Izvor: RadioCity.rs, 24.Mar.2016, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan sećanja na žrtve NATO agresije
Od prvih bombi, palih na ciljeve u Prištini, Gračanici, Beogradu, Novom Sadu, narednih 11 nedelja avioni 19 zemalja, članica NATO pakta sipali su smrtonosni tovar po vojnim ciljevima ali i po privrednim objektima, infrastrukturi, školama, zdravstvenim objektima, spomenicima kulture, poljima i ulicama a pre svega toga po ljudima.
Bombardovanje koje verovatno zbog izrazitog sarkazma u tom nazivu građani Srbije pamte uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << kao “Milosrdnog anđela” a zvanični mu je naziv “Saveznička sila”, trajalo je u kontinuitetu 78 dana. U toku tih 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 a ranjeno je preko 5.000 ljudi. Tačan broj žrtava, ni 20 godina kasnije nije poznat kao što nije poznata ni tačna razmera materijalne štete. Prema različitim izvorima materijalna šteta koju su projektili NATO Alijanse pričinili kreće se od 30 do preko 100 milijardi dolara.
Vazdušnoj kampanji ili NATO agresiji na suverenu evropsku zemlju prethodilo je dramatično poglavlje sve učestalijih sukoba na Kosovu a kao direktan povod se može uzeti slučaj sela Račak u kom je nakon pogibije četvorice Srba u okršaju sa policijskim snagama poginulo 15 Albanaca.
Šef Verifikacione misije Vilijem Voker je taj slučaj nazvao masakrom iako će glavni patolog, finska forenzičarka Helena Rante kasnije demantovati većinu navoda koji su poslužili za stvaranje medijske kampanje u korist planiranih vazdušnih napada.
Posle neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. bilo je izvesno da će se pretnje bombardovanjem obistiniti.
Iako su u NATO smatrali da bombardovanje neće potrajati duže od nekoliko dana, a neki bili čak i uvereni da će se sigurno otpor SR Jugoslavije slomiti najkasnije do 23.aprila, kada je planirana proslava jubileja 50.godišnjice Alijanse, to se nije dogodilo.
Tek početkom juna uz posrecovanje Ahtisarija i Černomirdina, Slobodan Milošević je prihvatio plan o razmeštanju međunarodnih vojnih trupa na Kosovu a nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 10.juna 1999. i povlačenja Vojske Jugoslavije sa Kosova-vazdušni napadi su prestali.
Na teritoriju Kosova je ušlo 37.000 stranih vojnika iz 36 zemalja.
Kosovo i Metohiju je napustilo blizu 230.000 nealbanaca od kojih se tek 18.000 vratilo za poslednjih 17 godina.
NIŠ – “KOLATERALNA ŠTETA” ILI KOLEKTIVNI ZLOČIN
Naš grad je u toku bombardovanja gađan 40 puta. Preživeo je 28 noćnih I 12 dnevnih napada u toku kojih je poginulo 56 a ranjeno više od 200 naših sugrađana.
Najteži dan za Nišlije dogodio se 7.maja kada su gađane Gradska pijaca, Šumatovačka ulica pored Banovine ali i Klinički centar sa okolnim ulicama i Čair.
NATO se na brifinzima pravdao da je cilj u stvari bio vojni aerodrom a da je holandski avion ispustio kontejner koji se usled kvara otvorio ranije i Ženevskom konvencijom zabranjene kasetne bombe rasuo po centru grada.
Zašto je ta akcija izvedena u po bela dana kada se moralo znati da civila ima na ulicama – nikada nije odgovoreno. U tom napadu na dve lokacije poginulo je 15 a ranjeno 28 osoba. Među poginulima je bila i dvadesetšestogodišnja studentkinja medicine u sedmom mesecu trudnoće.
Još je Niš žalio za stradalim sugrađanima, desili su se novi napadi. U jednom je “tomahavkom” oštećen most blizu grčkog konzulata a u drugom koji se takođe desio u dnevnim časovima je zasuto naselje Duvanište kasetnim bombama. I danas se veruje da je ravno čudu da niko tog 12.maja nije poginuo premda je bilo ranjenih.
129 puta su se u Nišu oglasile sirene za početak vazdušne opasnosti , a pod njom su građani bili ukupno 52 dana.
Na Niš je ispaljena 161 avio bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i 8 grafitnih projektila kojima su gađana elekto postrojenja.
Srušeno je oko 120 objekata a oštećeno blizu 3.500 stambenih, poslovnih i vojnih objekata.
.jpg)
