Izvor: Glas javnosti, 09.Jan.2010, 08:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Mačkatu sanja Rusiju!
Ne tako davno deda Milomir Stojanović sanjao je na Mačkatu, u svojoj drvenoj sušari, Beograd, Kalenića i Cvetkovu pijacu... Danas deda sa Mačakta gleda mnogo dalje, ka Moskvi i evropskim prestonicama!
- Ovaj naš Mačkat kao da je od Boga dat za proizvodnju pršute. Imamo dobar vazduh, pašnjake, stoku, odlično meso i proverenu tehnologiju sušenja, koju primenjujemo stotinama godina. Ali, sve je to džaba bez rada i to krvavog. Nema ništa dok ne zasučeš rukave - objašnjava deda >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Milomir kako je od užičke i beogradske pijace, od pršute koju je mušterijama nosio u džakovima, stigao do snova o Moskvi i Rusiji.
Samo da se radi
Milomir i njegov sin Aleksandar, koji danas na proizvodnji pršute, slanine, stelja i kobasica zapošljavaju 206 radnika, odavno u vitrinama za svoju, mačkatsku prštutu, drže priznanje Madridskog sajma hrane. Pre sedam godina, po EEG standardu Svetskog udruženja klaničara, izgradili su i modernu klanicu, a na Mačkatu, ove zime, uveliko prave strategiju za osvajanje ogromnog ruskog tržišta.
- Prošle godine dobili smo sertifikat da smo ovladali GOST standardom, da možemo da izvozimo u Rusiju, pa se u Boga nadam da će naše mačkatske pršute, ove 2010. godine videti ruske trpeze, sve gore do Moskve. Eto, to mi je san - kaže deda Milomir.
Mnogo se toga, naročito za poslednje dve decenije promenilo u dvorištu kuće Stojanovića u Mačkatu. Nikli su novi pogoni, u dvorište svako jutro na posao dolazi na desetine radnika, neki čak iz Užica, gde je dobar deo industrije odavno zamro i propao. Ono što je ostalo isto, kažu Stojanovići, jeste - stari, tradicionalni način sušenja mesa, i - deda Milomir.
- Deda traži samo da se radi! Kad bi moglo, ne bi ni spavao, nego bi povazdan i po svu noć samo radio. Ama, ni za mrvu se nije promenio, isti je i danas kada iz Mačkata pršuta ide kamionima i kada je gazda, kao i pre trideset godina, kada je pršutu u Mačkatu pakovao u džakove i što vozom, što na plećima nosio u Beograd na pijac - slažu se oni koji dedu Milomira godinama znaju.
Sam deda Milomir ne krije da je za poslednjih sedamdesetak godina prešao put od siromaha iz izgubljenog srpskog seoceta do jednog od prvih srpskih domaćina.
- Priznajem rad, rad, i samo rad! To prvo tražim od sebe, svako jutro kad ustanem, pa onda i od ostalih oko sebe. Od moje kućne čeljadi pa do poslednjeg radnika. Kad mogu ja sa sedamdeset i kusur godina da radim, mogu ostali. Istina je, dođu ponekad radnici, mladići, neki rade pola dana, neki dan, posle kažu, deda, mi ne možemo da izdržimo... I to je pošteno. Samo, svima kažem, u redu je momci, ali, da znate da su nam naša vrata uvek otvorena - ukratko deda Milomir opisuje svoju životnu filozofiju.
Pripreme za feštu
Čio i vredan, sa više od sedamdeset godina na plećima, povazdan na nogama, Milomir stalno ponavlja da u preduzeću kao i kući, svakog bogovetnog dana svako od članova, radnika, čeljadi, mora nešto da doprinese opštem napretku, da od svakoga mora biti vajde. U protivnom, napretka - nema.
- E, prijatelju moj, šta bi bilo danas i od mene i od moje porodice, da sam prvo bio neodgovoran, pa da su onda neodgovorni članovi domaćinstva, pa raspušteni radnici... Završili bi u potoku već prve godine... Šta bi sa nama bilo da od prvog dana nije bilo discipline u tehnologiji, da od prvog dana, od prve osušene pršute, ne držimo kvalitet - s pravom pita deda Milomir sa Mačkata.
Sem široke Rusije i Moskve, deda Milomir i njegov sin Aleksandar koji mačkatskom pršutom odavno snabdevaju birane beogradske markete i hotele, sanjaju i evropske prestonice, sigurni da imaju čime pred evropsko tržište...
Zlatiborski domaćini uveliko se pripremaju za praznik pršute na Mačkatu, tradicionalni Sajam suhomesnatih proizvoda koji se održava trećeg vikenda januara. Tih dana kroz Mačkat, selo poznato u celoj Srbiji baš po pršuti, proći će hiljade gostiju...
- Srbiju smo već osvojili, ali, da bi opstali, da bi i naši unuci imali budućnosti u ovom poslu, da bi ostali ovde u Mačkatu, moramo gledati dalje, više - priča deda Milomir u sred Mačkata, i već postavlja smernice svojim naslednicima, unucima.
