Izvor: Press, 22.Nov.2010, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vjera Mujović oduševila Ruse
Lepoj glumici u Moskvi skandirali nakon projekcije filma o pevačici Olgi Jančeveckoj, koja je sredinom prošlog veka obeležila muzičku scenu u Beogradu
U Moskvi, u prepunoj sali Doma ruske emigracije koji nosi Solženjicinovo ime, prikazan je film srpske rediteljke Anite Panić „Olga Jančevecka", o pevačici ruskih romansi koja je sredinom prošlog veka obeležila muzičku scenu u Beogradu.
Glavna glumica Vjera Mujović, mada >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ne liči na Olgu Jančevecku, ali živi u Skadarliji, gde je nekad žarila i palila čuvena pevačica, maestralno je dočarala lik ruske umetnice i doživela je prave ovacije nakon projekcije.
- Film, koji je ovog proleća nagrađen na festivalu „Zlatni vitez", prikazan je pred prepunom salom. Zanimljivo je da Rusi našu Skadarliju upoređuju sa svojom ulicom Stari Arbat. Posle projekcije sam čak i zapevala, a moji domaćini su rekli da su nam zahvalni što smo deo Rusije vratili Rusiji. Tako su oni to doživeli - rekla je Vjera Mujović za Press, prepuna utisaka koje nosi iz Moskve.
Brojni gledaoci želeli su da saznaju još detalja iz života svoje saplemenice o kojoj donedavno ni u Rusiji nisu mnogo znali, pa im je glumica govorila o tome kako je Jančevecka predstavljala most između srpskog i ruskog naroda u vreme kad međudržavni odnosi nisu baš bili na najvišem nivou. Pesma je bila ta koja je pobedila politiku, pa je Jančevecka pozivana čak i u ta čudna vremena da peva i pred stranim visokim gostima jugoslovenskog rukovodstva. Na kraju te veoma zanimljive večeri, Mujovićeva je morala da na zahtev publike zapeva - izabrala je staru srpsku pesmu koja je dočekana burnim aplauzima.
Film je prikazan u okviru Četvrtog međunarodnog filmskog festivala „Ruska emigracija", čije se održavanje poklapa sa devedesetogodišnjicom kada su milioni ruskih građana napustili svoju domovinu. Put velikog broja belih emigranata vodio je upravo preko tadašnje Jugoslavije. Pokroviteljski odnos i topli prijem koji im je tada priredio kralj Aleksandar nije nikad zaboravljen. Svi ti emigranti odužili su se zemlji domaćinu ostavljajući duboke tragove u nauci, arhitekturi, umetnosti... Usledila su potom i neka druga vremena, kada u Jugoslaviji nije bilo baš lako biti „beli Rus", ali mnogi su ostali i proglašavani za „naše" Ruse. Tako smo imali i „svoje" Tolstoje čiji potomci danas žive u Rusiji, ali pamte i posećuju domovinu svojih predaka o kojima će se, možda, jednog dana takođe snimiti film.
