Izvor: Politika, 01.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin dobio dozvolu da interveniše u Ukrajini
Nova vlast u Kijevu zakazala sastanak Saveta bezbednosti za ponedeljak, a na pregovore u Moskvu već leti Julija Timošenko
Specijalno za „Politiku”
Moskva – Na pismeni zahtev predsednika Putina da „zbog vanredne situacije u Ukrajini, gde su ugroženi životi građana RF, kao i vojni kontingent oružanih snaga RF koji je u skladu s međunarodnim ugovorom dislociran na teritoriji Ukrajine (Autonomna republika Krim), na osnova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << člana zakona, dozvoli korišćenje oružanih snaga Ruske Federacije na teritoriji Ukrajine do normalizacije društveno-političke situacije u toj zemlji”, Savet federacije je jednoglasno glasao „za”.
Nešto kasnije, Grigorij Karasin, dosadašnji zamenik ministra inostranih poslova, a juče postavljen za predstavnika predsednika u Savetu federacije, izjavio je da treba pravilno razumeti „predsednikovo obraćanje, kao i saglasnost koje je dao Savet federacije: „Predsednik ima odrešene ruke da upotrebi armiju”. On je dodao da broju ruskih vojnika koji će se naći na teritoriji Ukrajine „još nije bilo govora”.
Savet federacije objašnjava svoju odluku između ostalog i činjenicom da se u Ukrajini nalazi ogromna količina opasnih objekata, uključujući i atomske centrale. Tamo treba obezbediti sigurnost kako ne bi došlo do tragedije. Jer, „ako se haos nastavi, posledice mogu biti strašne”.
Istini za volju, već od rane zore iz Ukrajine su stizale uznemirujuće vesti – novi premijer Krima Sergej Aksjonov izjavio je da su vojnici Crnomorske flote pomogli da se spreči zauzimanje Ministarstva unutrašnjih poslova Krima, kao i nekih drugih administrativnih zgrada. Tokom noći su naoružani ljudi, „poslati iz Kijeva”, pokušali da osvoje pomenute zgrade. Došlo je do pucnjave, ima povređenih, među kojima su i građani Rusije. Premijer se potom obratio ruskom predsedniku s molbom za pomoć.
Kasnije u toku dana javio se i Viktor Janukovič koji je podržao zahtev Aksjonova.
Po hitnom postupku je doneta odluka da se referendum o statusu Krima, zakazan za 25. maj, prenese na 31. mart.
Iz Kremlja je stigla poruka „neimenovanog zvaničnika” da Rusija ne može da ne odgovori na tu molbu, a uskoro su jedan za drugim ruskom predsedniku počeli da stižu zahtevi – najpre ruskih parlamentaraca, potom portparola Saveta federacije, pojedinih političara... da bi nešto pre 18 časova predsednik Putin zatražio dozvolu za intervenciju.
Savet federacije zatražio je od predsednika i da opozove ambasadora iz Amerike zbog „uvredljive” izjave američkog predsednika da će Rusija „skupo platiti” eventualnu vojnu intervenciju u Ukrajini. Predsednikov sekretar za štampu Dmitrij Peskov izjavio je da je predsednik obavešten o obe odluke Saveta federacije, ali da konačnu odluku nije doneo.
Nešto ranije, ruskoj Dumi predloženo je da donese odluku o davanju ruskog državljanstva stanovnicima Krima, po skraćenom postupku i pod samo jednim uslovom – da znaju ruski jezik.
Iako zakon još nije donet, pripadnicima ukrajinskih specijalnih snaga „Berkut”, koji su u Kijevu više od tri meseca bili ponižavani, i na kraju još i morali da kleknu pred Majdanom, dele se ruski pasoši u ruskom konzulatu na Krimu.
Dumi je predloženo još i da donese zakon kojim bi se omogućilo Krimu da se, posle referenduma, pridruži Rusiji.
Mnogo se govori i o ekonomskoj pomoći Krimu, neki deputati predlažu da se preostalih 12 milijardi dolara (obećanih kao kredit Ukrajini) usmeri Krimu.
Krim je nekoliko dana izgledao prilično mirno – većinsko rusko stanovništvo uspevalo je da sprovede promene bez naročitih problema – prestali su čak i sukobi s krimskim Tatarima, predstavnicima naroda s veoma tragičnom istorijom, koji je Staljin posle rata raselio s Krima po celom SSSR-u. Prvog dana u tim sukobima poginula su dva čoveka. Posle posete parlamentarne delegacije ruske republike Tatarstan, glasali su u Krimskom parlamentu isto kao i Rusi. Kažu da im je najvažnije da „Majdan (u smislu – krvoproliće) ne pređe na Krim”.
Posle donošenja odluke Saveta federacije Rusije, njima se, preko ruske televizije koja se gleda na Krimu, na tatarskom jeziku obratio predsednik Tatarstana Rustam Minihanov rečima da „samo mir i sloga na teritoriji na kojoj žive i Ukrajinci, i Rusi, i Tatari, može da obezbedi blagostanje svakog od tih naroda”.
Na Krimu je i juče „situacija bila pod kontrolom”, ali pogranične službe Rusije izjavljuju da je za poslednjih nekoliko dana iz drugih gradova u Rusiju prešlo više od 140.000 izbeglica.
I dok se u Kijevu situacija lagano smiruje, onaj deo Ukrajine koji je, dok su oni demonstrirali, ćutao, lagano ustaje. U sukobima u Harkovu povređeno je gotovo 100 ljudi, Odesa ne želi da se potčini novoj vlasti i traži federalizaciju Ukrajine. U Janukovičevom Donjecku održan je ogroman miting kao „podrška Berkutu”. U Mariopolju – takođe. Svuda se vijore ruske zastave, a učesnici govore o želji da njihov primer „bude zarazan”.
U Kijevu je za ponedeljak zakazano vanredno zasedanje Saveta odbrane zemlje, za 3.mart je zakazan sastanak Ukrajina – Nato... A Julija Timošenko, koju mnogi smatraju „jedinim pravim političarem u Ukrajini” i koja je posle pojavljivanja na Majdanu na dan kad je oslobođena, mudro ćutala i čekala da se situacije razbistri, odjednom se, prema izveštaju Prvog kanala televizije Rusije, pojavila i krenula – na pregovore s Moskvom!
Ljubinka Milinčić
objavljeno: 02.03.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
