Izvor: Politika, 27.Okt.2015, 19:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zabranjeno reklamiranje hleba kao leka

Država hitno mora da uvede red u zaštitu potrošača od jeftinih marketinških poruka

Preduzeće „Trivit” – Bečej, koje je do sada reklamiralo svoj hleb„tonus” kao proizvod po licenci Ruske akademije nauka, neće više moći da se u javnosti predstavlja na ovaj način, saopštila je tržišna inspekcija, koja je po prijavi kontrolisala ovu firmu i ustanovila da krši Zakon o oglašavanju.

Ova kompanija ima ugovor sa firmom „Akadem produkt Moskva”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali navodno inspekciji nije mogla da ponudi dokaze da je reč o licenci Ruske akademije nauka. Prijava protiv proizvođača ovog hleba bila je motivisana više reklamnim porukama na deklaraciji prema kojima „tonus” blokira toksine i kancerogene materije i koristan je za prevenciju i lečenje dijabetesa, koje su, prema Zakonu o bezbednosti hrane, zabranjene.

„Tonus” hleb, ipak, nije jedini proizvod čijom deklaracijom bi trebalo da se pozabave inspekcije. Tržište je preplavljeno proizvodima koji se reklamiraju kao lekoviti i krajnje je vreme da se nadležne inspekcije i država ozbiljnije pozabave ovim problemom. Nije to samo hrana nego i dijetetski suplementi (koje naš zakon svrstava u hranu) i koji najčešće potrošače dovode u zabludu, jer kupci ove proizvode mogu da smatraju zamenom za lek.

Kod nas je trenutno ova oblast delimično pokrivena Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Tek bi trebalo da usvojimo pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama čija je izrada u završnoj fazi.

Zašto ovaj pravilnik toliko kasni, s obzirom na to da je on jedini propis koji nam nedostaje da bismo potpuno usaglasili ovu oblast sa evropskom regulativom? Prema poslednjim informacijama, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu do kraja godine, mada je to više puta do sada odlagano. Problem je, nezvanično, podela nadležnosti među inspekcijama što je bila smetnja i prilikom donošenja Zakona o bezbednosti hrane.

U Evropskoj uniji je proces odobravanja izjava javan, dinamičan i podložan promenama. Za procenu opravdanosti njihove upotrebe na osnovu prikupljenih naučnih dokaza zadužena je Evropska agencija za bezbednost hrane, odnosno Efsa. Svaki proizvođač hrane, ali i potrošač, lako se može informisati o tome da li su pojedine zdravstvene izjave odobrene za upotrebu ili ne. Na sajtu Efse postoje odobrene zdravstvene tvrdnje koje bi svaki proizvođač i kod nas mogao da koristi, ali je problem što moraju da se koriste u originalnoj formulaciji, što našim proizvođačima ne ide u prilog. Ako se, na primer, za neku supstancu, mineral ili vitamin u Efsi dobije zdravstvena izjava, proizvođači mogu da je koriste za svoj proizvod samo pod uslovom da on zadovoljava i definisane uslove za upotrebu zdravstvene izjave. Kako je „Politika” već pisala i naš budući pravilnik će koristiti evropski registar odobrenih zdravstvenih tvrdnji koji je javan i lako dostupan, a pojedini ovdašnji proizvođači ga već i koriste. Ima i onih koji su daleko od toga, zbog čega na našem tržištu hrane, flaširanih voda,dijetetskih proizvoda, ali i kozmetike postoji grubo kršenje propisa iz ove oblasti. To se odnosi na one proizvođače koji svojim proizvodima pripisuju svojstva prevencije i lečenja i za to ne snose nikakve kazne. Takvi proizvodi se i dalje kod nas reklamiraju u medijima, na bilbordima, a najveću štetu imaju upravo potrošači koji takve reklamne poruke prihvataju bez rezerve i veruju im.

----------------------------------------------------------------

Šta je zdravstvena izjava

Prema definiciji, zdravstvena izjava na nekom proizvodu ukazuje ili sugeriše da postoji fiziološka veza između hrane, njenih sastojka i zdravlja ili ukazuje da konzumiranje određene hrane ili jednog od njenih sastojaka znatno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj bolesti kod ljudi. Samo ona izjava koja je odobrena i naučno dokazana, može se naći na proizvodu.

----------------------------------------------------------------

Me­sne pre­ra­đe­vi­ne opa­sne ko­li­ko i du­van

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja (SZO) sa­op­šti­la je da me­sne pre­ra­đe­vi­ne – poput sla­ni­ne, šun­ke i ko­ba­si­ca… mo­gu da bu­du kan­ce­ro­ge­ne i svr­sta­la ih po opa­sno­sti za zdra­vlje u istu gru­pu sa du­va­nom i azbe­stom. U iz­ve­šta­ju Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za is­tra­ži­va­nje kan­ce­ra pri SZO, sa se­di­štem u Li­o­nu, na­vo­di se i da je i cr­ve­no me­so u ce­li­ni „ve­ro­vat­no kan­ce­ro­ge­no”. Cr­ve­no me­so, u ko­je spa­da­ju go­ve­di­na, jag­nje­ti­na, svi­nje­ti­na, ov­če­ti­na i konj­sko me­so svr­sta­no je u „ve­ro­vat­ne” uzroč­ni­ke ra­ka iz gru­pe 2A. Ni­ža kla­si­fi­ka­ci­ja cr­ve­nog me­sa je od­raz „ogra­ni­če­nih do­ka­za” da ono iza­zi­va rak.

Pod pre­ra­đe­nim me­som mi­sli se na ono ko­je je tre­ti­ra­no ra­znim po­stup­ci­ma da bi mu se pro­du­žio rok tra­ja­nja kao što je – di­mlje­nje, su­še­nje, do­da­va­nje so­li ili kon­zer­van­sa. Da bi se oču­va­la sve­ži­na i po­bolj­ša­li uku­si pre­ra­đe­vi­na­ma se u sa­vre­me­noj in­du­stri­ji do­da­je čak sto raz­li­či­tih adi­ti­va.

– In­di­vi­du­al­no ri­zik od raz­vo­ja kan­ce­ra zbog kon­zu­mi­ra­nja ob­ra­đe­nog me­sa osta­je ma­li, ali se ri­zik po­ve­ća­va sa ko­li­či­nom po­je­de­nog me­sa – re­kao je Kurt Štrajf iz SZO.

Pro­fe­sor Mi­lan Bal­tić sa Fa­kul­te­ta ve­te­ri­nar­ske me­di­ci­ne re­kao je za „Po­li­ti­ku” da „cr­ve­no me­so, kao me­so ni­je pro­blem već nje­go­va to­plot­na ob­ra­da”.

– Ako me­so sa­mo po­so­li­te to ni­je pro­blem, ali mo­že da bu­de pro­blem ako ga je­de­te uz do­dat­ke kao što su za­či­ni sa mno­go ni­tri­ta i dru­gih adi­ti­va. Isto va­ži i za sla­ni­nu ko­ju ne tre­ba ter­mič­ki ob­ra­đi­va­ti, po­seb­no ne na ro­šti­lju – ka­že Bal­tić.

J. Antelj, I. Albunović

----------------------------------------------------------------

Potrebna dodatna istraživanja

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je dodatnim istraživanjima potrebno utvrditi koje količine određenih vrsta mesa i mesnih prerađevina mogu da budu opasne po zdravlje građana.

„Za sada ne postoje zvanične preporuke SZO po ovom pitanju, jer je navedeno istraživanje samo deo procesa koji zahteva dodatna ispitivanja javno-zdravstvenih rizika. Identifikacija bilo kog faktora koji može biti kancerogen, zahteva dalju procenu rizika po zdravlje”, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja Srbije.

Tanjug

----------------------------------------------------------------

On­ko­lo­zi odav­no zna­ju za kob­nu ve­zu

Već por­ci­ja od 50 gra­ma me­snih pre­ra­đe­vi­na (a to su če­ti­ri-pet li­sti­ća šun­ke ili jed­na vir­šla) ko­ju ne­ka oso­ba je­de sva­ko­dnev­no do­volj­na je da se za 18 od­sto po­ve­ća­va ri­zik od ra­ka de­be­log cre­va – upo­zo­re­nje je ko­je sti­že od struč­nja­ka Me­đu­na­rod­ne agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje ra­ka (IARC) iz Li­o­na, ko­ja je sa­stav­ni deo Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je.

– Već du­že od de­ce­ni­je me­sne pre­ra­đe­vi­ne i cr­ve­no me­so na­la­ze se na li­sti ne­po­želj­ne hra­ne, jer su se do­vo­di­le u mo­gu­ću kob­nu ve­zu sa na­stan­kom ne­kih vr­sta ra­ka. Upo­zo­re­njem SZO sa­da se oti­šlo i ko­rak da­lje: is­hra­na u ko­joj ima ko­ba­si­ca, vir­šli, šun­ke i slič­nih pre­ra­đe­vi­na do­vo­di se u di­rekt­nu ve­zu sa na­stan­kom ra­ka de­be­log cre­va. Obo­le­li­ma od ra­ka odav­no sa­ve­tu­je­mo da ove na­mir­ni­ce iz­ba­ce iz is­hra­ne i za­me­ne ih vo­ćem, po­vr­ćem, ži­ta­ri­ca­ma i ne­ma­snim me­som i ri­bom. Pro­blem ni­je sa­mo me­so, već ma­sno­će iz nje­ga ko­je do­pri­no­se ri­zi­ku da se po­ja­vi ma­lig­na bo­lest – ka­že za „Po­li­ti­ku” on­ko­e­pi­de­mi­o­log, dr Ana Jo­vi­će­vić iz In­sti­tu­ta za on­ko­lo­gi­ju i ra­di­o­lo­gi­ju Sr­bi­je.

Ovo upo­zo­re­nje iz­da­to je po­sle ana­li­ze vi­še od 800 stu­di­ja, ko­je su is­tra­ži­va­le ve­zu iz­me­đu is­hra­ne sa me­som i po­ja­ve ra­ka. Ri­zik ra­ste sa po­ve­ća­njem ko­li­či­ne pre­ra­đe­vi­na ko­ju ne­ka oso­ba je­de sva­ko­dnev­no.

– Ove pre­po­ru­ke su do­bre, jer će na­te­ra­ti na­še gra­đa­ne da vi­še raz­mi­šlja­ju o štet­no­sti me­snih pre­ra­đe­vi­na, što sa­da ni­je slu­čaj. Na­ši lju­di o to­me uop­šte ne raz­mi­šlja­ju. Va­žan je i na­čin pri­pre­ma­nja me­sa, jer tre­ba iz­be­ga­va­ti na pri­mer di­mlje­no ili pr­že­no me­so – ka­že dr Jo­vi­će­vi­će­va.

Struč­nja­ci u stu­di­ji ni­su utvr­di­li da li i ku­va­no me­so uti­če na po­ve­ća­nje ri­zi­ka od ra­ka.

O. P.

Nastavak na Politika...