Izvor: Politika, 16.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnja sa Rusijom ne menja naš evropski kurs
Evropa ne može imati ništa protiv naših bilateralnih odnosa sa bilo kojom zemljom, kaže Dragoljub Mićunović
INTERVJU
Očekivana prodaja Naftne industrije Srbije Rusima i istovremeni zastoj evrointegracija za profesora Dragoljuba Mićunovića, predsednika Političkog saveta Demokratske stranke, ne predstavlja nužno i zaokret srpske spoljne politike od Brisela ka Moskvi. Intervju sa Mićunovićem je prvi u nizu sa funkcionerima vodećih stranaka o odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije prema EU i Rusiji koje će „Politika” objaviti tokom ove nedelje.
Naša spoljna politika je proevropska. Geopolitički, ekonomski, istorijski i kulturno to je naš prostor čiju sudbinu delimo. To treba da bude i jeste naša glavna strategija, jer ceo kontekst nas na to upućuje. Sa Rusijom bismo morali da imamo najbolje moguće bilateralne odnose iz prostog razloga što nas vezuju i kulture i ekonomije. Imali smo blisku političku saradnju sa Rusima sve vreme međunarodne debate oko „kosovske krize” i nema razloga da ti odnosi ne budu i dalje razvijani i u ekonomskoj sferi. Sa Evropom je došlo do malog usporavanja, jer smo očekivali deblokadu SSP-a, ali pojavio se ponovo problem potpune saradnje sa Hagom.. Verujem da je to trenutni zastoj i da će se brzo prevazići, da ćemo nastaviti putem evropskih integracija – kaže Mićunović za „Politiku”.
Da li vlast u Beogradu može da ostvari isti nivo dobrih odnosa i sa Rusijom, i sa EU i sa Amerikom?
Mislim da je to moguće. Evropa ne može imati ništa protiv naših bilateralnih odnosa sa bilo kojom zemljom. Mi treba da se oslobodimo ideološkog balasta i da verujemo da „hladni rat” još deluje, da je to trajna ideološka i politička podela koja nameće svrstavanje. Mi imamo u Evropi mesto koje nam se nudi, za koje smo se opredelili, a to je uključenje u EU. Tu više ideologije nema, sve su evropske zemlje u Savetu Evrope, sve nastoje da ispunjavaju evropske standarde.
Trenutno vlast ima podršku opozicije oko „gasnog aranžmana”, jer je i sama bila za saradnju sa Rusijom, ali nema nepodeljenepodrške unutar same vladajuće koalicije. Vlada očigledno neće pasti, ali kako će dalje da funkcioniše?
Različita gledišta u koalicionoj vladi sigurno nisu stabilizirajući ekonomski i politički faktor, ali mislim da tom pitanju treba da se priđe isključivo ekspertski i stručno, da se ne menjaju stanovišta i da se jasno preuzimaju odgovornosti.
Šta to konkretno znači?
Imamo dosta međupartijskih konflikata. Nalazimo se u ekonomskoj krizi, ali i u političkoj, kao zemlja koja ima pritiske na teritorijalni integritet i od koje se traži intenzivnija saradnja sa Hagom. Normalno bi bilo u svakom društvu da u uslovima krize povećavamo saglasnost, razvijamo solidarnost da bismo nastojali da stvaramo utisak povećane zajedničke brige o zajednici. To ne znači ukidanje pluralizma ili da opozicija ne kritikuje vladu. Nego prosto da ne stvaramo pretpostavke pojačanih sukoba i haosa.
A da li možda birači misle da se Srbija okreće Rusiji i udaljava se od Brisela, jer im se konkretnijom čini ponuda Rusije za kupovinu NIS-a u poređenju sa obećanjima o „belom šengenu” i bezviznom režimu i kandidaturi za članstvo u EU do kraja 2008. godine?
Ne treba da zaboravimo da smo od Evrope dobijali dosta pomoći, kako bespovratne za stabilizaciju naše ekonomije, tako i u investicijama u mnoga preduzeća. Tvrditi da nam Evropa ništa nije pomogla, jer još nismo dobili „beli šengen", bila bi velika zabluda.
Da li se onda kritike mogu uputiti na račun vladajuće koalicije koja je obećavala biračima nešto, na osnovu čega je i dobila vlast, a to nije i ostvarila?
Vlast je obećavala određene rokove koji su, nažalost, bili povezani sa nekim nepredviđenim faktorima, pre svega za saradnju sa Hagom i problemima koje je finansijska kriza nametnula Evropi.
Ali su iz stranaka bez obzira na to davali neke rokove.
Jeste, obećavali smo neke rokove koje su, uzgred budi rečeno, i nama obećavali u Evropi. Bez obzira na sve to, ostaje da ćemo mi biti uskoro kandidati za članstvo u EU. Neću sad da pominjem rokove, jer to na kraju nije toliko ni bitno. Bolje je da podignemo nivo ekonomije, društva, politike i institucija, pa da takvi uđemo u EU, nego da uđemo, pa da posle dobijamo kaznene poene poput nekih država, koje su nedavno postale članice EU. Mi treba da imamo evropsku politiku, da imamo odlične odnose sa Rusijom i sa Amerikom i naravno da što pre popravljamo odnose sa svojim susedima.
Da li Beograd pravilno procenjuje dokle može da ide u odnosima sa EU i sa Rusijom, a da ostane u dobrim odnosima i sa jednima i sa drugima?
Mi, pre svega, imamo problem Kosova, i moramo da istrajavamo što duže možemo na tim dobrim odnosima.
Ali sad imamo i problem zbog prodaje NIS-a.
Problem je u tome da sad nisu u pitanju samo države nego i određene kompanije koje imaju imperijalne ambicije kao što su ih nekada imale države. „Gasprom” se pojavio kao kupac NIS-a i kao investitor za izgradnju gasovoda i rezervoara. To bi bile značajne investicije za Srbiju, jer osim Fijata, sad nemamo veliku investiciju koja bi bila pokretač privrednog razvoja. Ne znam kako se sklapao taj ugovor i sve njegove detalje i ne mogu da ga sa ekonomske tačke ocenjujem. Očigledno je u jednom trenutku došlo do želje da učvrstimo što bolje i ekonomske odnose sa Rusijom, a ne samo političke povodom kosovskog pitanja.
Da li je tu možda reč o vezanoj trgovini?
To ne mora da bude vezana trgovina, ali politika uvek ima neke ekonomske pozadine i ona je prati. Dobri ekonomski odnosi praćeni su dobrim političkim odnosima. Koliko mogu da razumem iz onoga što čitam u štampi, problem je u garancijama. Niko ne spori da je izuzetno korisno da gasovod ide kroz Srbiju. Treba videti na koje se oblike garancije može računati i to je na vladi da ispregovara. Mislim, međutim, da to ne može i ne treba da ima nikakav uticaj na promenu naše spoljne politike U svetskoj politici, u povezanom svetu što više dobrih odnosa to smo uspešniji i bezbedniji. Naravno da uvek moramo znati gde smo geopolitički, u našem slučaju da znamo da smo Evropljani i da to nikome ne smeta.
M. R. Petrović
[objavljeno: 16/12/2008]
