Izvor: Blic, 02.Mar.2014, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva šalje trupe na Krim
Rusija će braniti Rusima naseljeno poluostrvo Krim i luku Sevastopolj od novih ukrajinskih vlasti.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, dobio je juče od Saveta federacije dozvolu za slanje novih trupa u tu ukrajinsku luku u kojoj se nalazi komanda ruske Crnomorske flote.
Ukrajina tvrdi da je već stiglo 6.000 ruskih vojnika, a Vitalij Kličko, lider stranke Udar, zatražio je proglašenje vojne mobilizacije, pošto je ruski Savet federacije odobrio angažovanje ruskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << snaga na ukrajinskoj teritoriji.
Istok Ukrajine stao uz Rusiju
Zastava Rusije zavijorila se juče na Gradskoj većnici Harkova, a ruska državna obeležja viđena su i na mitinzima u Donjecku, Dnjepropetrovsku i Nikolajevu. U Donjecku je Rusiji skandiralo oko 10.000 ljudi, a u sukobima sa prozapadnim
demonstrantima povređeno je 97 osoba, među kojima je bilo i policajaca.
Dušan Lazić, doskorašnji ambasador Srbije u Ukrajini i član Foruma za međunarodne odnose, kaže za „Blic” da je sada potrebno obezbediti integritet Ukrajine, a ne njeno cepanje i odvajanje.
- Mi još ne znamo šta se de fakto dešava na Krimu, ali se mora polaziti od činjenice da je to deo Ukrajine i da je tamo neophodno zaštititi ukrajinski teritorijalni integritet - kaže Lazić.
Vlast u Kijevu
Lazić tvrdi da nova vlast u Kijevu ima legitimitet koji je priznala EU. „Promena vlasti bila je posledica bunta građana, od kojih veliki deo nije bio u stanju da sastavi kraj s krajem. To je bio i bunt protiv korumpiranog sistema koji je ograničavao ljudska prava“, ocenjuje Lazić.
Barak Obama, predsednik SAD, upozorio je Rusiju da će je „koštati“ bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini, a Lazić smatra da će i pored ove zaoštrene retorike, „veliki“ tražiti po svaku cenu kompromis.
- Svako drugo rešenje ne odgovara ni Zapadu, a još manje Rusiji, pošto se Krim nalazi blizu Čečenije i Dagestana, pa Rusiji na zapadnoj granici ne treba još jedno takvo žarište - navodi Lazić, koji veruje da bi i do krimskog referenduma 30. marta moglo da se pronađe kompromisno rešenje o široj autonomiji.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Moskva
