Izvor: Večernje novosti, 25.Avg.2019, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Staljina gurali u rat sa Hitlerom

Rasprave o paktu koji su potpisali ministri spoljnih poslova Nemačke i SSSRa, Ribentrop i Molotov, 1939. Potpisivanje dogovora sa Nemačkom spaslo SSSR od rata na dva fronta OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA NI posle 80 godina nisu se stišale strasti i politički polemički naboj oko potpisivanja pakta o nenapadanju između SSSR-a i Nemačke, na koji su potpise stavili 23. avgusta 1939. u Kremlju tadašnji ministri >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << spoljnih poslova Molotov i Ribentrop. Na optužbe koje su stizale iz Poljske i sa Zapada kako je Staljin šurovao sa Hitlerom, u Moskvi su pokušavali da opovrgnu istorijskom dokumentacijom iz različitih arhiva, pa i onog spoljne obaveštajne službe. Za razliku od Zapada koji svu krivicu svaljuju na Staljina, u Moskvi imaju sasvim suprotno mišljenje. Predsednik saveta Ruskog istorijskog društva Sergej Ivanov je početkom jula kazao da je potpisivanje pakta bilo opravdano i u potpunosti je odgovaralo sovjetskim nacionalnim interesima. Potpisivanje dogovora sa Hitlerovom Nemačkom po Ivanovu je spaslo SSSR od rata na dva fronta. RAZGOVORI o toj temi zanimljivi su zbog toga što će već oko 1. septembra, kada će biti 80-godišnjaca početka Drugog svetskog rata, biti puno raznih tekstova i reportaža sa različitim interpretacijama istog istorijskog događaja. Sergej Ivanov, bivši ministar odbrane Rusije, kaže da treba očekivati da će biti dosta onih koji će optužiti Staljina i SSSR "da su krivci za početak Drugog svetskog rata". Već i do sada je objavljeno mnogo publikacija u kojima se tvrdi da rata ne bi ni bilo da SSSR nije potpisao Dogovor o nenapadanju. U Moskvi za to vreme predočavaju argumentaciju zašto je Staljin bio prisiljen da odobri potpisivanje Dogovora o nenapadanju SSSR-a i Nemačke. Te dve zemlje su se obavezale da neće ratovati jedna protiv druge i da će poštovati neutralnost u slučaju da jedna od tih zemalja zarati sa nekom drugom. Ruski istoričari i političari ističu da je politika Engleske i Francuske prema Nemačkoj bila usmerena ka tome da Hitler sa agresijom krene na Istok. Kao argument za zapadnu popustljivost Ivanov je spomenuo dogovor iz Minhena, kada su 30. septembra 1938. britanski premijer Čembrlen i francuski Daladje potpisali dokument sa Hitlerom i Musolinijem i tako predali Nemačkoj deo Čehoslovačke - Sudetsku oblast. Upravo taj dogovor u Minhenu odvezao je ruke Hitleru.U TO VREME, kako ističe Ivanov, svi su vodili računa samo o svojim interesima, pa je tako i Staljin dao zeleno svetlo za pakt sa Hitlerom da bi sačuvao sovjetske interese. Ruski političari uporno ponavljaju da nije tačna tvrdnja kako je pakt SSSR-a i Nemačke potpisan da bi se podelila Poljska. - Ne sme se zaboraviti da je 1939. SSSR vodio rat sa Japanom i nije imao snage za rat na dva fronta - objašnjavaju ruski istoričari, dodajući da je sovjetska vojska ušla u Poljsku 17. septembra 1939. kad na njenoj teritoriji nije bilo vlade i njenih vlasti. Inače, pomenutim paktom u nemačku sferu ušli su Poljska i zapadni deo Litvanije, a u sovjetsku zapad Belorusije i Ukrajine, pribaltičke zemlje, deo Finske i Besarabija. Većina ruskih istoričara i političara smatra da je taj pakt Staljinu bio potreban da dobije na vremenu. Čehoslovačka je imala paktove sa zapadnim zemljama, ali je niko nije branio kad je Hitler na nju poslao svoje trupe. SSSR je hteo da pomogne Čehoslovačkoj, ali Poljska nije dozvolila prolazak sovjetske vojske zbog antisovjetskog raspoloženja. MINISTAR kulture Rusije i doktor istorije Vladimir Medinski se slaže sa onima koji tvrde da je Zapad hteo da gurne u rat Hitlera sa Staljinom. Kao argument navodi "kazivanje sina osnivača čehoslovačke Tomaša Masarika koji je bio ambasador u Londonu i žalio se sovjetskom abasadoru što je Zapad pustio Hitleru da otme Sudetsku oblast, a sve se to činilo da bi Hitler krenuo na istok, ka SSSR-u". Povodom 80 godina pakta objavljeno je, inače mnogo tekstova. U Poljskoj preovladavaju oni sa porukom "da je Staljin krenuo na Poljsku i tako pomogao Hitleru". U SAD pišu "da su dva tiranina narušila balans snaga". U Velikoj Britaniji objavljuju "ocene iz starog komentara iz 1939. godine u kome se govori o ruskom imperijalizmu koji pojačava obrtaje".DOLETEO LIČNIM AVIONOM FIRERA U KNjIZI "Nikada protiv Rusije" Ribentropov sin Rudolf piše kako se osećao Staljinov veliki autoritet. Na svečano potpisivanje doneli su nemačku zastavu iz studija "Mosfiljma". Osim Ribentropa i Molotova potpisivanju pakta prisustvovali su Staljin i nemački ambasador u Moskvi Šulenberg. - Kad se zna kakva je bila međunarodna situacija 1939. godine, jasno je da je rukovodstvo SSSR-a bilo u pravu što je zaključilo pakt o nenapadanju - kaže Medinski, što smatra i većina političara koji ističu da je Staljin u tom trenutku štitio suverene interese naroda SSSR-a. - Oni koji napadaju pakt ne daju odgovor na pitanje šta je u takvoj situaciji trebalo da napravi Staljin. Je li trebalo da odbije predlog Hitlera i gordo otputuje u London i na kolenima stane pred Čembrlena? Da ga moli da se formira antihitlerovska koalicija? Od 1933. SSSR je mnogo puta predlagao da se stvori antihitlerovska koalicija, ali ništa se nije moglo napraviti jer je glavni britanski scenario bio da sukobi Hitlerovu nemačku sa Moskvom i celu "crnu internacionalu" gurne protiv SSSR-a. Na kraju bi, smatra dr Medinski, dobili maksimalne dividende pri minimalnom učestvovanju u ratovanju. Odgovara i na primedbe Poljaka kojima poručuje da nisu hteli u vojni savez sa SSSR-om i nisu nameravali da se zajednički bore protiv Hitlera. Pročitajte još: Da li je Staljin verovao Hitleru RUSKI istoričari podsećaju i u kakvom je stanju u to vreme bio SSSR - objektivno se nije mogao suprotstaviti moćnoj Hitlerovoj armiji. Da nije potpisan pakt, Nemačka bi okupirala, ne samo Poljsku, već i veliki deo Ukrajine i severne baltičke republike. - Suština pakta je bila da se dobije na vremenu da se SSSR pripremi za rat. Iz pakta Molotova i Ribentropa se moraju izvući pouke. I one su bile izvučene već kad je postignut dogovor na Jalti, koji je takođe bio dogovor o nenapadanju, ali u globalnim razmerama. Bio je to pakt sovjetskog i američkog projekta o pravilima konkurencije, o dobrovoljnom samoograničenju o globalnim institucijama međunarodnog prava. Taj pakt u Jalti stvorio je osnove za mir na planeti za mnoge decenije - smatra Vladimir Medinski. Sudeći po izjavama istoričara i političara sa Istoka i Zapada nije realno očekivati da će doći do zajedničkih ocena pakta potpisanog u Moskvi 23. avgusta 1939. Obe strane će misliti da su u pravu. Problem je, međutim, što ti istorijski događaji generišu i kod mladih generacija netrpeljivost i mržnju, koja je već sada velika, bez obzira na to što niko nije učestvovao u događajima u tim nesrećnim vremenima. ZAŠTO MOLOTOV? MNOGIMA nije jasno zašto su pakt potpisala dva ministra spoljnih poslova, a ne Staljin i Hitler. Moskovski istoričari objašnjavaju da je Staljin, kao sekretar Komunističke partije, smatrao sebe većim od ministara i premijera, pa je zato prepustio taj čin Molotovu. Na istorijskim fotografijama snimljenim u Moskvi glavni akteri su Molotov i Ribentrop. Ali Staljin, koji se vidi sa strane, donosio je odluke.

Nastavak na Večernje novosti...