Izvor: Vostok.rs, 25.Nov.2010, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezgodan Tolstoj
25.11.2010. -
Aktuelni novembar obeležen je nizom naučnih konferencija i diskusija posvećenih važnom datumu u istoriji svetske kulture – stogodišnjici smrti velikog ruskog pisca Lava Tolstoja. Njujork, Rim, drugi svetski centri i, naravno, Moskva, ponovo razmatraju Kulturno nasleđe Lava Tolstoja.
Da li Tolstoj danas ima mnogo čitalaca? Ako je verovatni nekim izvorima, roman epopeja Rat i mir po broju izdanja i čitanosti u svetu zauzima drugo mesto posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Biblije! Ruskog klasika čitaju na 320 jezika i prevodi se množe. Samo ove godine osnovni romani Lava Tolstoja su izašli, na primer, u nekoliko novih engleskih verzija. Ana Karenjina u tri prevoda, roman Vaskrsenje u četiri i epopeja Rat i mir u dve prevodilačke varijante. Uporedo sa tim, kako je primetio učesnik moskovske diskusije, američki profesor ruske književnosti Mark Titer, većina ljudi iapk jednostavno zna za Lava Tolstoja a nije zaista čitala njegova dela.
Mark Titer govori o tome da mnogi njegovi sunarodnici imaju osećaj da postoji niz velikih romana koje svaki obrazovani Amerikanac treba da pročita. Među njima je Rat i mir Tolstoja. To je svojevrsna ikona. Čak ne znajući o tom delu ništa, ljudi ipak govore da je to veliki roman, da svako treba da ga pročita, mada je malo onih koji to zaista čine. Rat i mir zauzima jedisntvenu visinu. I čitanje ove knjige, nesumnjivo, stvara intelektualca. Za mnogostrani razvoj dovoljno je jednostavno pogledati ekranizaciju Rata i mira, ali za istinsku intiligentnost potrebno je pročitati roman, zaključuje Marki Titer.
Po mišljenju prapraunuke Lava Tolstoja, moskovske novinarke Fjokle Tolstoj, njen veliki predak težak je za duboko razumevanje čak i u ruskoj čitalačkoj sredini. Osim toga, on je danas još i nezgodan...
Meni se čini, kaže Fjokla, da Tolstoj nije baš previše zgodan zato što pitanja koja je on postavljao ne samo da nisu dobila odgovore, već ostaju aktualna. Ako se mi čak površinski okrenemo stvarima o kojima je govorio Tolstoj, bilo da je to socijalna pravda, odnosi sa državom, odnosi prema ratu, njegove izjave o Kavkazu, o religiji, pitanja bogatstva, rada... Neću nabrajati sve, i tako je jasno da su to paralemtri najaktualnijih problema u našem društvu.
Između ostalog, među posebno nezgodnim i do danas spornih pitanja ostaje odnose Lava Tolstoja prema RPC. Odlukom Svetog sinoda 1901. godine Lav Tolstoj, čovek duboke vere, pa čak i pobožan, bio je izveden iz okvira Crkve. Većina ljudi ovu činjenicu prihvata kao anatemisanje i mnogi smatraju da je vreme da se ukine ova odluka. Stav RPC objašnjava sveštenih Georgij Orehanov.
Što se tiče određenja Sinoda, ovde postoji velika složenost. Ovaj dokument, rekao bih, svesno je kodiran. U njemu nema izraza kao što je anatema, pre čemu je to učinjeno, kako je pokazalo istraživanje, svesno, i u ranim varijantama dokumenta termin je prisutan. Tačnije sastavljači teksta, čija imena su poznata, rešili su ipak da ne razdražuju rusko društvo i taj izraz su uklonili. Dokument priznaje da Tolstoj nije član Crkve, a pisac u svom odgovoru Sinodu to potvrđuje: da, u tom smislu kako to svhata Crkva, ja nisam član Crkve. Tako da je nemoguće ukinuti ono o čemu sam Tolstoj govori kao o pravednom određenju.
Ali ako pažljivo pročitamo akt sinoda, nastavlja otac Georgij, tamo se podvlači da je Tolstoj čovek koji je posedovao od Boga, podvlači se da je upravo od Boga, veliki talenat, da ruski život ima posla sa velikim piscem. I sva oštrina, paradoksalnost i složenost situacije u tome se i sastojala što je Tolstoj bio verovatno najpoznatiji Rus na početku 20. veka. A Crkva je bila primorana da prizna da ovaj najpoznatiji Rus nije njen član.
Kulturo nasleđe Tolstoja nije samo njegovo stvaralaštvo, već i on sam. Tačnije, njegovo duhovno iskustvo, puno mučnih traganja o kojima je jedan piščev savremenik oštromuno rekao: Osamdeset hiljada milja oko samog sebe.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
