Izvor: Politika, 24.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskoš „Moskvinih” slatkiša
Kada je Anica Džepina, poslastičarka, davne 1974. godine po sopstvenoj recepturi umesila tortu koju je nazvala „moskva šnit”, niko nije ni pomišljao da će i posle tri decenije ovaj slatkiš biti neprikosnoveni simbol poslastičarnice najpoznatijeg prestoničkog hotela „Moskva”. Malo je gostiju ovog arhitektonskog dragulja smeštenog u srcu Beograda koji su uspeli da odole slatkim đakonijama koje za njih svakodnevno sprema oko petnaestak majstora slatkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zanata. Veštim rukama oni su kreirali i juče u sali „Čajkovski” predstavili slatki program, kako se smatra, najčuvenije beogradske poslastičarnice koja je dobila i specijalizovanu patiseriju. Obogaćenu ponudu sada krase i panakote, voćni tart, čoko-krem, tiramisu, čiz-kejk...
– Patiserija, doslovno prevedeno, znači poslastičarnica. Ovaj termin se u svetu koristi kako bi se predstavili takozvani, laganiji kolači sa manje kalorija koji su naročito popularni kod mlađe generacije. Poznate kuće slatkiša u Evropi angažuju stručnjake specijalizovane za ovu vrstu poslastica, a u „Moskvi” rade isključivo naši ljudi koji su se školovali u zemlji i stvaraju prava slatka remek-dela – objasnila je Bojana Vidić, šef poslastičarnice ovog prestoničkog hotela.
Oko 100 kilograma šećera, 40 kilograma čokolade, 100 jaja i više od 20 litara slatke pavlake dnevno pretoči se u maštovito ukrašene kolače i torte čiji izgled svakako obećava i ukus. Mnoge su kreirali upravo majstori „Moskve” i doprineli da one budu sastavni deo trpeze mnogih domova. Tako je „moskva šnit” postao brend i neodoljivi izazov svakoj domaćici.
– Recept za ovu tortu se još usavršava. Svaki šef poslastičarnice doprinese da ovaj slatkiš bude još ukusniji. Presrećni smo kada neko napravi bolji „šnit” od nas, ali to ne polazi baš svakome za rukom. Osim preciznosti u praćenju recepture potrebno je i određenom količinom ljubavi začiniti tortu – kazala je Vidićeva i dodala da je prednost „Moskovskih” majstora u tome što, za razliku od mnogih poslastičarnica širom Evrope, koriste prirodne sastojke koji slatkiše čine ukusnijim ali i mnogo zdravijim. Na raskošnoj slatkoj trpezi upriličenoj kako bi podsetila Beograđane da poslastice mogu i naručiti, našle su se i torte „tuti fruti”, „dinastija”, „čokoladna bomba”, „aleksandar”, „napoleon”...
J. C.
[objavljeno: 24/12/2008]
