Izvor: Vostok.rs, 19.Jun.2016, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vepsi – narod suviše otporan da bi nestao
Priredio Sergej Horošavin, Ruska reč
Idol, grubim potezima istesan od drveta, stoji na lepo pokošenoj zelenoj livadi. Iza njega je drvena kuća na sprat, podignuta u tradicionalnom severnom stilu, sa izrezbarenim prozorskim okvirima i balkonima. Tako danas izgleda centar prastarog sela Šeltozero u ruskoj republici Kareliji, udaljenog oko 100 kilometara od Petrozavodska, prestonice regiona (1.030 km od Moskve, 430 km od Sankt Peterburga).
Doduše, i za Šeltozero nezvanično kažu da je to prestonica, jer je ovo selo svojevrsni kulturnoistorijski centar Vepsa, malog ugrofinskog naroda, a takođe administrativni centar Vepske nacionalne opštine Prionješkog rejona Karelije.
Vepsi su danas mali narod. Nekada je to bilo moćno pleme, koje je kontrolisalo gotovo ceo severozapad današnje Rusije i živelo je na teritoriji većoj od pojedinih evropskih država. Istorija Rusije je tesno povezana sa Vepsima. U Nestorovoj hronici, najstarijem ruskom letopisu poznatom pod nazivom „Povest o drevnim vremenima” (rus. „Povestь vremennыh let”) piše da su odluku o pozivanju Rjurikovih Varjaga iz Skandinavije donela četiri plemena: „Čud, Sloveni [novgorodski], Krivići i Ves”. Vepsi smatraju da su potomci legendarnog plemena Ves. Srednjevekovnim Arapima ono je bilo poznato pod nazivom „Visu”, dok ga je ostrogotski istoričar nazvao „Vas”. Većina reka i jezera u tom delu Rusije nosi vepska imena.
Međutim, sva pomenuta legendarna plemena su ostala u prošlosti. Pleme Ves iz letopisa vremenom se asimilovalo sa okruženjem – jedan deo sa srodnim narodima Karelima i Vepsima, a drugi sa Rusima. Pre nekoliko godina je estonski pisac Jak Prozes objavio knjigu pod intrigantnim nazivom „Da li je Putin po nacionalnosti Veps?” („Kas Putin on vepslane?”). Autor je izneo pretpostavku da rodoslov ruskog predsednika može vući korene iz Karelije ili Lenjingradske oblasti, gde žive potomci naroda Ves. Naučnici u svojim istraživanjima nisu pronašli dokaze ove pretpostavke, ali nisu ni potpuno isključili takvu mogućnost.
Tvrdoglavost kao crta nacionalnog karaktera
Danas je ostalo veoma malo Vepsa. Prema popisu iz 1926. godine u Rusiji ih je bilo 32.000, dok je popis iz 2010. godine zabeležio samo 6.000 ljudi koji su se izjasnili kao pripadnici ovog naroda.
Rjurik Lonjin, stanovnik Šeltozera, Veps.
Najviše Vepsa živi u Petrozavodsku, ali se staro selo Šeltozero tretira kao centar Vepske nacionalne opštine. Tu se uvek mogu sresti autentični predstavnici ovog naroda. Većina, doduše, slabo zna maternji jezik. Sada vlasti Rusije pružaju podršku vepskom jeziku. On se predaje u školama i na Petrozavodskom državnom univerzitetu. Na vepskom jeziku se objavljuju novine i časopisi, i emituju se emisije na republičkom radiju. U svakodnevnom životu, međutim, taj jezik skoro i da se ne koristi, i zato se postepeno zaboravlja.
Na primer, u nedavnim izborima rukovodilac administracije Šeltozera Irina Safonova je udaljena iz izborne trke zbog toga što je predala nepotpunu dokumentaciju. Žitelji sela su to doživeli kao napad na njihovu samostalnost, i zbog toga su na izborima glasali „protiv svih” kandidata. Izbori su ponovljeni i tada je Irina Safonova je pobedila.
Ponovo je moderno biti Veps
Tvrdoglavost i svest o sopstvenom nacionalnom identitetu uliva nadu da legendarno pleme Ves neće nestati i stopiti se sa okolinom.
„U sovjetsko vreme mnogi su se stideli da se izjasne kao Vepsi. Tada se smatralo da to nije moderno, i da nije prestižno”, kaže za „Rusku reč” Marija Košeljeva, nastavnica vepskog jezika. „Ako je neko po nacionalnosti bio Veps, onda je to značilo da je iz neke ’selendre’, da nije savremen. Sada je situacija obrnuta. U uslovima globalizacije ljudi počinju da traže svoj identitet i da se vraćaju korenima. Ja vidim kako raste interesovanje za vepski jezik i vepsku kulturu. Omladina aktivno učestvuje u svim nacionalnim manifestacijama i svi se nedvosmisleno izjašnjavaju kao Vepsi. To postaje moderno”.
Škola Vepsa
Kako je u jednom intervjuu rekao poznati vepski pesnik Nikolaj Abramov, čije knjige su objavljivane po celoj Evropi od Estonije do Francuske, „pre sto godina je jedan finski naučnik napisao da će Vepsi nestati kroz dve-tri decenije. Međutim, prošlo je čitavo stoleće, a mi još uvek pokrećemo to pitanje”.
Severna Karelija, raj za ljubitelje vodenog turizma
Sergej Horošavin,
Ruska reč
Pogledaj vesti o: Moskva
