Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2009, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija daje "šakom i kapom"- odabranima

MOSKVA - Rusija je ove godine odobrila obimne zajmove zemljama sa kojima ima bliske ekonomsko-političke veze i u tome se, ako je ceniti na osnovu svežih primera, rukovodi sasvim pragmatičnim interesima.

Moskva je u januaru pristala da pozajmi Belorusiji dve milijarde dolara, u nameri da pomogne ekonomsku stabilizaciju susedne zemlje i, kako primećuju moskovski analitičari, dodatno učvrsti svoj politički prestiž u Minsku.

Belorusija je dosad iskoristila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << oko 50 odsto od vrednosti navedenog kredita, a predsednik Aleksandar Lukašenko je u poslednje vreme uporno zahtevao da Moskva što pre odobri i realizaciju drugog dela zajma, jer ekonomija njegove zemlje sve teže podnosi globalnu privrednu krizu.

Cena saveza

Rusija je ove godine odobrila i "obiman" zajam Kirgiziji, maloj ali strateški izuzetno važnoj srednjeazijskoj republici, u kojoj čelni političari ne kriju da Rusiju smatraju za "najbližeg saveznika" i isto takvog ekonomskog partnera.

Glasila u SAD i Velikoj Britaniji su odmah nakon izveštaja da će Rusija pozajmiti Kirgiziji "okruglo dve milijarde dolara" ocenila da je taj kredit uslovljen sprovođenjem već usvojene odluke Biškeka da se otkaže dalji boravak američkog vojnog kontingenta u vojnoj bazi "Manas" koja je napravljena još u periodu postojanja Sovjetskog Saveza.

Rusija je, u međuvremenu, već doznačila deo navedenog zajma Kirgiziji (reč je, prema nepotvrđenim izvorima o sumu od 200 miliona dolara), a vlasti u Biškeku su stavile do znanja Vašingtonu da mora napustiti vojnu bazu "Manas" u roku od šest meseci.

Igra Ukrajine

Ukrajina je početkom ove godine takođe zatražila od Rusije zajam, ali u vrednosti od čak pet milijardi dolara da bi i tim novcem spasavala svoju ekonomiju pred kolapsom.

Razgovori Moskve i Kijeva o tom kreditu su, međutim, pre tri sedmice ozbiljno "zapeli", nakon što je Ukrajina dogovorila sa Evropskom unijom aranžman o obnovi svoje gasne infrastrukture, ne obazirući se pri tom na interese Rusije koja je osnovni isporučilac prirodnog gasa u Evropu.

U međuvremenu su, kako prenose moskovski mediji, premijeri Ukrajine i Rusije, Julija Timošenko i Vladimir Putin, izgleda pronašli neku formulu da se i Moskva vrati u igru, kad je reč o pomenutom poslu oko obnove ukrajinskog gasovoda, pa sada, možda, opet rastu šanse da se pregovori o pomenutom kreditu ožive.

Korisna poluga

Očito je, ako se imaju i vidu ova tri slučaja, da Rusija, koja i dalje raspolaže zamašnim deviznim rezervama, u vrednosti od približno 385 milijardi dolara, pažljivo "meri" kojoj će zemlji iz svog bliskog okruženja, gde ima prioritetne strateške interese, dati zajam i pod kojim uslovima.

Belorusija je, što se tiče uslova ruskih zajmova, do sada prolazila vrlo dobro, mada se ni Ukrajina ne može požaliti, imajući u vidu da je već godinama stalni i veliki ruski dužnik za preuzeti prirodni gas i druge energente.

Putin je početkom prošle godine ocenio da njegova zemlja "finansira" svake godine budžet Belorusije, zbog povlašćene cene za izvezeni prirodni gas, za više od tri milijarde dolara, dok je u slučaju Ukrajine ta suma znatno veća.

Ruski ekonomista i deputat Državne dume u više saziva Sergej Glazjev smatra da njegova zemlja odobravanjem zajmova u rubljama, zemljama u neposrednom susedstvu, ali i ostalim, može "snažno uvećati svoj ekonomsko - politički uticaj" i stoga preporučuje vladi da tu "jaku polugu koristi još više".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...