Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2021, 17:36
Sledi tripartitni samit - Rusija, Kina, Indija
Razgovor video-linkom predsednika Rusije Vladimira Putina sa predsednikom Kine Si Đinpingom, kao sa saveznikom, o međunarodnim problemima, dolazi u vreme sve agresivnije retorike NATO-a i SAD o navodno mogućoj vojnoj invaziji na Ukrajinu, odnosno Tajvan. Dijalog dvojice svetskih lidera imao je za temu i energetiku, u ambijentu sve prisutnijeg haosa na svetskoj berzi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a naša dilema je zapravo koliko je virtuelni samit Putin-Si Đinping, isprovociran, a koliko zapravo dolazi u pravo vreme redefinisanja globalnih pozicioniranja.
Odnosi Rusije i Kine mogu se smatrati pravim primerom međudržavne saradnje u 21. veku, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin prilikom virtuelnog samita sa kineskim liderom Si Đinpingom. Na početku sastanka, Putin je ljubazno mahnuo Si Đinpingu koga je nazvao "svojim dragim prijateljem". Kineski lider je odgovorio istim gestom i širokim osmehom.
Granica - pojas večnog mira
Lideri su, pre svega, razgovarali o bilateralnom dijalogu, a dotakli su se i međunarodne agende. Kako je primetio Putin, odnose Rusije i Kine karakteriše odlučnost da zajedničku granicu pretvore u pojas večnog mira i dobrosusedstva.
"Među našim zemljama formiran je novi model saradnje koji se zasniva na principima nemešanja u unutrašnje poslove i poštovanje međusobnih interesa, i odlučnosti da se zajednička granica pretvori u pojas večnog mira i dobrosusedstva. Bliska saradnja Rusije i Kine, njihove akcije na globalnoj areni, odgovorni zajednički pristup rezoluciji i rešavanju globalnih problema postali su važan stabilizujući faktor u međunarodnim odnosima. U tom kontekstu tekao je i moj nedavni razgovor sa američkim predsednikom Bajdenom, kome sam predočio situaciju u vezi sa rastućim pretnjama po ruske nacionalne interese od SAD i NATO bloka koji dosledno premeštaju svoju vojnu infrastrukturu blizu ruskih granica. Tom prilikom sam ukazao i na potrebu hitnog pokretanja ozbiljnih pregovora i sa SAD i sa NATO-om radi izrade međunarodno-pravnih garancija o bezbednosti Rusije, koje bi isključivale dalje napredovanje Alijanse na istok i raspoređivanje sistema naoružanja koji ugrožavaju Ruske nacionalne interese na teritoriji Ukrajine i susednih država", zaključuje Putin.
Kineski predsednik zahvalio je Putinu na naporima da se suprotstavi pokušajima da se unese razdor između dve države. Prema njegovim rečima, Kina i Rusija se međusobno odlučno podržavaju kada je reč o životno važnim interesima, čuvajući nacionalno dostojanstvo i interese.
"Visoko cenim podršku Rusije Kini u odbrani naših suštinskih nacionalnih interesa i suprotstavljanju pokušajima da se zabije klin između dve zemlje. Ove godine se navršava 20 godina od potpisivanja kinesko-ruskog sporazuma o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji i sasvim je logična odluka da takvu vrstu dogovora produžimo na još pet godina, pri čemu takav sporazum sada dobija novi duh i sadržaj. Moramo se odlučno suprotstaviti hegemonističkim potezima i hladnoratovskom mentalitetu koji je usvojen u ime "multilateralizma" i "pravila" zbog kojih neke sile pokušavaju da se mešaju u unutrašnje stvari Kine i Rusije, koristeći "demokratiju" i "ljudska prava" kao njihov izgovor. Pozivam vas da Kina I Rusija unaprede koordinaciju i saradnju u međunarodnim poslovima kako bi zaštitile svoje bezbednosne interese i dale doprinos globalnom upravljanju", rekao je Si Điping.
Nezavisni finansijski tokovi
Prilikom razgovora, koji je trajao sat i po, ukazano je i na jačanje trgovinsko-ekonomskih veza između Moskve i Pekinga. Precizirano je da je obim robne razmene između Rusije i Kine od januara do novembra ove godine povećan za 31 odsto, na 123 milijarde dolara, čime je premašio nivo od pre pandemije iz 2019. godine. Uskoro bi ta razmena mogla preći granicu od 200 milijardi. Spoljnopolitičkog analitičara Sputnjika Nikolu Vrzića za početak pitamo kako je ovaj sastanak ocenjen kroz zvaničnu rusku prizmu.
"Vidimo da su dve teme naročito dominirale u kontekstu daljeg produbljivanja saradnje Rusije i Kine: jedna se tiče bezbednosne komponente, s obzirom na američko zveckanje oružjem kako na zapadnim granicama Rusije tako i na istočnim granicama Kine, dakle i jedni i drugi se suočavaju sa istom vrstom opasnosti. Sa druge strane, kada govorimo o bezbednosnoj komponenti, najavljeno je i dalje produbljivanje te saradnje Moskve i Pekinga, treba skrenuti pažnju da su u oktobru prvi put održani zajednički pomorski manevri mornarica Rusije i Kine u Pacifiku, a najavljeno je da će se sa tom praksom nastaviti i ubuduće", kaže spoljno-politički analitičar "Sputnjika" Nikola Vrzić.
On posebno naglašava dogovor Putina i Sija o formiranju nezavisne finansijske strukture na koju ne bi mogle da utiču druge zemlje.
Oba lidera se takođe zalažu za povećanje udela nacionalnih valuta u međusobnoj trgovini, kao i za proširenje saradnje kako bi se ruskim i kineskim investitorima omogućio pristup berzama Kine i Rusije.
"Naime, najavljeno je da će se ići ka finalizovanju stvaranja jednog nezavisnog sistema za finansijske transakcije s obzirom na to da se već neko vreme govori o mogućnosti da će Zapad odnosno Amerika isključiti Rusiju iz SWIFT-a, međunarodne bankarske mreže, sa sedištem u Belgiji, koja je de facto pod kontrolom Amerike. U kontekstu jedne takve latentne opasnosti vidimo kako sada Rusija i Kina prave novi korak dalje ka stvaranju novog finansijskog sistema koji bi bio nezavistan od Vašingtona i njegovih interesa i mogućnosti da na bilo koji način pripreti", pojašnjava Vrzić.
Vrzića dalje pitamo koliki je značaj najave organizovanja tripartitnog samita Rusije, Kine i Indije, na kojem upravo insistira ruski predsednik Putin.
"Najzad imamo još jedan detalj koji je takođe izuzetno značajan u nekom širem kontekstu, a to je najava da će biti organizovan tripartitni sastanak lidera Rusije, Kine i Indije. Indija je, kao što znamo, potencijalno značajan američki igrač na prostoru Indopacifika, a bila je prisutna i na ovom samitu demokratije u Vašingtonu, koji je organizovao Bajden. Međutim, Putin je boravio prošle nedelje u poseti Indiji, kada je dogovoren nastavak bilateralne saradnje i plan desetogodišnje vojno-tehničke saradnje, a odnosi su produbljeni i na drugim nivoima. Ovaj sastanak Rusije i Kine samo je nastavak već definisane saradnje i u okviru BRIKS-a i u okviru Šangajske organizacije za saradnju, dok bi tropartitni sastanak lidera Rusije, Kine i Indije, na kojem insistira Putin, dodatno zacementirao jedan raspored snaga na prostoru Evroazije, što isključuje mešanje trećih strana, odnosno strana koje tu ne pripadaju a pre svega se misli na Sjedinjena Američke Države."
Spin laboratorije fabrikuju "invazije"
Pred Vrzića stavljamo i dilemu koliko su u ovom trenutku Rusija i Kina izložene svojevrsnom napadu iz spin laboratorija, koje najavljuju "žestoke invazije". Naime, eksperti tink-tenk organizacija nisu samo izneli pretpostavke o mogućem napadu Rusije i Kine na Ukrajinu i Tajvan, a koje su u svojim govorima nagovestili američki zvaničnici i Pentagon, već su otišli i korak dalje crtajući kompletnu mapu invazije i iznoseći takve detalje koji, bar onom neobaveštenom delu publike, nisu ostavili prostor za sumnju u njihovu istinitost.
"Dakle potpuno je jasno da oni nemaju nikakve izvore u Moskvi odnosno u Pekingu koji bi im govorili o tome šta su planovi Vladimira Putina ili Si Đinpinga, dakle to je potpuno jasno. Isto tako je jasno da ni američke bezbednosne i obaveštajne službe takođe nemaju tu vrstu izvora jer da imaju, sigurno im se ne bi dogodilo iznenađenje na Krimu 2014. godine, eto samo taj primer da navedemo. Zapadni mediji, kao "prenosnici" navodnih tvrdnji i saznanja američke obaveštajne zajednice, zapravo učestvuju, ili bolje reći saučestvuju, u kreiranju jedne medijske slike širom sveta koja ima jasno određen zadatak a to je da posluži ostvarenju američkog interesa. Koji bi to interes bio, u ovom momentu kada se situacija zaoštrava, možemo samo da nagađamo. Jedna logična pretpostavka je da žele, kao što su pokušali ovim samitom za demokratiju koji naravno nije ni približno doneo željene rezultate, da na međunarodnom planu totalno izoluju Kinu i Rusiju. Naravno to u današnjem svetu u kojem se rapidno menjaju odnosi snaga nije moguće, ali ovo je, kažem, još jedan pokušaj u tom pravcu zato što su potpuno svesni donosioci odluka u Vašingtonu da je unipolarni momenat njihove dominacije i hegemonije nepovratno prošao. Naravno, oni pokušavaju da spreče takav razvoj događaja, ali da se to zaista događa, posvedočio je niko drugi do načelnik generalštaba američke vojske, general Majk Majli nedavno, pre dve-tri nedelje, koji je priznao u jednom javnom nastupu da mi već sada živimo u tripolarnom svetu sa tri super sile: Amerikom, Kinom i Rusijom."
A koliko je ovo "zveckanje oružjem" kontrolisano, pitamo Vrzića.
"Sadašnje zveckanje ovog medijskog oružja na Ukrajini, odnosno na Tajvanu, pokušaj je da se definitivno legalizacija tog multipolarnog ili tripolarnog sveta, odgodi. Ono gde realno postoji velika opasnost jeste možda Pokušaj da se Rusija zaista uvuče u nekakav rat u Ukrajini. Dakle imamo krajnje obespokojavajuće vesti koje stižu odande o naoružavanju ukrajinske vojske, o mogućim provokacijama jer čemu služi to oružje ako ne treba da bude upotrebljeno!? Treba podsetiti da je pokojni Zbignjev Bžežinski, jedan od glavnih američkih geostratega, govorio da u okviru ukrajinske krize treba uvući Rusiju u rat sa Ukrajinom, kako bi Rusija "postepeno krvarila", jer bi onda poslužilo kao izgovor za prekid svih odnosa, od "Severnog toka 2" pa nadalje, između Nemačke i Rusije, čime bi ne samo Rusija bila odvojena od Evrope, nego bi i američki stisak nad Evropom bio dodatno pojačan. Jer, ne zaboravite, da se vratimo na Bžežinskog koji je na svojoj velikoj šahovskoj tabli objašnjavao da bi alijansa između Pekinga, Moskve i Berlina, odnosno Pariza, značila njihovu kontrolu nad čitavim prostorom Evroazije, a samim tim to bi značilo da Amerika ostaje bez svoje dominacije i da se više ni za šta ne bi pitala."
Prednost supersoničnog oružja
Lideri Rusije i Kine su se složili da blok AUKUS (SAD, Velika Britanija i Australija) podriva nuklearnu ravnotežu i povećava napetost u regionu kineskog južnog mora, na šta Vrzić dodaje:
"Što se tiče AUKUS-a, odnosno širenja NATO-a, vidimo da je zapravo reč o istom procesu pokušaja da se okruže, kako Rusija tako i Kina, sad ono što je popuno neshvatljivo jeste to otkud uopšte Vašingtonu ideja da je moguće da se Amerika suprotstavi i jednima i drugima i to istovremeno? Ne smemo da izgubimo iz vida da je, u tom vojnom smislu, došlo do kopernikanskog obrta kada je Rusija obelodanila da poseduje hipersonične rakete koje potpuno čine zastarelim sve antiraketne sisteme kojima raspolaže Amerika. Amerika kaska žestoko u toj trci za hipersoničnim oružjem, evo nedavno je londonski Tajms imao tekst na temu kako su ponovo propali testovi koji su na Aljasci sprovedeni sa američkim hipersoničnim oružjem. Dakle, to je jedna stvar koja bi bilo kakvu mogućnost vojne konfrontacije trebalo da učini krajnje besmislenim. Opet vidimo da, kako na Pacifiku tako i u Evropi, Amerikanci pokušavaju da okupe saveznike pa i u tom vojnom smislu. Privlači pažnju još jedna tendencija koju možemo da primetimo, a kojoj su Putin i Si posvetili pažnju, a reč je o ideji koju je sad ponovo formulisao Džon Bolton, nekadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, da se Rusija privuče Americi kako bi se zajedno suprotstavili toj takozvanoj kineskoj pretnji. To je matrica onoga što je sedamdesetih uradio Kisindžer kada je Kinu privukao protiv tadašnjeg Sovjetskog Saveza", zaključuje Vrzić.
Predsednici Putin i Si takođe su razgovarali o inicijativi Rusije da bude održan samit "petorke" zemalja-članica Saveta bezbednosti UN. Oba lidera smatraju da je ta ideja veoma korisna i radiće na tome da se realizuje sledeće godine.
Pogledaj vesti o: NATO skup
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
