Izvor: Vostok.rs, 26.Feb.2011, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O delatnosti Asocijacije srpske dijaspore Evroazije u Moskvi
26.02.2011. - Krsni Hod iz Moskve do Srbije, Republike Srpske i Crne Gore
U Rusiji postoji nekoliko organizacija koje se bave razvojem rusko-srpskih veza. Među njima je Asocijacija srpske dijaspore Evroazije. Danas razgovaramo sa njenim izvršnim direktorom, publicistom i novinarom Radmilom Vojnović. Biće reči o delatnosti Asocijacije. Prvo o onome što je već učinjeno. Da započnemo mesečnim klubom srpske dijaspore koji Radmila naziva Duša Srbije.
U junu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prošle godine, kad smo se dogovorili sa Slovenskim fondom da organizujemo naš klub srpske dijaspore, prvi gost nam je bio rukovodilac Centra Nacionalne Slave Rusije, prevodilac sa srpskog, pesnik Valerij Latinin. On je dobio nagradu „Brankovog kola"; izuzetno omiljenog popularnog festivala u Sremskim-Karlovcima, koji sam ja kao novinar u svoje vreme pratila, pravila sam emisije, hronike festivala. On je bio naš gost i na ruskom jeziku govorio je stihove naših poznatih srpskih pesnika, koji je prevodio. A pored toga imali smo i vojnički deo priče. Naš gost je bio vođa ruske vojne misije na Balkanu i autor izuzetno kvalitetne analize „Slučaj Srebrenica", politikolog Vladimir Azarov. On čak pomalo govori srpski, bio je na Kosovu, u Bosni. Bila sam nekoliko puta gost na okruglim stolovima u Palati Naroda Moskovske Dume, gde postoji zaista mogućnost da se održavaju i odlične programe, i tribine, i izložbe. Ja sam donela sa Novosadske Pedagoške Akademije preko 120 radova učenika različitih škola, od Kosova do Novog Sada i Subotice, na različite teme duhovne, nacionalne, kulturne i istorijske. I to je sve bilo u dogovoru sa direktorkom galerije Doma Nacionalnosti. Tako da su prvi put uključeni radovi srpske dece, koja su i nagrađena. To je bilo u novembru. Tako da, naravno, postoje različiti aspekti saradnje. Mogu da pominjem sad da je nedavno u Moskvi osnovana škola narodnih igara i obreda srpskog naroda. Organizovao je Radoslav Beguš, koreograf, koji već dve godine živi u Rusiji i došao iz Australije.
Po rečima Radmile Vojnović, škola je otvorena ne samo za decu iz srpske dijaspore, već i za sve koji žele da se upoznaju sa srpskom narodnom kulturom.
Prelazeći na planove za budućnost, treba istaći najmasovnije akcije.
Mi smo na našem poslednjem skupu predložili da u okviru obeležavanja 17 vekova Milanskog Edikta i davanja slobode hrišćanima u Rimskoj Imperiji, budući da je rodni grad prvog hrišćanskog imperatora grad Niš u Srbiji i budući da se u poslednje vreme priča da čak postoje konkursi ideja za jedino rešenje kompleksa, posvećenog caru Konstantinu i podizanja najvećeg krsta na svetu, a mnogo je razgovora u javnosti, kako bi trebalo da izgleda jedino rešenje tog krsta, mislim da je najlogičnija, najlegitimnija ideja, da Moskva, Treći Rim po proročanstvu svetog Filoteja iz Spaso-Jelizarovskog Pskovskog manastira, današnji najveći pokrovitelj svih pravoslavnih hrišćana, pokloni krst gradu. Da, možda, Niš dobije i kapelu ili ruski hram, posvećen ravnoapostolnom svetom caru Konstantinu i majci carici Jeleni. To bi sigurno učvrstilo već postojeće duhovne, političke i bratske veze dva slovenska naroda. To je zaista takva značajna godišnjica, takav jubilej da mislim da je umestan. Pored ove ideje postoji još jedna ideja. Sigurno da su mnogi čuli da je 2007. godine u čast ujedinjenja Moskovske Patrijaršije i Ruske Zagranične Crkve bio organizovan ogroman, najveći u istoriji hrišćanstva Vaseljenski Krsni Hod, litija pod Viflejemskom zvezdom presvete Bogorodice iz osam pravaca, od kojih je najdalji bio Vladivostok. Više od godinu dana išle su litije, koji su duhovno i kulturno ujedinile narod. Međutim, sticanjem okolnosti ja sam učestvovala na nekim forumima, skupovima i razgovorima u trenutku, kada je sve bilo dogovoreno. Podsetila sam da je upravo Ruska Zagranična crkva bila rođena u Sremskim Karlovcima. Tako da bi bilo dobro da se u perspektivi organizuje jedna takva litija. Mi, kao ljudi, koji se bave kulturom i povezujemo Rusiju i Srbiju, želimo da predlažemo takav veliki Krsni Hod iz Moskve do Srbije. Sada je pitanje da li će moskovski barektari obići granice Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, ili će, možda, prosto autobusom stići do Srbije i onda određenom maršrutom povezati naše najveće svetinje. I nadamo se da ćemo uz podršku pravoslavnih bratstava, društvenih organizacija, Moskovske Dume i Državne Dume i uz Božju pomoć i blagoslov patrijarha Kirila ostvariti.
Radmila Vojnović podsetila je da je u 19. veku postojao u Moskvi Srpski dom u kojem su se okupljali slavenofili i crkva Save Srpskog. Posle revolucije 1917. godine crkva, kao i mnoge druge pravislavne svetinje, bila je razrušena a dom je opusteo. Sada se Radmila zalaže za obnovu Srpskog Doma, u kojem bi mogla da se nalazi biblioteka i kulturno-informacioni centar južnih Slovena. Tim pre što se srpski jezik sada uči na mnogim fakultetima i u školama Moskve.
Pored svega ostalog, asocijacija se bavi izdavanjem radova ruskih naučnika i istoričara na temu rusko-sprskih veza. Jedan od režisera se zainteresovao za njigu Radmile Vojnović Krotka Rusija o preporodu monaškog života u ženskim manastirima. Naša sagovornica planira da održi u moskovskom Domu Nacija izložbu radova srpske slikarke i ikonopisca Olgice Stefanović na temu staroslovenske pismenosti i kaligrafije.
Razgovarali smo sa izvršnim direktorom Asocijacije srpske dijaspore Evroazije Radmilom Vojnović.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
