Izvor: Politika, 22.Okt.2014, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba naroda bez države
Za razliku od kurdskog PKK koji ima punu podršku radikalnih levičara, albanski UČK je za većinu njih produžena ruka imperijalizma
U nedavnom razgovoru sa rukovodstvom Radničke partije Kurdistana (PKK), njegovi članovi obrazložili su mi, između ostalog, i svoju osudu NATO bombardovanja Srbije, koje se odigravalo skoro u isto vreme kad je i bezočna represija turskih vlasti nad kurdskim stanovništvom dostigla svoj vrhunac. Dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NATO, pod izgovorom zaštite ljudskih prava kosovskih Albanaca, bombardovao srpske vojne i civilne ciljeve, Turska, članica NATO-a, necmetano je nastavila da se obrušava na ljudska prava svojih građana kurdske nacionalnosti. „Kurdi u Turskoj masakrirani su NATO oružjem”, kažu moji sagovornici iz PKK. Dok Kurdi nisu imali nikakvu zaštitu od NATO-a, albanska UČK je imao njegovu punu podršku. Stoga ne čudi što su danas na okupiranom Kosovu izgrađeni spomenici političkim predvodnicima NATO agresije, albanska deca masovno imenovana njihovim imenima, dok je od spomenika herojskom prijateljstvu Bore i Ramiza, ostao samo Ramiz.
Osuda NATO agresije od strane antiimperijalističkih levičarskih organizacija, kakva je i PKK, nije neobična. Ali ne samo to, današnji bastioni socijalizma i antiimperijalizma – Venecuela, Kuba, Bolivija, ali i Palestina – odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova videći u tom projektu dobro im poznat imperijalistički pečat. Za razliku od kurdskog PKK, koji ima punu podršku radikalnih levičara, albanski UČK je za većinu njih produžena ruka imperijalizma. Nasuprot tome, za Sjedinjene Države UČK je „oslobodilačka”, a PKK „teroristička” organizacija.
Nedavna albanska detinjarija sa dronom i zastavom velike Albanije, koja je prerasla u ozbiljan međunarodni incident, kao i kasnije izjave albanskog premijera, otkrivaju nam već viđenu strategiju velikoalbanske nacističke politike – najpre izazvati sukob u ime velikoalbanske ideje, rizikovati život sopstvenih ljudi (reprezentativaca koji u Srbiji nisu imali nikakvu zaštitu od navijača sem srpskih fudbalera i policije), a zatim proglasiti sebe za nevinu žrtvu srpskih vlasti. Za razliku od albanskog naroda koji već ima svoju državu – Republiku Albaniju, Kurdi se bore za stvaranje sopstvene države, odnosno za pretvaranje Kurdistana iz geografske oblasti u republiku.
Represalije turskih vlasti i kurdske pobune traju još od 1920. Svojom brutalnošću nad Kurdima tada se istakao jedan od političkih uzora drugosrbijanaca – Kemal Paša Ataturk. Devedesetih, kaže Noam Čomski: „Turska je vodila ogroman teroristički rat protiv kurdskog stanovništva: desetine hiljada ljudi je ubijeno, hiljade gradova i sela spaljeno, bilo je verovatno oko milion izbeglica, torture i svakog zločina kojeg možete da se setite. –’Tajms’ jedva da je išta izvestio o tome.”
Danas je Radnička partija Kurdistana, uz manje progresivne kurdske Pešmerge (one koji se suočavaju sa smrću), u žiži interesovanja svetske javnosti kao jedan od najvažnijih bedema odbrane od islamskog fundamentalizma. On je sada oličen u oružanoj grupi Islamska država Iraka i Levanta (IDIL), koja je nedavno sebe preimenovala u Islamska država. Ogranak PKK u Siriji – Partija demokratske unije – vodi snažne borbe kako bi očuvala nedavno stečenu autonomiju i sprečila pokolj kurdskog stanovništva.
Premijer Vučić uputio je pismo podrške nedavnoj odluci Baraka Obame da se Sjedinjene Države uključe u borbu protiv IDIL-a. Takva podrška do sada iz Srbije nije upućena kurdskim borcima iako se oni protiv IDIL-a, drugih ćelija Al Kaide i ostalih sirijskih „pobunjenika”, za razliku od SAD, bore već više od dve godine. Pored toga, SAD su u velikoj meri odgovorne za nastanak IDIL-a zbog podrške „sirijskim pobunjenicima”, vođenja kampova za njihovu obuku u Jordanu, kao i zbog bombardovanja Iraka, kojim su zbacili istog onog Sadama Huseina kome su tokom Prvog zalivskog rata dostavljali hemijsko oružje od kojeg su upravo Kurdi najviše stradali.
Kao država koja je i sama 1999. godine bila izolovana i anatemisana u Evropi, narodu „koji osim planina zapravo nema prave prijatelje”, posebno njegovom progresivnom delu, treba da iskažemo razumevanje za njegovu patnju i podršku njegovoj borbi. „Radikalni Islam smatramo pretnjom ne samo za nas već i za čitav svet”, kaže jedan od komandanata sirijske PKK.
Predsednik Pokreta za slobodu
Milenko Srećković
objavljeno: 22.10.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
