicom Vlade i školskim časom posvećenim žrtvama bombardovanja u svim školama.
Sirene za prestanak vazdušne opasnosti za sećanje na žrtve - zvuk isti kao pre deset godina kada je počelo NATO-bombardovanje Jugoslavije.
Pošto je od poslednje upotrebe prošla cela decenija, mnoge sirene nisu radile, pa se tako ni na Terazijama, u samom centru Beograda, nisu čule.
Svaki od 2.300 vazdušnih udara za 78 dana odneo je prosečno bar po jednu civilnu žrtvu - stradalo je oko 2.500 civila i 1.002 vojnika. Ranjeno je više od 12.000 ljudi, a uništavani su vojni i civilni objekti, škole, zdravstvene ustanove i RTS.
Deset godina kasnije, Srbija se seća žrtava. Dok je spasavao druge u ponovljenom bombardovanju Generalštaba u noći 30. aprila, obe noge izgubio je Ratko Bulatović, koji je pre 10 godina bio član ratne gradske uprave i Štaba civilne zaštite Beograda.
Od 22.000 tona projektila koji su pali na Srbiju za civile su najopasnije bile kasetne bombe.
Dok je Slobodanka Đorđević bila na pijaci u Nišu, u dvorištu porodične kuće poginuo je njen suprug, a sin i unuk su ranjeni. Od kasetnih bombi samo toga dana stradalo je još sedmoro ljudi, a pogođeni su parking i pijaca.
Otac nastradalog gardiste Vojina Pejčinovića, Branislav, rekao je ispred nevladine organizacije "Porodice nastradalih i unesrećenih", da je jedan od zahteva te organizacije utvrđivanje pravog broja nastradalih u NATO-bombardovanju 1999. godine.
"Mi, danas, posle jedne decenije, još uvek spekulišemo da li je u bombardovanju SR Jugoslavije stradalo između 1.500 i 2.500" ljudi i dodao da "nije dobro da istoriju temeljimo na improvizacijama".
Đaci o bombardovanju
O bombardovanju su govorili i đaci širom Srbije - prvi čas počeo je minutom ćutanja i razgovorom o danima kojih se sećaju po strahu. Iako su tada imali samo sedam godina, učenici drugog razreda 14. beogradske gimnazije dobro se sećaju šta su preživeli.
"Ja sam ležala ovako na travi i gledala sam, šta je to bilo, ovako, bomba ili šta već, samo ovako ’bum’ i sve je prasnulo i to mi je... Najjasnije se toga sećam."
"Sećam se da, kad izađem na ulicu, bukvalno nikog nije bilo, da su svi bili u kućama, u skloništima, svi su nešto plakali i pričali, jedino ja nisam razumeo o čemu se tu radi. Gledao sam i televiziju, najviše sa babom i dedom, oni su tad stalno psovali i tako..."
"Ja se sećam, tih prvih pet dana smo išli u sklonište, tj. prve tri noći, a onda smo prešli u podrum neki u našoj zgradi i sećam se da sam imala neki dušek na naduvavanje što se koristi za more leti. I onda se sećam da sam tamo spavala i da je mama svako veče rekla: sad zamisli da si na nekom moru, na nekoj plaži."
I pored ružnih uspomena, nadaju se da njihova generacija neće doživetu sudbinu mnogih na ovim prostorima - da žive u gradu koji je tri puta u jednom veku bombardovan.
.jpg)
