Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na današnji dan umro Vasa Pelagić

Na današnji dan, 1899. umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1875. Umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka.

Danas je nedelja, 25. januar, 25. dan 2009. Do kraja godine ima 340 dana.

1533. - Engleski kralj Henri Osmi oženio se Anom Bolen, uprkos stavu pape - koji mu nije dozvolio razvod od prve supruge Katarine Aragonske. Henri III se ženio više puta pošto nije imao muških potomaka.

1579. - U Utrehtu su pobunjene provincije Nizozemske - Holandija, Zeland, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel - pošto su propali svi pokušaji izmirenja sa španskom upravom, proglasile Utrehtsku uniju radi borbe protiv Španije. Provincije su se 1581. otcepile od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobile su nezavisnost. Protestantski Holanđani nisu se mirili sa strogo katoličkom politikom Španije.

1627. - Rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1736. - Rođen je francuski matematičar, mehaničar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime. Dela: "Analitička mehanika", "Teorija analitičkih funkcija I-II", "O libraciji Meseca", "O teoriji Jupiterovih satelita".

1869. - Osnovano je Srpsko poljoprivredno društvo s ciljem širenja stručnih znanja među seljacima, kao i popularizacije novih saznanja u poljoprivredi. Društvo je postojalo do 1946. kada je ukinuto od strane tadašnjih vlasti.

1874. - Rođen je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, oštar kritičar britanskog društva. Dela: romani "Ljudski okovi", "Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo", zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Sveti plamen".

1882. - Rođena je engleska književnica Virdžinija Vulf. Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva, zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani "Izlet na svetionik", "Gospođa Delovej", "Godine", "Talasi", "Orlando", eseji "Sopstvena soba", "Između činova", "Smrt moljca", "Običan čitalac".

1904. - Izašao je prvi broj lista "Politika". Zahvaljujući specifičnom pristupu, razuđenosti tema, odmerenosti, nepristrasnom pristupu i visokoj informativnosti ubrzo je postala najčitaniji srpski dnevni list. Geslo - koje su te novine sve vreme gajile - poštovati činjenice i držati distancu prema svima, uz nastojanje da da se ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu - uvek je donosilo proizvod vrhunskog kvaliteta. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik. Ta porodica sve do naših dana ostala je, na razne načine, privržena "Politici".

1918. - S ciljem gušenja kontrarevolucionarnih pobuna stvorena je Crvena armija. Vremenom, ona će se pokazati kao veoma efikasna, uspela je da se uspešno obračuna sa stranom vojnom intervencijom protiv sovjetske Rusije a docnije i da porazi nacističku Nemačku u Drugom svetskom ratu.

1921. - Reč "robot" prvi put se javno čula u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvođenja komada "RUR" Karela Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare češke reči "robota", koja je nekad označavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.

1924. - U francuskom gradu Šamoni počele su prve zimske Olimpijske igre.

1935. - Rođen je portugalski državnik Antonio Ramaljo Janeš, predsednik Portugalije od 1976. do 1986.

1942. - Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.

1955. - Sovjetski Savez je formalno okončao ratno stanje s Nemačkom.

1971. - General Idi Amin oborio je vojnim udarom predsednika Ugande Miltona Obotea, ubrzo proglasio sebe predsednikom i zaveo strahovladu u toj afričkoj zemlji.

1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka majka Knežopoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". Dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša", drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Đelidba", "Večera", soneti "Ocvale primule".

1983. - Kineske vlasti preinačile su u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Đang Ćin.

1987. - Umro je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a zatim je bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1990. - Pakistanski premijer Benazir Buto rodila je devojčicu, postavši prva predsednica vlade neke zemlje koja je postala majka dok je obavljala premijersku dužnost.

1990. - Umrla je američka filmska glumica Lusi Džonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Ploveće pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noć iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".

1991. - TV Beograd prikazala je tajno snimljen dokumentarni film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku kao i monstruoznim namerama vezanim za likvidacije Srba i pripadnika JNA U Hrvatskoj. Duboko podeljeno Predsedništva SFRJ nije donelo nikakvu konkretnu odluku ni nakon obelodanjivanja ovog snimka.

1991. - Skupština Makedonije (Sobranje) usvojila je deklaraciju o nezavisnosti.

1996. - Parlamentarna Skupština Saveta Evrope odlučila je da u članstvo primi Rusiju.

1998. - Papa Jovan Pavle Drugi okončao je petodnovnu posetu Kubi oštrom osudom američke ekonomske blokade tog karipskog ostrva.

1999. - U centralnom delu Kolumbije u zemljotresu je poginulo najmanje 1.200 ljudi.

2004. - Umro je srpski pozorišni režiser Ljubomir Draškić, dugogodišnji upravnik beogradskog pozorišta "Atelje 212". Tokom karijere režirao je više od 100 predstava, uključujući predstave "Kralj Ibi", "Maratonci trče počasni krug", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Rado ide Srbin u vojnike" i "Radovan Treći".

2005. - Više od 300 hinduističkih hodočasnika poginulo je u stampedu u jednom hramu u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra.

2006. - Na parlamentarnim izborima u Palestini pobedio je radikalni pokret Hamas.

2007. - Umro je Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere "Votergejt", koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu "Votergejt svisotel" u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972. Aferu su razotkrila dva novinara "Vašington posta" Bob Vudvord i Karl Berstin. Kada je afera razotkrivena do kraja - oni su nagrađeni Pulicerovom nagradom.

2007. - Umro je ruski narodni umetnik Georgij Seleznjov, vodeći ruski bas. Diplomac Lenjingradskog konzervatorijuma, Seleznjov je od 1977. do 1993. godine bio jedan od vodećih solista Boljšoj teatra. Veliki deo njegovog repertoara sastojao se od komada ruske klasike. Najzapaženija partija Seleznjova bila je Boris Godunov iz istoimene opere Modesta Musorgskog, bio je i prvi izvođač partije basa u operi Musorgskog "Salambo". Rukovodio je katedrom solo pevanja peterburškog Konzervatorijuma.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...