Izvor: Radio Slobodna Evropa, 03.Nov.2014, 11:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stojadinović: Kadijevićeva utopija sa teškim posledicama

General Veljko Kadijević, koji je od 1988. do 1992. godine bio savezni ministar odbrane, umro je u nedelju u Moskvi.

Kadijević je od 2001. godine živeo u Rusiji, gde je sedam godina kasnije ukazom tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva dobio rusko državljanstvo.

Pre toga je dobio status izbeglice, a u Hrvatskoj su protiv njega podignute tri optužnice za zločine protiv civilnog stanovništva.

Bio je na čelu JNA 1991. godine kada su vodenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << operacije u Vukovaru i Dubrovniku, zbog čega je protiv njega u Hrvatskoj bila podignuta optužnica. Hrvatska je od Rusije tražila izručenje pre nego što je dobio državljanstvo, ali je ono odbijeno.

Iz zemlje je pobegao kada mu je 2001. godine stigao poziv iz Haškog suda da svedoči.

Veljko Kadijević između utopije i pogrešnih procena sa teškim posledicama - tako o njemu za RSE govori vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović:

„Njegova pozicija je bila takva da se u principu nije mogla tačno ni odrediti. Nije bilo potpuno poznato niti potpuno jasno kome Veljko Kadijević pripada, da li nekome pripada, da li je zarobljenik jugoslovenske ideologije koja je pred njegovim očima propadala a on je pokušavao da sačuva državu koja se sačuvati nije mogla. Ili da sačuva poziciju vojske koja se izvan te države nije mogla sačuvati. On to možda nije razumeo. Tu ima nekoliko stvari koje su potpuno nejasne. Nije jasno koliko je Veljko Kadijević, kao čovek s jedne strane opkoljen i zarobljen u ideologiji kao dogmi, a sa druge strane u pokušaju da iz te ideologije izađe pod pritiskom stvarnosti koju nije želeo da prihvati, koliko je on uopšte uticao na događaje a koliko su događaji na njega. Ja bih rekao da je njegov uticaj na događaje mali ili manji nego što se misli, a da su događaji oblikovali i njegovu poziciju poslednjih dana na čelu tadašnje JNA, pa i njega samog i njegovo razumevanje šta se događa kada su se stvari otele kontroli“.

Stojadinović o tome može li se Kadijevićeva odgovornost gledati u kontekstu stavljanja JNA na stranu Slobodana Miloševića kaže:

„Ja mislim da on nikada otvoreno nije bio na Miloševićevoj strani. Budući da sam ja tada bio u Generalštabu, što je u to vreme bilo Ministarstvo odbrane, mislim da se to može tumačiti na osnovu kasnijih događaja. On je pokušavao, ne bih rekao posebno racionalno, da nađe neku ravnotežu između rasula u JNA (odlaska vojnika i oficirskih kadrova, pa i regrutskih u svoje novoprojektovane države) i želje da sačuva tu utopiju o Jugoslaviji sa bilo kim ko tu utopiju čuva. Pa makar to bio i Slobodan Milošević na nivou na kom je on mislio da Milošević čuva tu utopiju. Mada je znao da Milošević pokušava da ga zloupotrebi u nekoj svojoj ideji koja je podrazumevala iluziju o tome da Jugoslavija treba da opstane i na drugoj strani koketiranje sa nacionalsocijalističkim idejama o tome da svi Srbi treba da žive u jednoj državi. Dakle, Veljko Kadijević u tom domenu nije bio ni vojnik ni političar. On je bio neka vrsta hibrida koji se u tom okviru snašao najgore kako je umeo“.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...