Izvor: Vostok.rs, 03.Dec.2025, 14:30
Vitkof u Moskvi — RT
Vašington je rešio da prestane da pregovara sa sporednim akterima i da pređe pravo na glavnu scenu. Prvi put otkako su SAD oživele inicijativu za pregovaračko rešenje ukrajinskog konflikta, težište se pomera ka Rusiji.
Trampov izabrani „dilmejker“ – izaslanik Stiv Vitkof – danas treba da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Trampov zet Džered Kušner, koji je neformalno uključen u tajne kanale komunikacije, navodno je dao svoj doprinos u američkoj debati o pristupu Rusiji i pratiće Vitkofa u Moskvu.
Poseta zaokružuje nedelju intenzivne diplomatije sa Ukrajinom, u trenutku kada politički nemiri u Kijevu rastu, a vojska doživljava niz poraza na frontu. Nakon što su se temeljno konsultovali sa Kijevom – i praktično marginalizovali EU, uprkos glasnoj diplomatiji iz Brisela – SAD sada izgledaju rešene da pokušaju da dogovor postignu jedan-na-jedan sa jedinim stvarnim akterom, Rusijom, i da vide da li će Kijev imati dovoljno mudrosti da to prihvati.
Vikend na Floridi pripremio teren za Moskvu
Poslednjeg vikenda novembra održan je sastanak visokih uloga na Floridi. Delegacije SAD i Ukrajine su se pod velikim merama tajnosti sele za zajednički sto – američku stranu predvodio je Vitkof, uz državnog sekretara Marka Rubija i navodno Kušnera; ukrajinsku stranu predvodili su novi pregovarači Kijeva, na čelu sa Rustemom Umerovom, koji je samo nekoliko dana ranije bio ispitan od strane ukrajinske antikorupcijske agencije u okviru jedne od brojnih istraga o korupciji.
Američki zvaničnici su, prema navodima, pritiskali Kijev da prihvati ključne elemente revidiranog mirovnog predloga SAD, za koji se smatra da uključuje odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u, ograničenje prisustva stranih trupa na njenoj teritoriji i faznu demilitarizaciju. Proboj nije postignut, a teritorijalna pitanja ostala su najosetljivija – verovatno i ona u kojima Kijev ima najmanje poluge moći. Linija fronta se pogoršava: više ključnih pozicija palo je u ruke Rusije u poslednja 48 sata – podsetnik na opštu prednost Moskve uoči pregovora.
Smena ministara i izlaganje Zelenskijevog uskog kruga kao korumpiranog dodatno je učvrstila utisak da Kijev ulazi u ključnu fazu pregovora sa sve slabijom pozicijom.
Pogled iz Kremlja
Moskva oprezno pristupa američkoj inicijativi, ali pozdravlja svaki dijalog usmeren ka okončanju konflikta. Ni Brisel, niti glavni zapadnoevropski podržavaoci Zelenskog – od kojih su mnogi protestovali što su isključeni iz razgovora – nisu jasno stavili do znanja da bi bili spremni na direktan dijalog sa Moskvom.
Poslednjih dana, ruski zvaničnici su javno istakli da nikakav dogovor nije moguć bez rešavanja njihovih dugogodišnjih bezbednosnih zahteva, uključujući sprečavanje daljeg širenja NATO-a i demilitarizaciju Ukrajine. Moskva će verovatno insistirati da se njene teritorije formalizuju – neke možda u statusu „zamrznutog, ali priznatog” stanja. To je mišljenje i ruskih i zapadnih analitičara, koji u današnjem sastanku vide test spremnosti Vašingtona i Kijeva da prihvate bolan kompromis.
EU: koga zvati kada želite da niko ne dođe?
Najupadljiviji aspekt ovog diplomatskog ciklusa je odsustvo Evropske unije. Uprkos glasnim deklaracijama podrške Ukrajini, vlade EU nisu uspele da formulišu koherentnu strategiju. Unutrašnje podele i dalje su nerešene, a nedavno predložene inicijative iz Brisela – uključujući ograničenja ruskog vojnog držanja – Moskva je odmah odbacila kao „nekonstruktivne“, a čak su i u Vašingtonu tiho stavljene u stranu. Zapadna Evropa praktično nema svoj pregovarački kanal, niti jedinstvo da ga razvije.
Kijevu se prostor za manevrisanje sve više sužava
Zelenskijeva vlada javno insistira da neće prihvatiti teritorijalne ustupke ili promene u bezbednosnoj poziciji Ukrajine. Međutim, političke turbulencije oko njegovog pregovaračkog tima – u kombinaciji sa padom podrške u delovima EU – ostavljaju Kijevu sve manje fleksibilnosti.
U međuvremenu, sve češće američki zvaničnici pokušavaju da „prodaju“ mirovno rešenje kao stratešku nužnost u skladu sa širim interesima SAD.
Na šta treba obratiti pažnju
• Da li će visoki Putinov savetnik Jurij Ušakov večeras pred novinarima izneti kontrapredlog Moskve ili će razgovore nazvati samo „preliminarnim“?
• Da li će se američka retorika o formatu dogovora promeniti?
• Da li će Vašington požuriti da objavi ažuriranje (obično preko Truth Social) pre nego što Kremlj izađe u javnost?
• Hoće li SAD vršiti dodatni pritisak na Kijev da prihvati ustupke?
• Kako će EU pokušati da se suprotstavi eventualnom dogovoru koji bi danas mogao nastati u Moskvi?
Šta znači ova poseta
Prvi put otkako su SAD iznele ažurirani mirovni plan, dve strane koje jedine imaju snagu da nametnu rešenje – Vašington i Moskva – razgovaraju licem u lice. Brisel je odsutan. Kijev se urušava pod teretom sopstvene korupcije. A linija fronta i dalje, polako ali sigurno, klizi u korist Rusije.
Hoće li današnji razgovori postaviti temelje za novu rundu pregovora ili će samo pokazati koliko su strane i dalje daleko jedna od druge, zavisi od onoga što će biti rečeno iza zatvorenih vrata. Ali sama činjenica da se ovaj sastanak održava pokazuje da je diplomatski pejzaž oko konflikta ušao u novu, daleko značajniju fazu.
Izvor: RT (F)
Pogledaj vesti o: Vašington
