Izvor: Vostok.rs, 23.Okt.2012, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strasti po Puškinu u Malom teatru
23.10.2012. -
Prvi put za dva veka postojanja moskovskog Malog teatra na njegovoj sceni pojavila se Pikova dama Aleksandra Puškina. 20. oktobra održana je premijera ove predstave u postavci Andreja Žitinkina.
Dekor na sceni rekonstruiše atmosferu 19. veka, iz iste epohe su i kostimi – između ostalog delog čuvenog kreatora Vjačeslava Zajceva. Jednom reči, sve je u najboljim tradicijama Malog teatra, uključujući najvažnije – brižljiv odnos prema klasici. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Elementi mistike, vlast tamnih sila nad čovekovom dušom – ovi motivi Puškinove Pikove dame nikada nisu izalzili iz mode, nije uzalud povest klasika ruske književnosti postala jedno od prvih dela na ruskom jeziku koje je imalo uspeh u Evropi.
Reditelj Andrej Žitinkin smatra da danas Puškinov siže može da bude aktualan kao nikad ranije... Mladi inženjer German, obuzet tajnom tri karte koje uvek dobiajju, koje će mu odjednom doneti bogatstvo i položaj u društvu, pretrpevši fijasko poludi. Po mišljenju Andreja Žitinkina, to je svojevrsno upozorenje mladim ljudima: sudbina i sreća i dalje vode svoju partiju, igrajući se sudbinama ljudi.
- Ova mistična priča o tri karte sasvim je simbolična. Ali ne radi se čak o mistici, već o tome koliko je čovek spreman danas da načini sopstveni izbor, koji može za njega da bude ili stršan, ili ne.
Siže Pikove dame zaista liči na savremeni triler. Jer u njemu, osim Germanove tragedije, još je i neodgonetnuta tajna grofice čija senka navodi Germanu tobože tri srećne karte... Ipak reditelj nalazi u Puškinovom delu ne samo mračne, već i svetle boje. Pri tome ne tamo gde bi mogao da ih očekuje gledalac: zamislite – u zloslutnom liku grofice. Nju igra gostujuća zvezda, čvuena glumica prestoničkog pozorišta Satire Vera Vasiljeva. Sa fatalnom Pikovom damom ona ima samo jednu sličnost: ima 86 godina ali do danas je lepa. Tako je opisao groficu Puškin. U svemu ostalom to je potpuna njena suprotnost. Grofica Vere Vasiljeve je žena zagonetka, hladna, hirovita, ali čovečna. I nije po Puškinu kraj predstave. Umesto da zlurado trijumfuje nad krahom Germanove avanture, grofičina senka dolazi u bolnicu da teši nesrećnika i peva mu uspavanku. Evo šta o tome misli Vera Vasiljeva.
- Smrt menja odnos i pogled na život onih koji su živi. I ko zna kako živu duše onih koji su napustili svet? I zato kada mi je reditelj rekao da ću pevati uspavanku, meni se učinilo da je to vrlo dobro. Evo tog bezumnika koji je poludeo za novcem, za time da ništa ne sme da ga zaustavi, tog bezumnika koji je izgubio život, ja sam se na njega sažalila. Moja duša koja je već odletela rekla mu je: i šta onda?
Između ostalog reditelj je rizikovao ne samo da promeni uobičajeno tumačenje lika Pikove dame, već i da je približi realnom istorijskom prototipu, koji je za Puškina bila legendarna knjeginja Natalija Golicina, moskovska Venera, kako su je nazivali u čitavoj Francuskoj, gde je živela niz godina.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Moskva
