Izvor: Politika, 29.Maj.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugari između dve vatre

Ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin upozorio Bugarsku da može postati meta terorista ukoliko na svojoj teritoriji prihvati antiraketni štit

Od našeg specijalnog izveštača

Varna – Objavljivanje samo jednog novinskog članka, u kojem se tvrdi da bugarske vlasti već pregovaraju s Vašingtonom o tome da deo antiraketnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štita bude raspoređen i u Bugarskoj, bilo je dovoljno da napravi uzavrelu atmosferu među domaćinima, ali i učesnicima i gostima, prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine NATO-a, koje se održava u bugarskom gradu Varni.

Članak, objavljen u bugarskom dnevniku „Standard”, u kojem se navodi da Sofija već pregovara o tome da radari, koji će biti deo antiraketnog štita, budu raspoređeni do kraja 2013. godine na Botevom vrhu na Staroj planini, naljutio je zvaničnike Vlade Bugarske, koji su bili primorani da demantuju da su dobili takav predlog od Amerikanaca.

Međutim, novinar „Standarda” Panajot Angarev se, osim na nezvanične izvore u Ministarstvu odbrane Bugarske, poziva i na izveštaj zvaničnika NATO-a Rejmonda Knopa, u kojem se navodi da NATO i SAD žele da radari budu postavljeni u Bugarskoj, budući da postoje problemi u pregovorima sa Ankarom. Turska, kao muslimanska zemlja, ne želi da se zameri Iranu postavljanjem na svojoj teritoriji instalacija koje su praktično usmerene da zaštite od eventualnog iranskog napada na Evropu raketama dugog dometa.

Budući da je prolećnom zasedanju parlamentaraca zemalja članica Severnoatlantske alijanse (kojem prisustvuju i poslanici zemalja partnera i posmatrača) prisustvovao i ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin, bugarski zvaničnici su se praktično našli „između dve vatre” – da s jedne strane uveravaju američke partnere da podržavaju projekat raketne odbrane, a s druge strane da uveravaju Ruse da antiraketni štit nije usmeren protiv ruskih interesa.

Ruski ambasador pri NATO-u je odmah upozorio svoje domaćine da Bugarska može postati meta terorista ukoliko na svojoj teritoriji prihvati elemente američkog i NATO raketnog štita u Evropi.

„Što se Bugarske tiče, morate da shvatite odgovornost koja proizilazi od donošenja odluke da stacionirate elemente raketnog štita na bugarskoj teritoriji jer će takva instalacija biti meta. Ukoliko ti elementi budu u Bugarskoj, oni mogu biti na meti nekog terorističkog napada”, rekao je Rogozin, dodavši da Rusija ne vidi kao pretnju to što je Rumunija već prihvatila da na njenoj teritoriji bude jedan deo instalacija budućeg raketnog štita.

Dok novinar Panajot Angarev objašnjava da su SAD pitanje o postavljanju radara poslali prethodnom ministru odbrane Nikolaju Svinarovu, kao i da njegovi izvori tvrde da se o tome već pregovara između Vašingtona i Sofije, Dobroslav Dimitrov, šef bugarske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, smatra da je sve to nesporazum. Prema njegovim rečima, Bugarska podržava štit ali odluka o tome da elementi štita budu na bugarskom tlu nije još doneta.

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a Karl Lamers smatra da će, ukoliko Bugarska pristane da radari štita NATO-a budu na njenoj teritoriji, to biti pozitivno za ovu zemlju. Lamers je istakao da je to nije američki projekat, kako je isprva bio, već je to sada projekat NATO-a pri čemu je u njega pozvana i Rusija i o tome se pregovara.

Iako je demantovao da se Sofija obavezala da postavi radar na Staru planinu, bugarski šef diplomatija Nikolaj Mladenov je rekao da se „razgovara sa američkim prijateljima o tome koji je najbolji način da Bugarska bude deo te nove arhitekture”.

„Za Bugarsku važno da zna da sistem pokriva njenu celu teritoriju”, rekao je Mladenov, odbijajući kritike da to znači promenu stava zvanične Sofije, koja je tvrdila da delovi ovog sistema neće biti an njenoj teritoriji.

Prema rečima Viktora Ozerova, šefa Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Ruske Federacije, odnosi Rusije i NATO-a su problematični. S jedne strane, ističe on, „vojna infrastruktura NATO-a se približava ruskim granicama” i „plan o raketnom štitu ugrožava suverenitet Rusije”, a s druge strane, saradnja u Avganistanu, kao i zajednička borba protiv pirata i terorizma pokazuju da Rusija i NATO mogu da postignu međusobno razumevanje.

Ipak, zamenica ministra odbrane Avgustina Cvetkova kaže da je uverena da će Rusija pridružiti projektu izgradnje protivraketnog štita, dodajući da je Rusija takođe deo evroatlantske saradnje. „Uveravam vas da dokumenti koji proizilaze posle svakog samita NATO–Rusija su mnogo optimističniji nego izjave koje se čuju. Moje mišljenje je da će sigurno doći do toga da se Rusija priključi projektu zajedničkog protivraketnog štita”.

-------------------------------------------------------------------------

Rogozin: Moguća saradnja samo na jugu

Rusija je spremna da se pridruži projektu izgradnje protivraketnog štita, kaže ambasador Rogozin, ali samo ako dobije garancije da sistem nije usmeren protiv ruskih strateških nuklearnih potencijala, odnosno da je usmeren na rizike koji se tiču južnog dela Evrope.

„Zbog toga smo sigurni da Rusija i NATO mogu da sarađuju dobro u razvoju protivraketnog štita u ovom regionu. Međutim, naša zemlja je izričito protiv izgradnje ovakvog sistema u severnoj Evropi jer tamo ne postoje rizici, izuzev polarnih medveda i ruskih raketa. Zbog toga, ako bilo koji antiraketni sistem bude postavljen tamo, Rusija će to smatrati kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti”, kaže Rogozin i dodaje da veruje da je moguće da se Rusija i NATO dogovore da svako brani svoj sektor i ne ugrožava jedan drugog.

Nenad Radičević

objavljeno: 30.05.2011.

Nastavak na Politika...