Izvor: Blic, 06.Okt.2016, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promenila je svet, a izgrađena je U KRVI
Putovanje jednom od najdužih železnica na svetu od Moskve do Vladivostoka traje oko nedelju dana. Transsibirsku železnicu dugačku čak 9.289 kilometara putnici su nekad prelazili brzinom od tridesetak kilometara na sat. Prelazili su dva kontinenta, tri klimatske i deset vremenskih zona.
Transsibirska železnica je mreža železnica koja spajaju Moskvu i evropski deo Rusije sa Ruskim dalekim istokom, Mongolijom, Narodnom Republikom Kinom i Japanskim morem. Glavna trasa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << železnice saobraća između Moskve i Vladivostoka preko Sibira.
Ovo je pet činjenica o dokazu ljudske upornosti i truda nebrojenih inženjera, radnika, ali i zatvorenika koji su učestvovali u izgradnji ove železnice.
1. Izgradnja je trajala veoma dugo
Car Aleksandar III najavio je "Veliki sibirski put" davne 1891. godine. Kako bi prikupili novac za izgradnju, ministar finansija grof Sergej Vite podizao je kredite, povećao poreze i jednostavno štampao novac.
Radnici su prionuli na posao, a čak ni ekstremne sibirske temperature nisu ih sprečile u svakodnevnom naporu. U bespućima Sibira nije samo vreme neprijatelj. Tada su se borili i protiv divljih zveri, ali i bandita na ogromnom području severne Azije.
Teren nije bio nimalo lak da se savlada. Močvare, planine i beskrajne šume stajale su na putu i trebalo ih je zaobići, a ponekad i prokrčiti.
2. Prvi putnički voz krenuo je 1903. godine
Kada su prvi vozovi krenuli, putnici su morali da sednu na trajekt preko jezera Bajkal, najvećeg i najdubljeg jezera na svetu. Tek seldeće godine dovršena je pruga oko tog jezera, a bilo je potrebno probiti čak 33 tunela i sagraditi više od stotinu mostova i vijadukta.
Pruga je tako brzo postavljana, oko 600 kilometara godišnje, da često nije bila projektovana na zadovljavajući način. Kada su prvi vozovi krenuli, radnici su morali da ih zaustavljaju kako bi popravili prugu.
3. Železnica je trebalo da izgradi Rusko carstvo
Zatvorenici su tranportovani u hladni Sibir gde je vladala hronična nestašica radne snage. Poslednje deonice železnice izgrađene su kroz Mandžuriju, na zemljištu iznajmljenom od Kineza, a sve kako bi osnažili ruski uticaj na dalekom istoku. Železnica je korišćena za transport vojnika tokom rusko-japanskog rata početkom dvadesetog veka.
Nakon rata koji je završio 1905. godine i nakon teškog ruskog poraza, pojavili su se opravdani strahovi da će Japanci preuzeti Mandžuriju. Železnica je postavljena po ruskom i to znatno težoj teritoriji uz reku Amur. Jedan od mostova preko Amura, dovršen 1999. godine, dug je čak 2.612 metara.
Početkom tridesetih godina prošlog veka, ruski strah se pokazao tačnim i Japanci su okupirali Mandžuriju.
4. Voz je bio luksuzan prevoz za bogate
Izvorni vozovi bili su opremljeni bibliotekom, prostorijom za vežbanje, kupatilom koja su bilq prepuna mermera i velikim klavirom namenjenim za korišćenje putnicima. U restoranu prve klase putnici su mogli u miru i tišini da jedu kavijara koliko im srce želi.
Na drugom kraju voza, putnicima nešto tanjeg novčanika, takav luksuz nije bio ni na kraj pameti. Tamo su putnici bili nagužđvani sa radnicima i teretom.
5. Železnica je i dalje važna za Rusiju
Voz je jedini način za putovanje preko čitave Rusije ljudima koji se boje aviona. Jedino u Habarovsku voz obavezno staje preko noći.
Transsibirska železnica i dalje je važna kao i pre jednog veka. I danas je ona povezuje hladnu pustinju Sibira sa lukama na istoku i zapadu.
Pogledaj vesti o: Moskva
