Izvor: Politika, 21.Nov.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napustili otadžbinu, poneli državu sa sobom
I u izbeglištvu tokom Velikog rata pre jednog veka srpska država ipak je postojala, ukazuju prof. dr Danilo Ž. Marković i prof. dr Nebojša Ranđelović koji su na naučnom skupu u Moskvi predstavili značajan segment srpske istorije
Niš – Srbija se u kovitlacu Prvog svetskog rata, po priznanju celokupne svetske javnosti, i savezničke i neprijateljske, ponela časno i junački i o srpskoj epopeji iz tih vremena ispisano je na hiljade stranica. O jednom segmentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – o ponašanju same države, odnosno krune i parlamenta, međutim, nije bilo mnogo reči. Otuda i veliki odjek sa naučnog skupa koji je u Moskvi organizovao Međunarodni nezavisni politikološki univerzitet i na kojem je rad na ovu temu pod naslovom „Srpska država, parlamentarizam i srpske žrtve u Prvom svetskom ratu” autora prof. dr Danila Ž. Markovića, nekadašnjeg ambasadora naše zemlje u Rusiji i prof. dr Nebojše Ranđelovića, redovnog profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu privukao veliku pažnju.
– Ukazima regenta Aleksandra kojim su jula 1914.godine ozvaničeni nužni potezi države, poput mobilizacije cele vojske, sazivanja Narodne skupštine starog u vanredni saziv, obustavom svih izbornih radnji, pokazali su svu težinu odlika državnog bića Kraljevine Srbije. Najkraće rečeno, svi potezi državnog aparata i regenta kao vršioca dužnosti šefa države, kazuju da parlamentarizam u Srbiji, sa svim usponima i padovima, nije bio samo demokratska fasada, već da je skupština bila aktivna i ključni segment kreiranja državne politike. Kada je 1915. država bila pred slomom i kada je počelo povlačenje preko Albanije, doneta je odluka da sa vojskom, krunom i vladom Srbije krene i Narodna skupština. Srbi su tada ostavili otadžbinu, ali su sa sobom poneli državu i jedna takva odluka, u to nema nikakvih sumnji, bila je dalekosežna i predstavlja kamen srpskog vaskrsnuća i, svakako, i pobede na kraju rata – rekao je za „Politiku” prof. dr Danilo Ž. Marković.
Često se nameće pitanje, ističe prof. dr Nebojša Ranđelović, da li je u vreme izbeglištva i trajanja Solunskog fronta srpska država uopšte postojala.
– Činjenica da je država Srbija i u vanrednim okolnostima postojala kao subjekt međunarodnog prava i da je kao takva učestvovala u ratu, odbacuje sve dileme oko ovog pitanja. Postoje, mora se istaći, odgovori i na mnoga druga pitanja poput onih da li je Srbija posedovala sve atribute države, da li je vršila sva prava koja jedna država mora da ima, ili iz čega je državni aparat, koji je predstavljao državu, u to vreme vukao legitimitet!?! Iako je Srbija privremeno izgubila teritoriju i bila pod okupacionom vlašću Centralnih sila, fakat je, srpska vlada i vojska nisu kapitulirale pred neprijateljem, niti je potpisan bilo kakav akt koji bi sa srpske strane označavao ratni poraz. I van svoje teritorije, državni aparat Srbije oličen u kruni, vladi i skupštini sve vreme izbeglištva punovažno je odlučivao i radio je bez prekida. U sprovođenju zacrtane državne politike i postavljenih nacionalnih ciljeva, regent je vladao u ime kralja, vlada je upravljala, Narodna skupština je donosila zakone, a vojska je ratovala. Ali, mora se znati da je u to ratno vreme funkcionisalo i sudstvo, koje je bez obzira na osporavanje nekih slučajeva bilo legitimno. Znači jedan takav državni aparat, sa očuvanim parlamentarizmom, bio je međunarodno priznat i od saveznika prihvaćen kao ravnopravni partner. A to već potvrđuje da je odluka da se sa vladom, krunom i vojskom iz otadžbine povuče i Narodna skupština imala dalekosežan značaj – kaže prof. Nebojša Ranđelović.
Funkcionisanje srpske države u Prvom svetskom ratu, tvrde prof. Marković i prof. Ranđelović, verovatno je jedan od najvažnijih segmenata srpske istorije i koji na pravi način svetu treba predstaviti u godini u kojoj se obeležava stogodišnjica Velikog rata. Pored svega drugog i zato što je takva i sačuvana država, iako je Srbija bila dovedena do biološkog istrebljenja i položila velika žrtve, bila osnov ujedinjenja Južnih Slovena. A da tako ne misle samo oni govori činjenica da je naučni rad dvojice srpskih naučnih radnika pod naslovom „Srpska država, parlamentarizam i srpske žrtve u Prvom svetskom ratu” odmah pošto je predstavljen u Moskvi preveden na nekoliko svetskih jezika, najpre na engleski i ruski, a potom i na druge.
Toma Todorović
objavljeno: 22.11.2014.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
