Izvor: Glas javnosti, 18.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko pravoslavlje ostaje u SSC
Ruska pravoslavna crkva (RPC) u svom sastavu ima nekoliko članica koje u njoj imaju autonoman status, priznaju patrijarha Aleksija kao svoga poglavara. One uživaju veoma široku samostalnost, mada izbor njihovih poglavara i episkopa mora da bude potvrđen od Moskve.
Radi se o pravoslavnim crkvama u Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji, Estoniji, Kini, Japanu, a tu je i Ruska zagranična crkva (RZC), koju su osnovali ruski emigranatu u Kraljevini Jugoslaviji, u Sremskim Karlovcima, pre devedesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << godina. Ona je 1944. preko Nemačke prešla i NJujork, gde joj je i danas sedište. I pored oštre kritike Moskve zbog ekumenizma i nikakvog kajanja u vezi sa „kolaboracijom sa vlastima u vreme komunizma“, RZC je prošle godine pristupila Moskovskoj patrijaršiji, zadržavši svoju samoupravu. To je u njoj izazvalo veliki potres, brojne parohije i manastiri odbili su da prihvate kontaktiranje sa Moskvom i odvojile se.
Poglavar RZC koji je odnose sa Rusijom doveo do „kanonskog jedinstva“, mitropolit Lavr, zimus je umro. Na njegovo mesto izabran je mitropolit Ilarion. On je ovih dana, kao prvi poglavar u istoriji RZC, učestvovao na arhijerejskom saboru u Moskvi. Nije iznosio nikakve posebne ideje ili zahteve.
Mora da se čuje glas Moskve
Nekoliko dana kasnije, izrazio je nadu da će RPC izaći iz Svetskog saveta crkva (SSC) i da bi to predstavljalo radost svima. Ta njegova nada nema osnove jer o tome na saboru uopšte nije bilo reči. Moskovskoj patrijaršiji je i te kako stalo, iz više razloga, da bude prisutna u SSC i da se čuje njeno mišljenje po svim važnim pitanjima crkava sveta.
Mitropolitu Ilarionu je samo nekoliko sati posle njegove izjave odgovorio imenjak, Ilarion, episkop bečki, koji Moskvu predstavlja u svim međunarodnim organizacijama u Briselu i Strazburu, kao i u međucrkvenim organizacijama, kao što je i SSC. Ovaj episkop je jedan od najuticajnijih u ruskom pravoslavlju. Govori se da se on sprema da bude patrijarh, ne naslednik patrijarha Aleksija, jer bi to bio mitropolit Kiril, već nakon njega. U Moskvi je uobičajeno da se pripremaju oni koji bi bili na visokim položajima, bio to predsednik ili prvojerarh.
Episkop Ilarion naglašava da bi napuštanje SSC „oslabilo pozicije RPC u svetu“ i da to priželjkuju njeni oponenti. Moskva mora da ima priliku da iznosi svoje stavove, učenje, zalaganje za očuvanje tradicije, moralnih vrednosti hrišćanske civilizacije. Ona ne sme da prepusti da to u ime pravoslavlja čini Carigradska patrijaršija, koja bi volela da govori u ime sveukupnog pravoslavlja.
Dijalogom se štiti Hristova vera
Kako su odnosi Moskva-Carigrad više nego napeti, nije čudo da episkop nastoji da ne samo sačuva, već i ojača rusku poziciju. NJegova otvorenost vredna je svake pažnje. Ako bi se napustio SSC, tada bi, nastavlja episkop, Carigrad sve položaje namenjene pravoslavlju preuzeo i na njih imenovao Grke, to slabi i slovensku dimenziju pravoslavlja.
Dijalog, takođe u SSC, ima svoj smisao, u njemu pravoslavlje, prvenstveno Moskva, štite Hristovu veru od liberalizma, revizije dogmi, moralnog posrnuća. Ovim je ruskoj zagraničnoj mitropoliji koja još uvek živi u mentalitetu izolacije, monarhizma i emigrantskog kompleksa, rečeno kako će Moskva voditi ubuduće aktivnu i dijalošku crkvenu politiku.
SSC je osnovan pre pre 60 godina, sedište mu je u Ženevi. Okuplja 350 crkava pravoslavlja, protestantizma, anglikanizma, rimokatolici imaju po svojoj želji samo status posmatrača.
Ideal približavanja i upoznavanja među hrišćanima većim delom nije ostvaren, čak je možda dalji od željenog više nego pri osnivanju SSC. No, kako su mnogi konstatovali, rad na tome ima smisla.
