Izvor: Vostok.rs, 26.Dec.2017, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za mene je sreća biti popadija
Irina Konjuhova je doktor pravnih nauka, profesor Ruskog državnog pravnog fakulteta. Pored toga, ona je pisac, autor desetine knjiga, dobitnik književnih premija. Ipak, najvažnija joj je porodica: petoro dece, desetoro unuka i muž — putnik i sveštenik Fjodor Konjuhov. Kako su se upoznali? Od toga počinjemo razgovor.
Neočekivani predlog
—Upoznali smo se u Moskvi. Upoznao nas je Anatolij Zabolocki — snimatelj, autor filmova i memoara o Vasiliju Šukšinu. Razgovarala sam sa Anatolijem Dmitrijevičem, kada je ovaj saznao da će imati gosta. Želela sam da odem, ali mi je Zabolocki rekao: "Ostani, sam Bog ti šalje Fjodora Konjuhova". Tada nisam znala ko je Fjodor. Ispostavilo se da su njegove reči sudbonosne.
—Koliko ste imali godina?
—Imala sam 33 godine. A Fjodor 43. Godine, kada već razumeš šta je najvažnije u životu. To je bila ljubav na prvi pogled. Na prvom sastanku Fjodor mi je ponudio svoju ruku i srce, i dodao kako želi da postane sveštenik, a da ću ja biti popadija. U to vreme sam, kao savetnik za ustavno pravo, radila u Savetu Federacije, spremala odbranu doktorske disertacije o modernom ruskom federalizmu. Odjednom — matuška. Fjodoru nije smetao moj posao. Samo me je upozorio da sveštenikovoj supruzi ne priliči da nosi pantalone. Nosila sam ih samo zato jer nisam imala adekvatnu uniformu sa suknjom.
—Sada ne nosite pantalone?
—Nosim dugačku suknju. Ali to su detalji. Najvažnije je to što sam, kao žena sveštenika, osetila koliko se u meni pojavilo unutrašnje snage! Kao da se pojavila potpora koje pre nije bilo.
—Niste se iznenadili što Fjodor želi da bude rukopoložen u sveštenika?
—To mi se učinilo prirodno. Kasnije sam otkrila da je u njegovoj porodici, sa majčine strane, bilo sveštenih lica. Njegov deda sa očeve strane, oficir i vernik, mu je poklonio krstić i na samrti rekao: "Da si postao sveštenik, bio bih miran". Verovatno čovek oseća za šta je predodređen. Moj suprug je srećan što je sveštenik.
—Gde ste bili kada su ga rukopolagali?
— Nisam mogla da prisustvujem tom činu, ali sam sve osećala i proživljavala sa njim. Verovatno da je to zakonitost: žena se menja zajedno sa mužem. Kada se, posle hirotonije, vratio, rekao je: "Matuška, pozdravljam te!" Različito me zovu — Irina Anatoljevna, Irina, — sve mi to prija, ali kada me oslovljavaju sa matuška, nastaje posebno osećanje.
—Od čega je počeo vaš put ka veri?
—Rodom sam iz Sibira. Svi mi, cela naša porodica bila je krštena. Samo su tokom sovjetkog perioda naši krstovi ležali na skrivenom mestu. Sećam se da sam, u detinjstvu, u vremenu vladavine ateizma, bila u poseti svojoj prababi Nataši. Ona je bila hrišćanka, bavila se bolesnom decom. Na zidu njenog molitvenog kutka visila je ikona Majke Božije, gorelo je kandilo. Bila sam dirnuta neobičnom lepotom, tako neobjašnjivom. Sve je bilo lepo: sve oko prabake i cele njene kućice. Upitala sam je: "Šta je to tako neobično u tvom domu?" Odgovorila je: "Gospod Bog".
—Da li ste u životu imali neobične slučajeve, u vezi sa verom?
—Kada je Fjodor 2014. godine preplivao čamcem Tihi okean, nisam mogla da ga dočekam odmah posle ekspedicije: molila sam se u Sveto-Aleksejevoj pustinji sa mlađim sinom Nikolajem. Za Fjodora se, zajedno sa nama, molilo mnogo ljudi. Sigurna sam da je, zahvaljujući toj podržci, suprug uspeo da ostvari tako dugo, iscrpljujuće putovanje. Ranije je, isto tako čamcem, preplivao Atlanski okean i bio u potpunosti iznemogao: na kolenima je dopuzio na pristanište i pao od umora. Tada je Fjodor najviše računao na svoju fizičku snagu. U Tihom okeanu se neprestano molio, u tom putovanju je najvažnija bila duhovna snaga. Neverovatno: izašao je iz čamca snažan, veseo, čak krupniji u ramenima, sa viškom kilograma! Jedva sam poverovala svojim očima, kada sam ga ugledala na televiziji. Posle je priznao: "U čamcu su mi pomagali anđeli".
—Nakon što je vaš muž postao sveštenik, njegove ekspedicije su se promenile?
— Naravno! Pojavile su se druge mogućnosti. On je doživljavao sebe na novi način. Nedavno je sam, u vazdušnom balonu leteo oko sveta. Poleteo je u Australiji, obišao planetu, i prizemljio se ponovo u Australiji, posle 11 dana. Tako je postavio novi svetski rekord. Pred odlaskom, tražio je da se molimo za njega. Zajedno sa nama, narod po mnogim ruskim hramovima i manastirima se molio za njega. Posle leta Fjodor je rekao: "Znaš Ko mi je pomogao".
—Da li se to ticalo samo unutrašnjeg doživljaja?
— Ne. Na kraju leta se desilo i javno čudo. Kada se spremao da sleti, na nebu su se navukli oblaci, zasevale su munje. U svakom trenutku lopta je mogla da se zapali. Menjati kurs pri jakom vetru bilo je rizično, stoga je rešio da leti pravo. Odjednom su se oblaci razišli, on je prošao između njih, nakon čega su oblaci ponovo zacrneli nebo. Kada se približavao mestu sletanja, njegova gondola je ispisala oblik krsta na nebu. Svi su to videli. Fjodorov prijatelj, australijski putnik Dik Smit, je uzviknuo: "Čoveče, šta čine ovi pravoslavci!" Posle toga je Dik rešio da se krsti.
Irina Konjuhova
Razgovarala Julija Vanina
Sa ruskog Iva Bendelja
"Krestovskiй Most"
Pravoslavlje
Pogledaj vesti o: Moskva
