Izvor: Vostok.rs, 22.Jun.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište Srebrnog veka: legende epohe
22.06.2014. -
Srebrni vek je jedinstvena pojava u ruskoj i evropskoj kulturi na rubu 19. i 20. veka. Taj period ostavio je trag u svim sferama ljudske delatnosti. Pozoršte, razume se, nije izuzetak. Ono, što je nastalo na ruskoj pozornici u epohi Srebrnog veka, sve do sada je sačuvalo magiju umetničke privlačnosti.
1898. godine Konstantin Stanislavski i Vladimir Nemirovič-Dančenko – kasnije legendari osnivači ruske pozorišne škole – osnovali su Moskovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << umetnički teatar. Njegovo stasanje poklopilo se sa periodom Srebrnog veka, - podseća književni i pozorišni kritičar Ina Solovjova.
- U to su se vreme davale najbolje predstave MUT – sva Čehovljeva dela sa velikim glumcima tog doba. U to isto vreme se daju dela Dostojevskog. Grandiozna „Braća Karamazovi“ se daju u toku dva dana – sa velikim Moskvinim u ulozi Snegireva, velikim Kačalovim – on je prvi put bio sam na pozornici više od jednog sata, vodeći dijalog sam sa sobom. To su bile genijalne priredbe! Istovremeno su se davale i prefinjene komedije, recimo, „Lažni bolesnik“. To je neobično mirno susedstvo sa svetskom kulturom.
Prema mišljenju Ine Solovjove, to interesovanje prema postavkama dela ruske kulture, interesovanje prema pozorištu bilo je povezano sa opštim stanjem zemlje – njenim ekonomskim i kulturnim usponom uoči Prvog svetskog rata.
- Poput čoveka, koji doživljava uspon, proživljavaju ga i nacije. U to je vreme publika bila izvrsna! Avangarda nije pretendovala na nešto više nego što mora, Srebrni vek je bio neobično pristupačan. Nije bilo mnogo čisto futurističkih radova, u kojima su učestvovali i simbolisti. Prema njima su se odnosili sa interesovanjem, mirno. Bio je prisutan divan osećaj za meru.
Direktor moskovskog Pozorišnog muzeja „Bahrušin“ Dmitrij Rodionov sve stavi na svoje mesto, jer je glavna draž Srebrnog veka njegova raznovrsnost, dok je glavna nesreća tragični preokret istorije, uništavanje kulture te divne epohe...
- Najupadljivije pojave u pozorištu, povezane sa Srebrnim vekom su, prema mom mišljenju, svakako, stvaralaštvo Bloka i postavke njegovih dramskih komada u pozorištu, između ostalih, od strane Mejerholda. To je, svakako, staro pozorište Jevreinova, koje nije slično nikakvom drugom pozorištu. S jedne strane, traženje od strane Jevreinova nekih prapozorišnih sižeja, s druge strane, reagovanje na kardinalne socijalne promene u društvu, koje su tražile naglo revidiranje predstava o životu, o čoveku. Na rubu socijalnih kataklizama Srebrni vek je pokušao da smanji neku emotivnu napetost u društvu. Tu je misiju pozorište dobro izvršilo.
Legendarna predstava iz tog doba je Maskerada Ljermontova u postavci Mejerholda iz 1917. godine u Aleksandrinskom pozorištu. Za to dramsko delo je slikar Golovin nacrtao više od dve hiljade crteža za kostime! Ta jedinstvena postavka je bila poslednji akord epohe, koja je odlazila. Ona je, s jedne strane, izražavala nostalgiju za lepotom, s druge – tragediju prelomnog doba. Priredba je bila simbolična, - kaže Dmitrij Rodionov. Još jedna sagovornica Glasa Rusije – pripadnik Kuće-muzeja Fjodora Šaljapina Irina Arsejeva, ističe da se ne sme zaboraviti opersko pozorište „srebrne“ epohe...
- Jedna od najistaknutijih ličnosti Srebrnog veka je bio, svakako, Fjodor Šaljapin. Bez njega je nemoguće zamisliti to doba! U nekom smislu, on je bio glavna ličnost ruskog pozorišta. Stanislavski je priznavao da je svoj sistem uzimao od Šaljapina. Uspon Šaljapina se poklopio, a čak je bio uzrok procvata sasvim posebnog muzičkog pozorišta, koje je nastalo u doba Srebrnog veka – to je Ruska privatna opera. Ona je bila apsolutno jedinstvena pojava. Smislio ju je jedan od glavnih mecena te epohe Sava Mamontov.
Tamo su se režirale samo ruske opere, radili su samo ruski slikari – istaknuti umetnici tog doba – Poljenov, Levitan, Serov, Golovin... pevali su isključivo ruski pevači. Glavni je u trupi bio Fjodor Šaljapin. Zahvaljujući njemu, nastalo je neobično interesovanje prema ruskoj operi, ruskim pevačima. Sergej Djagiljev je uspeo početkom 20. veka da organizuje priredbe u Parizu, te je slava ruske operske umetnosti obuhvatila svet.
Karina Ivaško,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Moskva
