Izvor: B92, 13.Sep.2019, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin je veoma ljut
Politička kriza u Moskvi nije gotova ni nakon lokalnih izbora. Protesti opozicije ozbiljno su uzdrmali vladajuću Jedinstvenu Rusiju. Svi očekuju Putinov potez.
Jegor Žukov, moskovski student, 1. avgusta je objavio video-blog u kojem je opisao kako su članovi ruskih službi bezbednosti prigrabili vlast u Rusiji, koristeći proteste povodom lokalnih izbora kao izgovor.
"Rusija će neminovno biti slobodna, ali to možda nećemo doživeti ako dozvolimo da strah pobedi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer kada pobedi strah, nastupa tišina...tišina koju će poremetiti škripanje kočnica crnog policiskog kombija i zaglušujuća zvonjava na vratima, koja život deli na pre i posle" napisao je on, a prenose podgoričke Vijesti.
Osam sati kasnije, usred noći, policija je pozvonila na njegova vrata. On je drugu poslao poruku "Došli su po mene". Odveden je nakon nekoliko sati i optužen za učešće u "masovnim neredima" tokom letnjih protesta. Optužbe su izmišljene. Ne samo da su protesti bili mirni, nego je i Žukov pogrešno identifikovan na snimku koji je koristila policija.
Ali njegovo hapšenje, kao i hapšenje brojnih drugih aktivista nije ispraćeno ćutanjem. Studenti i akademici su potpisali otvorena pisma, blogeri i reperi došli da ga podrže na sudu, a na sledećem velikom protestu, 10. avgusta, oko 50.000 ljudi je izašlo na ulice.
Žukov je nakon meseca u pritvoru oslobođen i stavljen u kućni pritvor, pri čemu je prvobitna optužba preinačena u donekle blažu, za "ekstremizam".
Britanski časopis "Ekonomist" piše da su protesti u Moskvi pokazali da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ponestaje nenasilnih sredstava za održavanje na vlasti. Međutim, oni su takođe pokazali da obični Rusi više nisu spremni da trpe teror i da ta promena raspoloženja naroda otežava Kremlju da ih teroriše.
Aktuelna kriza je podstaknuta strahom vlasti da će izgubiti lokalne izbore u Moskvi, navodi britanski list i dodaje da su se za mnoge Ruse ti izbori pretvorili u bitku za sam Kremlj.
Vlasti su u početku bile uzdržane. Međutim, kada je u centru Moskve razapeto nekoliko šatora, zvaničnici su se prepali da bi to mogao biti početak pobune u ukrajinskom stilu pa su poslali specijalne jedinice.
Tukli su nenaoružane demonstrante, uključujući žene, i uhapsili njih oko 1.400. Tako se ono što je počelo kao protest protiv izbornih mahinacija pretvorilo u pokret za ljudska prava.
Jedna anketa je pokazala da 41 odsto Rusa, i polovina Moskovljana, smatra da je upotreba sile bila preterana i okrutna, dok je 32 odsto smatra opravdanom. "Ekonomist" navodi da mnogi ljudi, koji su državu nekad smatrali garantom stabilnosti i rasta, sada u njoj vide pretnju.
Policija je i juče izvela masovne racije. Ovog puta meta su bile pristalice kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog širom zemlje, što se opisuje kao najveći obračun te vrste u modernoj istoriji Rusije.
Više od 200 racija je izvršeno u okviru istrage o pranju novca u 41 gradu, rekao je Navaljni. Na snimcima bezbednosnih kamera je prikazano kako maskirani muškarci uklanjaju vrata pomoću električnog alata a naoružani policajci obezbeđuju prostorije povezane sa političkim pokretom Navaljnog, preneo je Rojters.
Ti pretresi su izvršeni četiri dana nakon što je vladajuća stranka Jedinstvena Rusija izgubila trećinu mesta u skupštini Moskve, dok je s lakoćom zadržala dominantnu poziciju na nacionalnom nivou.
"Putin je veoma ljut", napisao je Navaljni na društvenim mrežama nakon racija. "Čestitam vam. Danas se odvija najveća policijska operacija u modernoj istoriji Rusije."
On je dodao da su racije veće od bilo koje operacije koje su ruske bezbednosne agencije ikad sprovele radi suzbijanja korupcije, šverca droge ili terorizma. "Jasno je da je samo Putin lično mogao narediti operaciju ovolikog obima", rekao je.
.jpg)
