Izvor: Vostok.rs, 12.Sep.2013, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskovski sajam knjiga: savez pisaca i čitalaca
12.09.2013. -
U Moskvi je završen 26. Međunarodni sajam knjiga – najveći forum izdavača, pisaca i čitalaca.
Književnost rađaju tri komponente: to je ono što se rađa u piščevoj glavi, ono što ispadne na papiru i ono što vide čitaoci. Takvo rzamišljanje izneo je na Moskovskom sajmu knjiga ugledni gost iz Velike Britanije – Dejvid Mičel, autor besselera Oblačni atlas. Sva lepota >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << čitanja je u tome što treći deo kontrolište samo vi – rekao je on svojim ruskim čitaocima. Saradnja između vas i mene je predivna.
Kao da potvrđuje misli britanskog kolege poznata ruska spisateljica Ljudmila Ulicka čije knjige su prevedene na 25 jezika sveta predstavila je na glavnom sajmu knjiga zemlje plod svog koautorstva sa čitaocima – zbornik priča pod nazivom Detinjstvo 45-53. A sutra će biti sreća. Na početku svoje književne karijere Ulicka je napisala manju knjigu priča Detinjstvo-49, gde se setila svog detinjstva koje je palo na prve godine posle završetka Drugog svetskog rata. I nedavno je dobila predlog od izdavačke kuće: da se obrati svojim vršnjacima sa molbom da napišu o svom detinjstvu. Čak nisam pretpostavljala da će tako dobro ispasti, rekla je Ljudmila Ulicka na prezentaciji knjige.
- Oko hiljadu pisama je došlo – ljudi su se setili svog detinjstva. Označili smo granicu prilično precizno: 1945-53. Mislim da je jasno zašto. 9. maja, pobeda, opšte likovanje i vera da će sutra započeti divan novi život. I evo šta ljudi pišu o posleratnom svom životu... On je neobično težak, gladan i siromašan. I ma kakvo da je pismo bilo, ma kakvi da su tamo bili užasni detalji, na kraju je obavezno bio red: kako je srećno to vreme bilo!
Ovaj paradoks čovekove percepcije i sećanja Ljudmila Ulica predlaže čitaocima da osmisle.
Iznenađenje za prestoničke ljubitelje knjiga bio je suret sa književnošću Mađarske, koja je postala centralni eksponat aktualnog sajma. Mađarski program je bio sastavljen tako da su posetioci sajma mogli da se upoznaju ne samo sa književnošću i piscima zemlje, vće i sa Mađarskom u celini, njenim znamenitim ljudima. Prijatno iznenađenje za posetioce bile su takođe radionice mađarske kuhinje, narodnog plesa i časovi jezika. Kako bi se produvklo koliko je važno za zemlju interesovanje ruskih građana za mađarusku knjigu, u Moskvu je doputovao premijer Mađarske Tibor Navračič. Otvarajući nacionalni paviljon, on je rekao:
- Knjige rađaju prijateljstvo, ljubav. I smatram da upravo knjige mogu da budu dobar temelj za prijateljstvo među narodima. Isto kao što je za Rusiju u 19. veku bilo važno da čitav svet upozna rusku književnost i zahvaljujući tome zapadna Evropa se približila razumevanju Rusije, takođe važno je za malu evropsku zemlju sa vrlo komplikovanim jezikom da bude zastupljena na velikom knjižnom forumu.
Sajam je završen. Koliko je prodato knjiga tek treba da se izračuna. Ali interesovanje koje su moskovljani još jednom ispoljili prema glavnom knjižnom forumu zemlje još jednom svedoči o tome da su ruski građani još među nacijama koje najviše čitaju.
Karina Ivaško,
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Moskva
