Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanpravno stanje
Treba se podsetiti da se Srbija pravno gledano ne nalazi u vanrednom stanju
Prošle nedelje u hotelu ,,Moskva” organizovan je skup pod nazivom „Srbija i kosovsko pitanje”. Uz goste iz inostranstva, akademika Elenu Guskovu, i profesora Keiči Kuba sa japanskog Vaseda univerziteta, bili su prisutni skoro svi ljudi koji su na temi Kosmeta radili tokom poslednjih petnaestak godina. Prisutni su imali prilike da tokom skoro petosatne rasprave čuju iskustva iz prve ruke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niz konstruktivnih predloga i nekoliko veoma zanimljivih polemika između ljudi koji različito vide rešenja.
Iako je bilo dosta prisutnih novinara do naše javnosti je malo toga stiglo sa ovog skupa. Šteta, jer inače nigde ne možemo da pročitamo ili da čujemo kako režim zapravo pregovara o Ahtisarijevom planu, kako sadašnja platforma nema nikakve veze s planom koji su u vreme pregovora izradili Samardžić i Kojen i koji je tada bio zvanična državna politika Srbije, kako zajednica srpskih opština neće imati direktne finansijske i administrativne veze s Beogradom već će sve ići preko Prištine čime će sever Kosmeta biti potpuno „reintegrisan” u ustavnopravni poredak nezavisnog Kosova, slično Erdutskom sporazumu, kako se sprema sporazum o dobrosusedskim odnosima između Srbije i Kosova...
Drugi panel bio je posebno posvećen ustavnopravnim modelima i posledicama rešavanja kosovskog problema. Između ostalog, saznali smo da su svi dosad potpisani i realizovani sporazumi Beograda i Prištine neobjavljeni i nedostupni javnosti, iako za to nema nikakve pravne osnove. Treba se podsetiti da su u poslednjih nekoliko nedelja najviši čelnici države Srbije krajnje neprimereno govorili o Ustavu, na osnovu kog su izabrani i na koji su se zakleli. Premijer je posprdno kritičarima poručio da uzmu Ustav pod mišku pa da idu na Kosovo ako mogu, a predsednik je u intervjuu priznao da je tretman Kosmeta i ponašanje administracije prema njemu neustavno, da se sve odvija uz pretpostavku da za to navodno imaju legitimitet, a da će Ustav biti naknadno promenjen.
Treba se međutim podsetiti da se Srbija pravno gledano ne nalazi u vanrednom stanju i da čelni ljudi ove države nemaju nikakvo opravdanje niti pravni osnov za ovakvo uvođenje zemlje u vanpravno stanje. Stvar nije nimalo bezazlena jer i mnogi drugi segmenti vlasti, kako izvršne, tako i pravosudne, pokazuju sve manje obzira prema postojećim normama i prema pravilima uređenog života. Neverovatno je da svim istragama i borbom protiv kriminala rukovodi ministar odbrane. To da prvi čovek vojske odlučuje o sve većem broju pitanja u zemlji, od sporta do korupcije, nivoa aflatoksina u mleku itd., sreće se jedino u južnoameričkim ili afričkim vojnim diktaturama. Mišković se na primer u pritvoru drži na osnovu veoma klimave optužbe ali zato ministar odbrane kaže da bi on lično bio veoma razočaran ako se ovome pritvor ne produži!? Vrlo je zanimljivo i ponašanje Ustavnog suda koji je odluku o oceni ustavnosti Statuta Vojvodine odlagao sve dok nije promenjena vlast, a onda j je doneo preko noći. Ista situacija se sada ponavlja sa ustavnim žalbama povodom Kosmeta.
Čitav ovaj pravni nered ima ozbiljne posledice. Vlast najavljuje da bi nakon okončanih pregovora mogao da se donese ustavni zakon kojim bi se navodno regulisala čitava materija. Ali do sada nismo čuli ubedljivo i logično objašnjenje o tome šta bi taj zakon regulisao i na koji način. Kako će naš ustavni zakon da reguliše zajednicu opština koja treba da deluje u okviru samostalnog Kosova, po njegovim zakonima? Ustavni zakon bi morao da reguliše čitavo područje Kosmeta, a ne njegove posebne delove. Ne čini se ni da ljudi iz vlasti za sada imaju tačne ideje o tome kako će se iz čitavog ovog haosa izaći.
Bivši sudija, sadašnji profesor Zoran Ivošević je izneo veoma zanimljivo rešenje. On je predložio (,,Politika” je taj tekst juče objavila) da se sadašnje stanje reguliše po modelu iz građanskog prava. Da se čitava stvar tretira kao provizorijum, privremeno rešenje kojim se samo konstatuje činjenica da država Srbija ne vrši svoju vlast na teritoriji Kosmeta, već da je tamo obavlja sistem privremenih institucija koje su došle na osnovu rezolucije UN 1244. Da se ta vlast tretira kao nekakva vrsta stečevine, po modelu privremenog upravljanja uzurpiranom imovinom.
Suštinu je čini se dobro zahvatio profesor Kubo: ako želite u EU moraćete faktički da priznate Kosmet i da na kraju promenite Ustav koji bi sankcionisao to priznanje. Ako to ne prihvatite onda nema nikakve potrebe da menjate Ustav.
Srbija se dakle nalazi pred duboko političkom odlukom: da li će da prihvati punu reintegraciju severa u ustavnopravni okvir samostalnog Kosova. Nivo ingerencija je drugorazredno pitanje ako sever mora da prihvati zakone Kosova, a Srbija prestanak dosadašnjeg direktnog, neposredovanog delovanja i finansiranja svojih institucija na pomenutom području. Po svemu što vidimo, vlast je već donela tu odluku, za šta se vrši medijska priprema ignorisanjem činjenica i naručenim istraživanjima javnog mnjenja po kojima navodno svega šest odsto građana smatra da je to ozbiljan problem. Ne slučajno, u isto vreme kreću silne inicijative za promenu Ustava i novi talas „borbe protiv korupcije”.
Bojim se da tako čitava Srbija postaje vanpravni provizorijum.
Viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije
Miša Đurković
objavljeno: 21.03.2013.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
