Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Jul.2009, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija o "Nabuku": Urađeno najlakše, problemi ostaju

MOSKVA - Potpisivanje međudržavnih sporazuma o projektu izgradnje gasovoda "Nabuko" danas u Ankari neće ubrzati njegovu realizaciju i neće rešiti probleme vezane za taj projekat, od kojih je glavni - nedostatak sirovinske baze, ocenili su ruski stručnjaci.

Po njihovom mišljenju, pregovarački period će se produžiti još do tri godine, a početak realizacije će, uz to, omogućiti Turskoj i Turkmeniji, od kojih projekat veoma mnogo zavisi, da ispolje geo-političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ambicije.



SAD pozdravile potpisivanje

SAD su čestitale vladama Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije današnje potpisivanje međuvladinog sporazuma o gasovodu "Nabuko", ocenivši da je u pitanju važan korak u ostvarivanju zajedničke vizije o otvaranju novog energetskog koridora kojim će kaspijski gas stizati u Evropu.

Energetska sigurnost se postiže kroz raznovrsnost - raznovrsnost energetskih izvora, puteva isporuke i tržišta, a gasovod "Nabuko" primer je takve raznovrsnosti, navedeno je u saopštenju na sajtu Stejt departmenta.

U saopštenju se kaže i da sada predstoji težak rad, ali da je potpisivanje sporazuma važan korak u ostvarivanju projekta "Nabuko".

Potpisivanjem sporazuma pet zemalja danas u Ankari, te države su pristale na prelazak gasovoda preko njihove teritorije, čime se Evropa povezuje sa izvorima gasa u centralnoj Aziji i Bliskom istoku, u pokušaju smanjenja zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Važnost "Nabuka" će, ipak, ostati mala, zato što obim gasa koji će taj gasovod moći da transportuje neće premašiti pet odsto ukupne evropske potrošnje, ocenili su analitičari.

"Nabuko" sinhronizovano s "Južnim tokom" Međuvladin sporazum o projektu "Nabuko", koji predviđa dopremanje prirodnog gasa iz basena Kaspijskog mora u Evropu, zaobilazeći Rusiju, potpisalo je danas pet od šest zemalja koje učestvuju u njemu - Turska, Austrija, Mađarska, Bugarska i Rumunija, dok Nemačka, koja takođe učestvuje u realizaciji projekta, nije stavila potpis na sporazum jer nije tranzitna zemlja, prenela je agencija RIA Novosti.

Vodeći stručnjak ruskog centra za političku konjunkturu Maksim Minajev smatra da je teško očekivati da će posle ovog sporazuma uslediti ozbiljni pomaci. "Jedna stvar je birokratsko usaglašavanje, a druga - donošenje stvarnih odluka, između ostalog , o izgradnji gasovoda i usaglašavanje nijansi koje iskrsavaju tokom procesa rada".

Ističući da stvarne odluke o "Nabuku" mogu da uslede približno za tri godine, Minajev je dodao da mnogo zavisi od tempa realizacije ruskih gasovodnih projekata. On je ocenio da će se "'Nabuko', "najverovatnije, razvijati sinhronizovano s 'Južnim tokom' i možda nastojati da ga prestigne".

Vrednost "Nabuka" se procenjuje na 7,9 milijardi dolara i predviđa transport gasa u evropske zemlje preko Azerbejdžana, Gruzije, Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije. Taj gasovod bi trebalo da predstavlja produžetak već izgrađenog gasovoda Baku-Tbilisi-Erzurum i predviđen je za transport 31 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Poziv Turskoj za "Južni tok"

U Rusiji se sa skepticizmom odnose prema izgledima za realizaciju tog projekta i predlažu turskoj strani da se priključi projektu "Južni tok", koji predviđa isporuke ruskog gasa u Evropu po dnu Crnog mora i dalje preko Balkanskog poluostrva.

Pristalice "Nabuka" su uverene da će realizacija tog projekta, uporedo sa smanjenjem zavisnosti Turske od ruskog gasa (oko 65 odsto uvoznog gasa Turska dobija od Rusije), omogućiti Turskoj da ojača osnovu za proces integracije u Evropsku uniju.

Sem danas potpisanog sporazuma o tranzitu, treba još da budu potpisani sporazumi o izgradnji i isporukama gasa, ukazao je ruski analitičar za naftu i gas Aleksandar Jeremin. On smatra da ne bi trebalo da bude problema sa sporazumom o izgradnji, ali su isporuke za sada pod znakom pitanja, s obzirom na to da je glavni problem "Nabuka" nedostatak resursne baze.

Zvaničan rok završetka izgradnje je 2014. godina i on će biti ispoštovan, ali se ne može očekivati da taj gasovod bude u potpunosti popunjen - pre će biti popunjena samo trećina njegovih kapaciteta, maksimum polovina, smatra Jeremin.

Bitka za pridobijanje Turkmenije

Ruski stručnjaci ukazuju da će mnogo zavisiti od Turkmenije koja za sada bira da li će biti s Rusijom ili EU. "Izjave rukovodstva Turkmenije o mogućoj podršci 'Nabuku', po meni, znače malo, jer je ono za poslednje pola godine ne jednom menjalo stavove", smatra Jeremin.

Minajev je ubeđen da će se Turkmenija najverovatnije na kraju prikloniti "Nabuku", s obzirom na pogoršanje odnosa između Moskve i Ašhabada u sferi gasa u poslednje vreme zbog smanjenja ruskih kupovina turkmenskog gasa, uz istovremeno aktiviranje odnosa EU i SAD s Turkmenijom.

U trci za pridobijanje Turkmenije pobediće onaj ko joj pruži značajniju političku podršku, smatra Minajev. Moguće je da zahvaljujući "Nabuku" Turkmenija zaradi političke poene radi jačanja svog uticaja u srednjoj Aziji, ukazao je on.

U tom pravcu se trudi da ide i Turska - da zaradi poene na protivurečnosti između izvoznika gasa Rusije i EU, koja nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa. Turska pokušava da diktira uslove tranzita i da poveže pitanje realizacije "Nabuka" s mogućnim pristupanjem Uniji.

"Turska, međutim, zavisi i od SAD i preferencija koje su one spremne ili nisu spremne da joj pruže, pre svega kad je reč o jačanju uticaja Turske u Zakavkazju ili Iraku", misli Minajev. Ukoliko Ankara bude zadovoljna ponudama Bele kuće, ona može odustati od pretenzija na pristupanje EU, kojima se aktivno protive Nemačke i Francuska", ukazao je ruski stručnjak.

"Očigledno je da neće biti ruskih predloga korisnih i za Tursku - mi nismo zainteresovani za učešće Turske u rešavanju problema u Nagorno Karabahu", dodao je Minajev.

Prema njegovom mišljenju, potpisivanje sporazuma možda neće ubrzati rokove realizacije "Nabuka", ali će u svakom slučaju omogućiti Turskoj da postane značajniji igrač na makroregionalnom planu i da realizuje svoje davnašnje ambicije da postane "tranzitni most" između Evrope i Azije.

"Očekujem da se pitanje Turkmenije resi tokom iduće godine, a u sledeće dve do tri je na redu Iran koji zbog sankcija Ujedinjenih nacija za sada nema pravo da isporučuje gas u EU", rekao je Jeremin i dodao da, ukoliko se oba pitanja reše uspešno, postoji šansa da se taj gasovod u potpunosti napuni.

Ključni problem nedostatak resursa

Za sada nedostatak resursa za "Nabuko" ostaje ključni problem. S tim u vezi, Jeremin daleko optimističnije ocenjuje perspektive "Južnog toka", s obzirom na to da su već postignuti sporazumi o isporukama gasa. "Rok njegove izgradnje je 2015, a glavni problem je potpisivanje sporazuma o izgradnji od strane zemalja učesnica, što treba da se završi već u trećem kvartalu ove godine", istakao je Jeremin.

Taj stručnjak ocenjuje da je verovatnoća uspešnog puštanja u rad "Nabuka" manja od 50 odsto.

Oba stručnjaka smatraju da, bez obzira na pozive, Rusija neće učestvovati u "Nabuku". "To bi značilo konkurisanje samoj sebi", ukazao je Jeremin. Po njegovom mišljenju, Rusiji je ekonomski i politički isplativo da sačuva svoje projekte.

Sem toga, u slučaju priključenja "Nabuku", Rusija bi morala stalno da usaglašava svoju poziciju sa ostalim učesnicima, a s obzirom na to da je taj projekat od početka orijentisan na Brisel, sigurno je da njihova mišljenja ne bi odgovarala interesima Rusije, smatra Minajev.

Direktor ruskog fonda za nacionalnu energetsku sigurnost Konstantin Simonov je u izjavi za ruski Internet dnevnik Gazeta.ru rekao da posle potpisivanja sporazuma u Ankari ostaju tri nerešena problema. Prvi je vezan za isporuke gasa, pri čemu je "problematičan" isporučilac, sem Turkmenije, i Azerbejdžan.

Drugi je Turska, s obzirom na neizvesnost turskog priključenja EU i ne do kraja dogovorene uslove za transport gasa preko Turske.

Treći problem je mali kapacitet "Nabuka" od samo oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje u vreme kada će Uniji do 2015. biti potrebno 100 do 150 milijardi kubika.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...