Izvor: Vostok.rs, 25.Maj.2012, 00:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenska pismenost u ruskom prevodu
24.05.2012. -
Ruski pesnici i prevodioci su se okupili 23. maja u muzeju-stanu Puškina u Moskvi na veče posvećeno prezentaciji zbornika ruskih prevoda inostrane slovenske poezije „Iz veka u vek". To je nekoliko knjiga od kojih svaka predstavlja prevode pesnika pojedine slovenske zemlje – Poljske, Češke, Hrvatske i Slovenije. Nešto ranije izašli su srpski i makedonski delovi zbornika. Gosti manifestacije imali su prilike da čuju prevode na ruski jezik srpske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << makedonske, slovenačke i poljske poezije.
Autor ovog velikog književnog projekta je pesnik i prevodilac Sergej Glovjuk, koji je, uzgred budi rečeno, radio na popularizaciji makedonske književnosti u Rusiji. Radeći na zborniku naš sagovornik je primetio mnogo zanimljivih stvari.
Ma koliko čudno to bilo, socijalizam se najviše ispoljio u slovenskim zemljama. I sad svi osećaju post-socijalistički sindrom. Prirodno, u stihovima postoji tematika prelaska iz ovog post-socijalističkog društva. Druga je stvar što svaka zemlja ima svoj ritam, svoj metar i svoju poetiku. Na primer, kad sam pravio češki i slovački tom, video sam da je to vrlo različita poetika. Odnosno, u svom poetskom izrazu Česi i Slovaci su međusobno potpuno različiti. Česi imaju poeziju grafike, a ne muzike. Svi oni koriste grafički, slikarski izraz i ironiju. A poezija Slovaka je vrlo muzikalna. Zato se kod njih ukorenila sonetna forma. Oni više tendiraju ka prirodi, dok su Česi više urbanisti. Pritom sam pokušao da ih uporedim s Nemcima ili sa Francuzima, ali su oni potpuno drugačiji. Njihova poetika, uzgred rečeno, liči na Hrvatsku, ali su Hrvati, znate, intelektualno nastrojeni. Srbi su jednostavniji i otvoreniji.
Tema slovenskog zajedništva je izuzetno oštro zvučala na prezentaciji zbornika „Iz veka u vek". Učesnici prezentacije su se složili u mišljenju da se odnosi između slovenskih zemalja razvijaju u talasima. One se međusobno čas zbližavaju, čas se udaljavaju. Zatim veze između njih ponovo počinju da se obnavljaju. Isto se, po tvrdnji Sergeja Glovjuka, može videti i u bivšim jugoslovenskim republikama, danas nezavisnim državama.
Prvo su svi počeli da se odvajaju misleći da će tako biti bolje. Kako se ispostavilo, ovaj raspad nije doneo ništa dobro. Pre će biti da je obrnuto. Od raspada niko nije bio posebno na dobitku. Nivo života kod mnogih je opao. Počele su da se kidaju i kulturne veze. Zato se sad u ljudima pojavila izvesna nostalgija. Svima nedostaju nekadašnja vremena, počinju da se sećaju prošlosti. Ipak se u Jugoslaviji nije tako loše živelo.
Naš sagovornik je pomenuo da se u kulturi često pojavljuje spor o pripadnosti ovoj ili onoj pismenosti. Na Balkanu se ovo pitanje posebno oštro postavlja. Primer za to je spor između Makedonije i Bugarske. Sergej Glovjuk kaže:
Da, zaista, učenici Kirila i Metodija, Kliment i Naum, predavali su u Ohridu koji se tada nalazio na teritoriji Bugarskog carstva. Da, sad se on nalazi na teritoriji Makedonije. Da, Makedonci se odvajaju od Bugarske, iako Bugari sami ne priznaju Makedoniju kao zasebnu državu. Međutim, čini mi se da su jezički problemi često izmišljeni. Na primer, veliki ukrajinski pesnik Taras Ševčenko je pola svojih pesama napisao na ruskom jeziku. Ima takvih primera i u Evropi. U Belgiji, između ostalog, polovina stanovništva govori na francuskom jeziku, iako su Belgijanci, a stanovnici Švajcarske pretežno govore na nemačkom, iako su Švajcarci. Australijanci se ne smatraju Englezima, iako je njihov jezik engleski. Zato mi se čini da su svi ovi sporovi, ponoviću se, u dobroj meri izmišljeni.
Neki prevodioci koji su se okupili na prezentaciji zbornika prisećali su se vremena Jugoslavije i upoznavanja sa svojim kolegama iz ceha iz jugoslovenskih republika. Između ostalog, Vjačeslav Kuprijanov se setio nedavno preminulog makedonskog pesnika Ganea Todorovskog, s kojim je šetao Skopljem, i kojem su ljudi stalno prilazili po autogram. Prevodilac za makedonski Olga Panjkina je čitala i prevode srpskih pesnika. Između ostalog, Radomira Andrića, koji je po njenim rečima, dobitnik nagrade na drugom festivalu slovenske poezije „Raspevana slova", koji je od 16. do 18. maja održan u Tverskoj oblasti u Rusiji.
Izvor: Golos Rossii, foto: Milюtin Stanislav Viktorovič, ru.wikipedia.org
Pogledaj vesti o: Moskva
