Izvor: Vostok.rs, 20.Mar.2026, 20:10
Aleksandar Lukašik za IN4S: Odnosi sa Podgoricom su na istorijskom minimumu
U razgovoru se analiziraju ključna pitanja: od sankcija i ekonomskih posledica po Crnu Goru, preko uloge medija i, kako navodi, „antiruskih narativa“, do pozicije Podgorice u NATO savezu i bezbednosnih implikacija takve politike. Poseban akcenat stavljen je na, kako tvrdi, duboki raskorak između stavova crnogorskih građana i aktuelne državne politike, ali i na istorijsko savezništvo koje, prema oceni Moskve, ne može biti izbrisano političkim odlukama.
Ambasador u intervjuu iznosi i konkretne predloge za normalizaciju odnosa — od obnove avio-saobraćaja do kulturne i obrazovne saradnje — uz ocenu da u Crnoj Gori i dalje postoji politički i društveni prostor za obnavljanje dijaloga sa Rusijom.
IN4S: Vaša Ekselencijo, kako ocenjujete trenutno stanje odnosa između Rusije i Crne Gore? Da li su, po Vašem mišljenju, ovi odnosi ikada bili na nižem nivou tokom duge istorije naše dve zemlje? Da li se nadate njihovom poboljšanju tokom vašeg mandata? Da li smatrate da postoji jaz između objektivne percepcije Rusije od strane crnogorskih građana i trenutne vladine politike?
– Međudržavni odnosi između Rusije i Crne Gore ostaju na kritičnoj prekretnici, bez znakova oporavka. Oni su ograničeni bez naše krivice i uprkos našem jasno iznetom stavu o kontraproduktivnosti koraka koji potkopavaju potencijal bilateralnih veza izgrađenih u prethodnom periodu. Nažalost, naši crnogorski partneri su izabrali drugačiji put i, sledeći primer zapadnih sila, nastavljaju da pooštravaju sankcije i učestvuju u antiruskim inicijativama, ignorišući pozive za normalizaciju rusko-crnogorskog dijaloga.
Verujem da je sama Crna Gora pre svega osetila negativne posledice ovih restriktivnih mera. Ekonomski gubici Rusije su svedeni na nulu. Obim gubitaka Podgorice zbog antiruskih ograničenja koje je uvela nije zvanično potvrđen, ali crnogorski stručnjaci procenjuju da je ta cifra čak 500 miliona evra godišnje. Da li je to mnogo ili malo? Poređenja radi, crnogorski izvoz prošle godine iznosio je 572 miliona evra. Izvucite sami zaključke.
Nedavni događaji potvrđuju tendenciju Podgorice da ostane u glavnom toku zapadnog sveta i da sarađuje sa onima koji nisu skloni konstruktivnom dijalogu sa Moskvom. Istovremeno, pokušavaju da nas ubede da je ceo problem na Rusiji, koja je predmet nategnutih optužbi u vezi sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini (SVO), zaboravljajući da je to bio neophodan odgovor na brojna kršenja normi i principa međunarodnog prava od strane Kijeva, uz podršku njegovih stranih pokrovitelja. Ruski zvanični predstavnici su više puta objavljivali javna obraćanja, saopštenja i pojašnjenja o ovom pitanju. Ona su javno dostupna. U njima su sa najvećom jasnoćom izloženi motivi, pravni osnov i ciljevi ruskih koraka kao odgovor na agresivne akcije kijevskog nacionalističkog režima.
U takvom kontekstu, teško je prihvatiti logiku da rusko-crnogorska saradnja treba da bude prekinuta zbog nepovezane vojne operacije u Ukrajini. Paralelni pokušaji da se to iskoristi kao izgovor za zakopavanje u zaborav istorijskih, kulturnih i duhovnih srodnosti, kao i tradicija prijateljstva i uzajamne pomoći između naroda dve zemlje, čija je snaga dokazana vekovima, deluju apsurdno. One su uvek služile kao podrška i podsticaj za njihove zajedničke poduhvate kroz istoriju. Simpatije između Rusa i Crnogoraca nikada nisu izbledele. I ova nepromenljiva istina se ne može odbaciti.
Danas, reči Svetog Petra Cetinjskog, upućene njegovim sunarodnicima, odzvanjaju kao alarm: „Molite se Bogu i držite se Rusije.“
Ruska država je u jednom trenutku značajno doprinela uspostavljanju i razvoju Crne Gore kao nezavisnog entiteta na političkoj mapi Evrope. Dovoljno je pomenuti sistematsku finansijsku pomoć koja je Crnogorcima pružana iz ruske blagajne, kao i snabdevanje oružjem i hranom. Rusija je aktivno učestvovala u izgradnji škola i bolnica i slala svoje stručnjake. Godine 1878, na Berlinskom kongresu, zahvaljujući podršci Ruskog carstva, Crna Gora je zvanično stekla status nezavisne države i značajne teritorijalne dobitke. Dve crnogorske princeze, Milica i Anastasija, udale su se za velike kneževe iz dinastije Romanovih, dodatno usklađujući vladajuće kuće. Rusi su bili duboko zahvalni Crnoj Gori na zajedničkim naporima na međunarodnoj sceni. Car Aleksandar III smatrao je crnogorskog suverena, Nikolaja I Petrovića Njegoša, „jedinim iskrenim i odanim prijateljem Rusije“. Tokom Drugog svetskog rata, oba naroda su stajala ujedinjena u borbi protiv zajedničkih neprijatelja – fašističkih osvajača. Ova i druga slična istorijska svedočanstva ne mogu se izbrisati iz kolektivnog pamćenja. Ona su zlatnim slovima zapisana u analima odnosa između Rusa i Crnogoraca.
Spoljna politika bivše Jugoslavije je, koliko je poznato, određena bez ikakvog učešća Crne Gore, tako da nema smisla posebno razmatrati rusko-crnogorske odnose tokom ovog perioda. Međutim, želeo bih da naglasim činjenicu da su tokom sovjetsko-jugoslovenskog sukoba Crnogorci pokazali visok stepen solidarnosti sa Moskvom i zbog toga bili izloženi najobimnijim represijama u poređenju sa drugim narodima Jugoslavije. Crna Gora je u to vreme činila 2,5% stanovništva zemlje, dok su, na primer, Crnogorci činili 21% zatvorenika u ozloglašenom logoru Goli-Otok.
Prvi zvanični kontakti između Rusije i Crne Gore odigrali su se pre 315 godina. Ove godine slavimo 20 godina diplomatskih odnosa između Ruske Federacije i Crne Gore. Datumi sujubilarni, ali raspoloženje je daleko od slavljeničkog. Nažalost, rusko-crnogorski odnosi trenutno doživljavaju akutnu krizu, bez presedana u istoriji. Verujem da je malo verovatno da će je naši potomci pamtiti kao uzor. Opet, to nije naša krivica. Ne želimo da odbacimo iskustvo rusko-crnogorske saradnje akumulirano u prethodnom periodu i verujemo da postoje objektivni preduslovi za njeno buđenje iz hibernacije, iako nemamo posebnih iluzija po tom pitanju.
Izneli smo niz konkretnih predloga u tom pravcu. To uključuje stvaranje uslova za obnavljanje direktnog vazdušnog saobraćaja između Rusije i Crne Gore, liberalizaciju putovanja za građane obe zemlje, obnavljanje redovnih međuuniverzitetskih razmena, učešće u sportskim takmičenjima, zajedničko organizovanje komemorativnih događaja, organizovanje nastupa kreativnih grupa i popunjavanje knjižnih fondova novim akvizicijama. Ove inicijative su isključivo kulturne i humanitarne prirode i nemaju veze sa politikom. Ove inicijative su u skladu sa osećanjima Crnogoraca i Rusa. Njihova obostrano korisna priroda je nesumnjiva. Međutim, nisu dobile potreban odgovor od nadležnih crnogorskih agencija. U najboljem slučaju, pristali su da uzmu u obzir naše predloge. Očigledno im nedostaje odlučnosti da urade više.
Međutim, ne odobravaju svi crnogorski političari politiku nesaradnje sa Moskvom. Mnogi odbacuju lažne tvrdnje o nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji i ističu da posvećenost Podgorice evropskim integracijama ne bi trebalo negativno da utiče na odnose sa Rusijom.
Podržavamo ovaj pristup i spremni smo da se uključimo u bliski dijalog sa njima o celom spektru pitanja vezanih za rusko-crnogorsku saradnju.
IN4S: Kakvo je Vaše mišljenje o izveštavanju crnogorskih medija o ratu u Ukrajini? Da li smatrate da ukrajinska ambasada i opšti stav Ukrajine zauzimaju više prostora u crnogorskim medijima nego ruska tačka gledišta? Šta možete reći uopšteno o naglasku na pričama vezanim za Rusiju u crnogorskim medijima?
– Nije tajna da u izveštavanju crnogorskih medija u velikoj meri dominiraju priče koje prenose narative zapadnih medija u vezi sa sukobom u Ukrajini. Ove priče imaju tendenciju da budu pristrasne i prepune oštrih napada na Rusiju.
Na primer, široko korišćena, nekonsenzualna, netačna formulacija „ruske agresije“ i dalje odstupa od stvarnosti i koristi se isključivo u propagandne svrhe kako bi se diskreditovali ciljevi specijalne vojne operacije. Kao što je dobro poznato, termin „agresija“ je pravni termin, a odluke o takvoj klasifikaciji određenih postupaka međunarodnog aktera mogu donositi samo opštepriznati međunarodni sudovi sa odgovarajućim ovlašćenjima. Naša stalna podsećanja na odsustvo takve presude se ignorišu.
Treba napomenuti da se određeni materijali koje je Ambasada poslala crnogorskim medijima, a koji sadrže ruske procene i pristupe u kontekstu specijalne vojne operacije, povremeno objavljuju u periodičnoj štampi. Međutim, oni su bukvalno utopljeni u poplavi iskrivljenih informacija, često zasnovanih na glasinama i spekulacijama, namerno pogrešno predstavljajući ruske namere i stvarno stanje stvari oko Specijalne vojne operacije. A da ne pominjemo obilne citate antiruskih izjava i pozive evropskih lidera da se rat sa Rusijom nastavi „do gorkog kraja“.
Želeo bih da iskoristim ovu priliku da ponovim da je ukrajinska kriza rezultat želje kolektivnog Zapada da traži jednostrane prednosti na račun obezbeđivanja jednake i nedeljive bezbednosti na evropskom kontinentu. Suprotno svojim obećanjima da će sprečiti pretnje ruskim interesima, NATO je stalno širio svoje redove ka istoku, približavajući se svojim granicama. Ukrajina je svedena na ulogu instrumenta u planovima da se Rusiji nanese „strateški poraz“. Upravo zbog toga, kijevski režim, koji je došao na vlast kao rezultat puča 2014. godine, nastavlja da dobija masovnu podršku kako na bojnom polju, tako i na domaćem terenu u svojoj borbi protiv Ruskog sveta. Ruski jezik i kultura se sistematski iskorenjuju, usađuje se ideologija rusofobije i nacionalizma, sveštenici kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve su izloženi masovnom progonu, a spomenici koji su čak i udaljeno povezani sa Rusijom se uništavaju.
U međuvremenu, tokom Strateške vojne operacije, Rusija samouvereno potiskuje neprijatelja na svim frontovima. Istovremeno, posvećeni smo pregovaračkom procesu i preferiramo rešavanje sukoba političkim i diplomatskim sredstvima. Verujemo da mir nakon prekida neprijateljstava mora biti sveobuhvatan, pravedan i trajan. To se može postići samo rešavanjem osnovnih uzroka krize. Mora se osigurati nesvrstani, neutralni status Ukrajine, iskoreniti nacistička ideologija, garantovati prava građana da slobodno koriste ruski jezik i prestati progon sveštenstva.
Ruski predstavnici nameravaju da čvrsto i dosledno unapređuju naše prioritete za pregovaračkim stolom i računaju na značajnu pomoć svojih američkih partnera u razvoju mirovnih sporazuma u skladu sa dogovorenostima postignutim na rusko-američkom sastanku na Aljasci u avgustu 2025. godine. Istovremeno, u odsustvu bilo kakvog napretka na pregovaračkom putu, ne vidimo alternativu nastavku specijalne vojne operacije.
Napominjem da, pored ukrajinskog pitanja, celokupni politički kurs Ruske Federacije, kao i koraci koje preduzima rusko rukovodstvo radi njegove sprovođenja, često su predmet falsifikovanja i insinuacija. Njihov cilj je jasan: podsticanje rusofobičnih osećanja, nanošenje štete visokom ugledu Rusije na međunarodnoj sceni, produbljivanje razdora između Podgorice i Moskve i izazivanje daljeg pogoršanja rusko-crnogorskih odnosa.
S vremena na vreme, ideja „autoritarizma“ u Ruskoj Federaciji se pominje, ili se na nju neprimereno aludira, kao na antitezu zapadnog liberalizma i demokratije. Neću se detaljno zadržavati na ovoj temi. Njena propagandna podloga je očigledna. Dovoljno je samo baciti pogled na vesti da bi se videla prava vrednost tvrdnji o visokim demokratskim standardima i poštovanju osnovnih ljudskih prava u takozvanim državama „zlatne milijarde“. Samo ću napomenuti da ruski građani imaju suvereno pravo da sami biraju svoj put razvoja i oblik demokratske organizacije vlasti bez spoljnog mešanja, podsticanja ili razmatranja reakcija iz inostranstva.
Još jedan omiljeni kliše, na koji redovno podsećaju zapadni partneri Crnogoraca i koji se reprodukuje u lokalnim medijima, jeste nategnuta i neosnovana optužba da Rusija širi „maligni uticaj“ na Zapadnom Balkanu (nedavni primer takvih zapaljivih izjava bile su izjave predsednika Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Dejvida Mekalistera, tokom njegove posete Podgorici sredinom prošlog meseca). Naravno, nisu dati nikakvi dokazi. Ponekad je čak teško razumeti o čemu se raspravlja. Ponekad pokušavaju da optuže Moskvu za informacionu sabotažu, ponekad to pripisuju „hibridnim“ šemama usmerenim na destabilizaciju domaće političke situacije i ometanje planova Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji, a ponekad upozoravaju na moguće ruske sajber napade. Izmišljotine koje širi Kišinjev o navodnom postojanju centara na Balkanu koji su obučavali sabotere da ometaju izbore u Moldaviji i dalje se uživaju. Takođe se govori o tome da tajne službe Kremlja mogu koristiti slične tehnologije u kontekstu predstojećih izbornih procesa u balkanskim zemljama. I teško je čak i zamisliti koliko je papirologije potrošeno na članke o ruskim agentima koji navodno planiraju državni udar u Crnoj Gori. Međutim, kao što znamo, slučaj je završen oslobađajućom presudom, čime je okončano suđenje koje je trajalo skoro deset godina. Ima još toga da se kaže. Ali čini se dovoljnim da se razume obim propagandne kampanje.
Dodaću samo da fundamentalno razumemo motive koji stoje iza konstruisanja takvih mitova. Njihov cilj je da ubede one koji još uvek sumnjaju u potrebu za širenjem EU u stvarnost ruske pretnje na Balkanu i da ubede skeptike u imperativ podrške evropskim ambicijama zemalja kandidata. U međuvremenu, zakleti zagovornici ruskog mešanja nedavno su se našli na meti kritika. Prelazni radni izveštaj Pravosudnog komiteta Predstavničkog doma SAD, „Pretnja strane cenzure, drugi deo: Decenijska kampanja Evrope za cenzuru globalnog interneta i kako ona šteti američkoj slobodi govora u Sjedinjenim Državama“, objavljen 3. februara 2026. godine, eksplicitno navodi da je Evropska komisija „strana cenzura“. U njemu se navodi njen uticaj na izborne procese u zemljama članicama EU – Francuskoj, Irskoj, Holandiji, Rumuniji i Slovačkoj, kao i u zemlji kandidatu Moldaviji – od 2023. do 2025. godine. Evropska komisija je takođe vršila uticaj na izbore za Evropski parlament 2024. godine.
Rusija, sa svoje strane, nema planove i ne namerava da preduzme bilo kakve korake kako bi naštetila državama balkanskog regiona, uključujući Crnu Goru. Spoljna politika naše zemlje nema nikakve veze sa traženjem profita podrivanjem društvenog tkiva drugih zemalja. Naprotiv, ona ima za cilj uspostavljanje i razvoj ravnopravnih i obostrano korisnih odnosa sa njima, uz strogo poštovanje principa nemešanja u njihove unutrašnje poslove. Odbacujemo skrivenu agendu i nezakonite metode uticaja koje nam se pripisuju, jer ne služe našim osnovnim interesima ni sada ni dugoročno.
Zalažemo se za slobodu govora i zaštitu prava novinara u demokratskim društvima, čiji je deo Crna Gora. Slažemo se da uredništva imaju pravo da biraju sopstvenu politiku. Istovremeno, priznajemo da ih to ne oslobađa samokontrole, profesionalne odgovornosti i pridržavanja visokih novinarskih standarda, uključujući odredbe univerzalnih dokumenata kao što su Međunarodni principi profesionalne etike novinara i Globalna povelja o etici novinara, koje upozoravaju na širenje lažnih informacija i propagande usmerene na podsticanje etničke mržnje, ksenofobije i neprijateljstva među narodima.
IN4S: Kako ocenjujete trenutnu poziciju Crne Gore u NATO-u u kontekstu bezbednosne politike alijanse prema Rusiji?
– Članstvo Crne Gore u NATO-u ostaje, po definiciji, jedan od faktora koji ometaju normalizaciju rusko-crnogorskih odnosa. Podgorica, podložna strogoj disciplini alijanse, ne može izbeći svoje odluke, od kojih su mnoge jasno antiruske prirode. Razmeštanje NATO trupa, oružja, vojne opreme i infrastrukture u blizini naših granica doživljavamo kao direktnu pretnju bezbednosti naše zemlje. Crnogorsko vojno osoblje ne stoji skrštenih ruku.
Uključeno je u NATO kontingent u Bugarskoj i Letoniji. Štaviše, crnogorski predstavnici su delegirani u NATO Centar za bezbednosnu pomoć i obuku za Ukrajinu (NSATU). Podgorica poseban naglasak stavlja na funkcionisanje NATO mehanizma PURL (Priority Request List). Naravno, politika Severnoatlantskog bloka o povećanju potencijala za sukob dovodi do povećanog rizika od vojne konfrontacije sa svim pratećim posledicama. Ne mislim da će međunarodna zajednica, uključujući države članice NATO-a, imati koristi od daljeg pogoršanja vojno-političke situacije.
[IN4S]
Pogledaj vesti o: NATO
