Izvor: Vostok.rs, 05.Dec.2013, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejton-95. Bosanski mir na NATO bajonetima
05.12.2013. -
60 hiljada Amerikanaca, Francuza, Engleza i ostalih još pre Božića trebalo je da pristupi svojim obavezama – uspostavljanju mira u BiH. Naravno, ne u kostimima Deda Mraza, i ne sa božićnim poklonima trebalo je da dođu vojnici u Bosnu. Amerikanci su bili spremni da prebace iz Nemačke 20 hiljada vojnika i da iz smeste u okolini Tuzle. Englezi i Francuzi od leta su se naselili u svojim zimskim kampovima u Tomislavgradu i Sarajevu.
Za razliku od plavih šlemova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << NATO je imao oružje, koje je moglo da bude primenjeno u slučaju kršenja sporazuma o miru, bez obzira na simpatije ili antipatije prema nekoj strani. Mnogi vojnici nisu tada isključivali da će skupa operacija prinuđivanja na mir od tri milijarde dolara dovesti do žrtava. Francuzi su već tada izgubili preko 50 svojih vojnika. Amerikanci su bili na to spremni. General Denis Rajmer iz Pentagona je izjavio u novembru 95. godine: Odlučili smo se na učešće u bosanskoj operaciji i moramo da je sprovedemo po cenu života naših vojnika. Istina, Denis Rajmer nije naveo broj poginulih koji je planirao Pentagon.
Predsednik Bil Klinton već krajem novembra je istupio u TV obraćanju građanima SAD. On je pokušao da objasni svojim biračima urzoke zašto američki korpus od 20 hiljada ljudi treba da bude u BiH. Pomenuvši vijetnamski sindrom i neuspešnu somalijsku ekspediciju, američki građanin, a zajedno sa njim i deo Kongresa na čelu sa republikancima, nisu hteli gorko ponavljanje prošlosti. Bosna za mnoge u Americi je bila mala zemlja u Evorpi, gde se stalno vodio građanski rat. Klinton je to dobro znao i preuzeo je na sebe ulogu glavnog bosanskog mirotvorca.
U region se uputila najsavremenija vojna tehnika – 250 tenkova tima Abrams, helikopteri Apači koji su mogli da unište svaki cilj (tenkovi, oklopni transporteri, radarski uređaji i slično). Tehnika snažna, sa njom su Amerikanci zajedno sa NATO-om trebalo da se osećaju sigurno. Novembarskih dana 1995. godine američki i evropski mediji detaljno su govorili svojim čitaocima o Bosni i pokušavali da ih ubede da je NATO došao u region sa ozbiljnim namerama. Američka kompanija Si-En-En koja je glavni isporučilac balkanskih informacija na televizijskom tržištu, nekoliko dana za redom je prenosila specijalne reportaže svog dopisnika iz Tuzle.
Između ostalog vojni stručnjaci Pentagona su dugo birali mesto za svoje lociranje. U Tuzli još u Titovo vreme izgrađen je odličan aerodorm odakle može da se poleti u svako vreme pri bilo kakvim vremenskim uslovima. Tako da su Amerikanci, narod pragmatičan i sračunat, odabrali sebi dobro mesto.
U celini, Klinton u SAD, a televizijski novinari sa lica mesta objasnili su: Bez našeg prisustva čitav dejtonski sitem će krahirati. Moramo da preuzmemo na sebe težak teret mirotvoraca i da pošaljemo naše momke u pomoć izmučenim ljudima. Takav tekst potkrepljen slikom uticao je bez greške. Bosna je tokom sve tri i pog godine rata bila na američkim ekranima. I vođstvo je uvek držala bogata, moćna i mobilna kompanija Si-En-En. Nekoliko dopisnika u regionu (jedan kod Srba na Palama, drugi kod muslimana u Sarajevu) davalo je potrene informacije. Istina, nisu uvek snimatelji i voditelji išli na prvu liniju. Najčešće su izlazili na balkon sarajevskog TV centra i uz panoramu grada i arhivske snimke snimali svoje vruće reportaže.
Tako su Amerikanci planirali da rade i u Tuzli. Tamo je prebačena čitava televizijska ekipa Si-En-En. Snimatelj, videoinženjer i snimatelj zvuka stalno su dežurali pored ulaska na aerodrom da ne propuste događaje. I dopisnici 50 svetskih agencija su takođe stigli tih dana u Tuzlu.
Šta je to bilo – pojačanje za Bila Klintona ili želja da se pokaže svetu da bez Amerikanaca Balkan ne može? Mislim i jedno i drugo...
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
