Izvor: Deutsche Welle, 05.Sep.2015, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva pojačava kontrolu interneta
Prema novom predlogu zakona, internet-provajderi koji su aktivi u Rusiji, podatke o svojim korisnicima iz te zemlje, moraju da prenesu na servere koji se nalaze na ruskom tlu.
Od izbora Vladimira Putina za predsednika 2012, sproveden je čitav niz mera pojačanja nadzora države nad građanima - a u njih spada i upavo donet zakon. Posle otkrića Edvarda Snoudena koja su pokazala koliko su velike razmere špijunaže američkih tajnih službi, ovaj zakon ruske vlasti predstavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << kao meru bolje zaštite građana Rusije.
No, mnogi tvrde da zakon olakšava ruskoj državi - špijuniranje sopstvenih građana. "Niko nije tražio od države da štiti podatke građana Rusije - ona je sama pokrenula tu inicijativu", prenosi novinar Andrej Soldatov, koji je mnogo pisao o ruskim tajnim službama.
Pristup podacima - na mala vrata
Imamo u zemlji sistem za nadzor interneta, a sada je on ojačan i posebnim zakonima. Oni traže od internet-provajdera da obezbede tajnim službama direktan i neograničen pristup svojim serverima, i to na mala vrata", kaže Soldatov za DW: "To znači da će, ako međunarodni provajderi ponude svoje usluge u Rusiji, ruske tajne službe dobiti neposredan pristup podacima tih svetskih platformi".
SItuaciju tako vidi i Lora Rid iz međunarodne nevladine organizacije Fridom haus. Ta organizacija sa sedištem u Vašingtonu pruža podršku liberalnim demokratijama u čitavom svetu. "Ima indicija da ruska vlada koristi tehničke mogućnosti za nadzor da bi špijunirala branitelje ljudskih prava i opoziciju.", rekla je ona za DW.
Ne zna se da li su internet-provajderi pristali da prenose podatke ruskih građana na servere u Rusiji. Ruska državna organizacija za nadzor komunikacija Roskomnadzor saopštila je da će tokom ove godine o tome razgovarati sa oko 300 firmi, ali je u elektronskom pismu redakciji DW navela da u njih ne spadaju ni Gugl ni Fejsbuk.
Sistem zastrašivanja
"Svrha ovog zakona nije da se odmah primeni. On je tu kao sredstvo pritiska u oblasti inerneta i posebno društvenih medija", smatra Soldatov. "Ruski sistem kontrole interneta čini zapravo zastrašivanje."
Kremlj je pozvao provajdere na razgovor, kaže Soldatov. "I ima uspeha. Tokom protekle dve godine, sva tri velika koncerna - Tviter, Fejsbuk i Gugl - slali su svoje visoke predstavnike na tajne razgovore u Moskvu."
Fejsbuk je navodno saopštio ruskim vlastima da se neće pridržavati novog zakona, dok je Gugl, kako se priča, premestio neke servere u Rusiju. Jedan predstavnik Tvitera je preneo da ta organizacija podatke korisnika Tvitera ne smatra ličnim informacijama u smislu novog zakona.
To je iznenađenje, smatra Lora Rid, "jer Tviter je firma na koju je vlada ranije vršila pritisak." Prema jednom zakonu koji je ruska vlada donela prošle godine, svako koga na Tviteru sledi više od 3000 ljudi mora da se registruje u Kremlju svojim ličnim imenom i prezimenom. "To izaziva zabrinutost", kaže Ridova, "zbog mogućnosti da vlada selektivno primenjuje taj zakon."
Edvard Snouden, bivši Agent američke tajne službe NSA živi u azilu u Rusiji. Na slici: Video link u parlamentu Stokholma, kada mu je u odsustvu uručena alterantivna Nobelova nagrada, 1.12.2014.
"Konstruktivni dijalog" sa Fejsbukom
U jednom intervjuu za ruski internet-dnevnik Lenta, šef Roskomnadzora Aleksander Šarov je nedavno potvrdio da je imao razgovor sa predstavnicima Tvitera i Fejsbuka. Tom prilikom je demantovao informaciju da je Fejsbuk odbio transfer ličnih podataka svojih korisnika u Rusiju.
"Razgovor je vođen u konstruktivnoj atmosferi, i očekujemo da Fejsbuk uskoro obelodani svoju formalnu poziciju o transferu banaka podataka o njegovim ruskim korisnicima u Rusiju" napisao je Šarov u jednom elektronskom pismu.
Soldatov smatra da je novi zakon neprecizan. Osim toga, nejasno je i kako će veliki koncerni da razlikuju podatke ruskih od podataka onih korisnika koji nisu Rusi. Kako oni uopšte mogu da znaju da li je neko čije ime zvuči ruski, zaista ruski državljanin?
Privilegija za političare?
Posle protesta koji su pratili Putinov povratak u presedničku fotelju, Rusija je u novembru 2012. uvela cenzuru interneta - državi je dozvoljeno da bez obrazloženja zatvara internet-portale. Prošle nedelje je Rusija nakratko blokirala pristup ruskoj verziji Vikipedije, jer je ova odbila da povuče sa interneta svoj članak o jednoj drogi. Država je takođe blokirala pristup internet-stranama opozicije i blogu opozicionog političara Alekseja Navalnija.
2016. bi na snagu trebalo da stupi i novo "pravo na zaborav". Ono bi trebalo da umnogome prevazilazi odgovarajuće pravne odredbe Evropske unije - jer ruska verzija ne isključuje iz tih odredbi javne ličnosti. "Postoji strahovanje da će političari to iskoristiti da bi iz rezultata pretrage uklonili sve stavke koje im ne odgovaraju", kaže Lora Rid.
Ne zna se kada će Zakon o premeštanju servera stupiti na snagu. Ali, izgleda da on već funkcioniše kao pokušaj zastrašivanja. "Mnogo je lakše zastrašiti koncerne nego hiljade korisnika"; smatra Soldatov. "Jer, onaj ko ima posla sa korisnicima mora biti tehnički verziran. A kada je reč o firmama - dovoljno je da se pronađe njihova slaba tačka."
Pogledaj vesti o: Moskva
