Izvor: SrbijaDanas.com, 19.Sep.2023, 09:11

VELIKI SAVEZNIK OKREĆE LEĐA RUSIJI: Moskva ih pustila niz vodu, osećaju se IZDANO, ali se i plaše Putinove osvete!

Nalaze se u veoma teškoj poziciji

Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba "Orao partner", koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.

Iako malog obima, vežba je >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << poslednja u nizu onog što je rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo kao "neprijateljske akcije" svog tradicionalnog saveznika.

Jermenija je nedavno prvi put poslala humanitarnu pomoć Ukrajini a njen parlament bi trebao da ratifikuje Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, što znači da bi bila obavezna da uhapsi ruskog predsednika Vladimira Putina ako kroči u zemlju koju Moskva dugo posmatra kao svoje dvorište, piše CNN.

Okretanje Jermenije novim međunarodnim partnerima podstaknuto je frustracijama što Rusija nije htela ili nije bila u stanju da je odbrani od onoga što vidi kao agresiju susednog Azerbejdžana. To je takođe otvorilo pitanja o ruskoj sposobnosti da zadrži svoju vlast u zemljama i konfliktima širom bivšeg SSSR-a.

Predsednik Jermenije Nikol Pašinjan je rekao da njegova zemlja počinje da kuša "gorke plodove strateške greške" poveravanja Rusiji skoro isključive odgovornosti za odbranu zemlje.

- Bezbednosna arhitektura Jermenije je povezana sa Rusijom 99,999 odsto. Ali danas vidimo da je i samoj Rusiji potrebno oružje. Čak i ako želi, Ruska Federacija ne može da ispuni jermenske potrebe - rekao je on.

Otkako je Pašinjan došao na vlast 2018, njegova zemlja je suočena sa rastućim tenzijama sa Azerbejdžanom.

Najveća tačka sukoba je region Nagorno-Karabah u Kavkaskim planinama, koji je bio uzrok dva rata u protekle tri decenije. Region je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali su njegovi stanovnici uglavnom etnički Jermeni.

Rusija je pomogla u okončanju 44-dnevnog sukoba 2020. i ispregovarala primirje, nakon čega je oko 2.000 njenih mirovnih snaga razmešteno u regionu da čuvaju koridor Lačin, jedini put koji ga povezuje sa Jermenijom.

Ali, oni nisu mogli da spreče azerbejdžanske trupe da uspostave vojni kontrolni punkt duž koridora, sprečavajući uvoz hrane u enklavu. Azerbejdžan je porekao da je napravio blokadu.

Profesor Američkog Univerziteta Jermenije Vahram Ter Matevosjan rekao je da je ruska nesposobnost ili nespremnost da interveniše dovela do toga da se mnogi u jermenskoj vladi osećaju izdano.

- Jermenija je uložila 30 godina svoje nezavisnosti, čvrsto verujući da će Rusija, kad dođe vreme i bude potreba, ispuniti svoje strateške obaveze i odbraniti Jermeniju od svake spoljne agresije. To se nije dogodilo ni 2020, ni 2021, niti 2022. godine - rekao je on CNN-u, dodajući da je Jermenija sa svoje strane "uradila sve što je Rusija želela" tokom poslednje tri decenije, uključujući obustavljanje napora ka evropskih integracijama 2013.

Posledica toga je bila da Jermenija smatra da nema drugog izbora osim da diverzifikuje svoj bezbednosni aparat.

Neki analitičari pripisuju neuspeh Rusije da ispoštuje uslove prekida vatre, koje je sama izposredovala, njenoj invaziji na Ukrajinu. Ali, Mari Dumolin, direktorka programa Šire Evrope pri Evropskom savetu za spoljne poslove, smatra drugačije.

- Od rata 2020. Rusija je veoma oklevala da izabere između Jermenije i Azerbejdžana, što konkretno znači da biraju Azerbejdžan. To je pasivan stav. A ova pasivnost po sebi je veoma proazerbejdžanska pozicija - rekla je ona.

Dumolin je ukazala na rastuće veze između Bakua i Moskve, podstaknute ličnim odnosom između Putina i dugogodišnjeg predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, koje mogu da budu na uštrb Jerevana.

- Mislim da Pašinjan nije vrsta lidera kakvu Putin voli, Alijev je više lider sa kojim se Putin može složiti - rekla je ona.

Odnosima na relaciji Putin-Pašinjan nisu pomogli potezi Jermenije da postane članica Rimskog statuta MKS-a.

Statut je potpisan 1999. ali je presudom Ustavnog suda odluka poništena u martu čime je otvoren put za ratifikaciju, u pokušaju da ojača svoju bezbednost u odnosu na Azerbejdžan. MKS izdao poternicu za hapšenje Putina istog meseca, a Mateovosjan kaže da je "tajming (Jermenije) bio užasan".

Najava zajedničkih vojnih vežbi sa SAD početkom septembra dodatno je pogoršala odnose. Rusija je prošle nedelje, kako je preneo "Politiko", pozvala na razgovore jermenskog ambasadora u Moskvi.

Nije poznato da li su napori Jermenije da ostvari nova međunarodna partnerstva motivisani isključivo njenim pokušajima da ojača svoju bezbednosti ili predstavljaju širu zapadnu poziciju.

- Kao maloj državi, Jermeniji je vema riskantno da napravi zaokret, veliki geopolitički skok. Znamo rizike toga - rekla je CNN-u Ana Ohanjan, profesorka koledža Stounhil u Masačusetsu.

Ona smatra da Jermenija ne seče potpuno veze sa Rusijom već samo "razvodnjava" njen uticaj. Ali, iako su dosadašnji koraci možda bili skromni, oni bi mogli da odvedu Jermeniju na put sa kojeg je teško vratiti se.

- Ako bi se Putin sutra probudio i odjednom počeo da vodi različite vrste politike, pružajući neke specifične bezbednosne garancije, mislim da se spoljna politika Jermenije ne bi ponovo kalibrisila. Ako bi Rusija obezbedila čitav spektar bezbednosti za Jermeniju, to bi značilo mnogo dublju integraciju Jermenije u rusku neoimperijalnu sferu, slično Belorusiji – rekla je Ohanjan, dodajući da je to sudbina za koju je jermenska Baršunasta revolucija signalizirala da neće prihvatiti.

Mnogi u Jerevanu već strahuju od potencijalnog ruskog prekora. To bi moglo da bude ekonomske prirode, ali i nešto mnogo gore.

- Moramo zapamtiti da Rusija ima ogroman destruktivni potencijal u regionu - rekao je Matevosjan, odnoseći se na prilično veliku rusku vojnu bazu severno od Jerevana.

Nastavak na SrbijaDanas.com...