Izvor: RuskaRec.ru, 04.Sep.2017, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam večitih ruskih dilema
1. Ako treba birati novu prestonicu umesto Moskve, koji će grad biti izabran?
Tokom poslednjih godina dosta se govorilo o tome da neki drugi grad umesto Moskve treba da bude proglašen za prestonicu. Od doba Stare Rusije do sadašnje Ruske Federacije glavni grad je promenjen ukupno osam puta, ali u poslednje vreme je ta ideja aktuelnija nego ikada. Navode se razni argumenti. Na primer, kažu da će građani Rusije na taj način moći da pobede korupciju, ili da glavni grad treba >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << da bude u centru države (dakle, u Sibiru) jer će tako svima više odgovarati. A evo i jednog zaista originalnog argumenta: nismo izabrali da glavni grad bude Novosibirsk (2.100 km od Moskve), i zato su investicije otišle u Kinu, a ne u Rusiju. Poslednji put je ovo pitanje pokrenuto u avgustu 2017. godine, ali je gradonačelnik Moskve odbacio tu ideju rekavši da bi to koštalo nekoliko biliona rubalja. Pokretači ove diskusije su tada zaćutali, ali ne zadugo.
2. Treba li narodu toliko praznika?
Građani Rusije imaju „novogodišnje praznike“ koji traju 9-10 dana, počev od Nove godine, i u tom periodu niko u zemlji ne radi. To je zvanično tako, ali ako ćemo pravo, već sredinom decembra niko više i ne razmišlja o ozbiljnijim poslovima. Tek kad se Rusima smuče praznična jela i kada postanu alergični na novogodišnji program, svi osete da im nedostaje posao. Međutim, čim dođu na posao, omah shvate da je ta „nostalgija“ bila lažna i kao ozebao sunce jedva čekaju prvi sledeći vikend.
Zaposleni Rusi godišnje imaju 118 neradnih dana (ne računajući godišnje odmore), što je svojevrstan svetski rekord. Pojedinci tvrde da toliko česti višednevni raspusti „negativno utiču na zdravlje građana“, jer ljudi koji malo zarađuju samo sede kod kuće i piju. Drugi opet kažu da ne treba smanjivati broj slobodnih dana, jer će zemlja u protivnom biti osuđena na preveliki zamor i iscrpljenost. I jedno i drugo mišljenje ima dosta pristalica i zato se ništa po tom pitanju ne menja.
via GIPHY
3. Da li je sramota biti siromašan?
Zemlja u kojoj je svetootačke reči „ko ne radi neka i ne jede“ svojevremeno preuzeo čak i Vladimir Lenjin, ipak u velikoj meri podržava nerad (vidi tačku 2). Rusima je u genima „oblomovština“ (po romanu Ivana Gončarova „Oblomov“). Ona bi se mogla formulisati ovako: lepo je što želite da učinite nešto korisno za sebe i za društvo, ali „kada planirate da uživate u životu?“. Lakše je, je li, razmišljati o sudbini čovečanstva na mekom kauču.
Sa druge strane, u Rusiji se smatra da je sramota pokazati svoje siromaštvo. Mlade Moskovljanke su spremne da gladuju kako bi skupile novac za Fendijevu torbu i trude se da kod komšija i privlačnih mladića ostave utisak imućne osobe. Brendirana roba je na ceni čak i u provinciji. Nepisano pravilo glasi: čak iako si siromašan, skrivaj to koliko god možeš, a ako ne možeš, onda okrivljuj nekoga drugog. Sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja, u narodu je uvreženo mišljenje da u životu sve zavisi od dobrih veza, srećnih okolnosti i spoljnih faktora, a ne od lične inicijative ili aktivnosti.
4. Može li čovek biti bogat i pošten?
Na ovo pitanje se najpre može odgovoriti drugim pitanjem: „Koliko bogat, i koliko pošten?“ Ljudi u Rusiji veruju u horoskop iz novina, i isto tako veruju da čovek ne može steći bogatstvo na pošten način, nego samo prevarom ili krađom. Prošlo je već 26 godina od privatizacije (kada su bivša velika državna preduzeća preko noći postala privatna, a u zemlji se pojavila čitava klasa bogataša), a ljudi još uvek većinom preziru bogate ljude. Čak iako ste veoma sposoban preduzetnik sa izvrsnim obrazovanjem, moraćete da dokažete ljudima oko vas da ste pošteni (ali ne pomoću „čistih“ papira i računa – tome niko neće verovati).
5. Koji su krastavci bolji – usoljeni ili marinirani?
U ruskoj svesti kuhinjsko pitanje lako može da preraste u metafizičku dilemu. Takvo je, na primer, pitanje da li krastavci treba da budu usoljeni ili marinirani. Ne može svako da objasni suptilnu razliku između jednih i drugih (ima ili nema odgovarajući ukus, i odgovarajuću dozu mirođije i soli), ali svi mogu večito da zbijaju šale kao u onom vicu: „Imate li vi u Nemačkoj usoljene krastavce? – Ne samo marinirane. – Eto zašto ste izgubili rat“. I naravno, mogu da ih jedu neprekidno, u svako doba godine.
6. Da li sam ja drhtava tvar ili imam pravo?
Ovo pitanje je sebi postavio najpoznatiji ruski kriminalac Rodion Raskoljnikov u romanu Fjodora Dostojevskog „Zločin i kazna“. Kada je roman objavljen 1866. godine to pitanje je postalo aktuelno u celoj zemlji. Pokušavajući da opravda sebe posle brutalnog dvostrukog ubistva, Raskoljnikov deli sve ljude na dve sorte – višu i nižu. Pripadnici više sorte (ljudi poput Napoleona) su talentovani i mogu po sopstvenom nahođenju da raspolažu životima „nižih“ ljudi. Danas se ovo pitanje ne postavlja samo u pokušajima filozofiranja, nego i u „okršajima“ sa moćnim kompanijama, sa šefom ili galamdžijama pod prozorom koji vam ne daju da spavate.
7. Pena za brijanje ili čarape?
U Rusiji se 23. februara obeležava Dan branilaca otadžbine, a on se još zove i Dan muškaraca (kao pandan Danu žena 8. marta). Odavno se ustalila tradicija da Ruskinje svojim muškarcima toga dana poklanjaju čarape ili penu za brijanje. Prema tome, dilema može biti samo da li kupiti „blagorodne jednobojne“ ili „svakodnevne“ (identične ili crne matirane, što znači da neće biti rasparenih čarapa), ili pak neku penu za brijanje sa oznakom „FOR MEN“. Ima srećnika koji dobiju i jedno i drugo u kompletu. Zbog toga muškarci ne kupuju ništa od ovoga pre praznika očekujući uobičajeni poklon.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
