Izvor: RTS, 19.Maj.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska škola između Istoka i Zapada
Ruski školski sistem, za razliku od srpskog, ne dozvoljava opuštanje, đaci odgovaraju svakog dana. U Nemačkoj se manje uči, a više zna, jer je sve u vezi sa realnim životom, pričaju đaci iz Srbije koji su se školovali u inostranstvu.
O problemima koji prate školu govori se skoro svakodnevno, pa ih dobro znaju i đaci, i roditelji, i prosvetni radnici. Iako je ponekad neophodno naći originalna rešenja, iskustva razvijenih evropskih zemalja mogu da budu veoma korisna.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Iz škole u centru Moskve, Ana Lukić je prešla u školu u centru Beograda. U Rusiji, kaže, školski sistem ne dozvoljava opuštanje - svi đaci odgovaraju svakog dana.
"Mogla sam iz jednog predmeta da imam svakog meseca po 10 do 20 ocena. Ovde mogu da se opustim i da ne učim po dve nedelje, jer znam kada će nastavnik da me pita", kaže Ana.
Druga Ana prenosi utiske iz nemačke škole. Tamo se manje uči, a više se zna i pamti, jer je sve u vezi sa realnim životom.
"Na primer, kada smo učili o ljudskom telu, otišli smo u porodilište i videli kako nastaje život. Išli smo u starački dom i pitali stare ljude kako se osećaju u tim godinama", priča Ana Stojković.
Osposobljavanje za kvalitetan život je, kako kaže Ana, osnovni moto svakog predmeta. Fizičko vaspitanje ceni se kao i svi ostali predmeti, što, kako primećuje, nije slučaj u Srbiji.
Ana Lukić objašnjava kako je vožnja bicikla obavezna i kako svako mora da nauči da vozi bicikl, za šta postoji čak i ocena.
Profesorka Mirjana Hrvaćanin se u stručom radu bavila poređenjem nemačkih i srpskih udžbenika biologije.
Kratko i jasno ili zbunjujuće
"Razlika je već u naslovima. Njihovi su kratki i efektni - Stop drogama, Pušenje - ne hvala, a mi još robujemo onima koji su zbunjujući i za odrasle, a kamoli decu", kaže Hrvaćaninova.
Profesorka Hrvaćanin kaže da je reč o bitnoj razlici, jer deca kada se susretnu sa udžbenikom i takvim naslovom, on im u startu postaje odbojan.
"U nemačkom sistemu se ne bave toliko pojmovima i činjenicama i ne opterećuju decu suvoparnim stvarima, već se trude da to bude prihvatljivo za njih", kaže profesorka Hrvaćanin.
Nadležni kažu da su iskustva evropskih zemalja već svima poznata i podsećaju na odgovornost nastavnika.
"Svi mi to jako dobro znamo, samo je pitanje dobrog broja nastavnika koji, nažalost, ono minimalmno radno vreme koje je iskazano kroz normu časova provode u školi, što je manje, više njihov jedini angažman vezan za nastavu. Ja sam više puta rekla da na zapadu nastavnici imaju osmočasovno radno vreme i 30 dana godišnjeg odmora", kaže Desanka Radunović iz Nacionalnog prosvetnog saveta.
Stare navike ne menjaju se brzo i lako. Nadležni podsećaju da su nedavno usvojeni standardi koji definišu dobrog i kvalitetnog nastavnika. Kako ne bi ostalo sve na papiru, ubuduće će, najavljuju, biti više provera njihovog rada.
