Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo laži i prljavog ćutanja
Elka Njagolova, poznata bugarska pesnikinja i romanopisac, predsednik
Akademije slovenskih književnosti i umetnosti, jedan je od osnivača uglednog Međunarodnog festivala poezije „Slovenski zagrljaj” koji se krajem maja, svake godine, održava u Varni. Direktor je Međunarodne asocijacije pisaca i publicista Balkana i direktor je i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće čiji je osnivač Akademija slovenskih književnosti i umetnosti, te glavni urednik časopisa „Znaci”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Redovni je član Akademije ruske slovesnosti, čiji je osnivač Ekaterina Velika, a počasni predsednik patrijarh Moskve i cele Rusije – gospodin Kiril. Autor je dvadesetak pesničkih knjiga i jednog romana. Njene pesničke knjige su prevođene na ruski, ukrajinski, engleski, nemački, makedonski, francuski, poljski, rumunski, grčki i srpski, a delovi njene poezije i na mnoge druge jezike.
Jedan ste od osnivača Međunarodnog festivala poezije „Slovenski zagrljaj”. Kakav je cilj ovog festivala?
To je međunarodni festival poezije, čiji je cilj da okupi slovenski „arhipelag” rasut diljem sveta. Svake godine uoči 24. maja – Dana presvete braće Ćirila i Metodija, u Varnu dolaze vodeći pesnici iz oko dvadeset zemalja. Dolaze uz njih dramski i filmski umetnici, muzičari, prevodioci, likovni umetnici... Ali, kao što se kaže „Na početku beše reč”, ispred svih su pesnici. U bogatom programu tragamo za bliskošću, za bratskim i sestrinskim ramenom, pokušavamo da pronađemo ono što nas okuplja i spaja. Zato smo i naš festival nazvali „Slovenski zagrljaj”.
Predsednik ste Akademije slovenskih književnosti i umetnosti. Ko su članovi Akademije?
Možda treba najpre da kažem da naša akademija ima izgrađene strukture i filijale u 19 država. Svaka zemlja ima glavnog koordinatora, koji sprovodi osnovnu liniju Akademije, preporučuje dela za prevod, okuplja oko programa zanimljive i značajne autore, priprema recenzije i predlaže za prijem nove članove, nominuje kandidate za međunarodne nagrade koje Akademija svake godine dodeljuje... Na primer, za sve srpskojezične države, glavni koordinator je akademik Risto Vasilevski. Koristim priliku da mu u ovom intervjuu zahvalim za odano, srčano i visokoprofesionalno delovanje u zbližavanju slovenskih pisaca i umetnika! Naši redovni članovi su inače najistaknutiji stvaraoci iz svih slovenskih zemalja kao i iz zemalja u kojima žive i na slovenskim jezicima stvaraju pripadnici slovenskih naroda. Naši članovi iz Srbije su: Radomir Andrić, Srba Ignjatović, Petar Pajić, Ranko Risojević, Mićo Cvijetić, Predrag Bjelošević, Radomir Uljarević...
Ko su najprevođeniji i najpoznatiji srpski pisci u Bugarskoj?
Teško mogu da kažem koji su najpoznatiji i najprevođeniji... Ne znam ni da li je pravljena neka takva analiza. Sada mnogi izdavači okreću pogled ka srpskoj književnosti. Mogla bih da kažem šta smo uradili mi iz Slovenske akademije. Preveli smo i izdali posebne knjige stihova Rista Vasilevskog, Srbe Ignjatovića, Miće Cvijetića... Više puta smo prevodili i u raznim izdanjima objavljivali stihove: Miodraga Pavlovića, Petra Pajića, Radomira Andrića, Adama Puslojića, Milana Orlića, Gorana Đorđevića, Viktora B. Šećerovskog, Milice Jeftimijević-Lilić, Miljurka Vukadinovića, Milana Mihajlovića, Ljiljane Stejić, kao i vodećih pesnika iz Republike Srpske i Crne Gore...
U pesmi „Kupiću kartu u jednom pravcu”, želite da pobegnete s voljenom osobom. Ljubav ima veliku pokretačku snagu?
Da. Ljubav je so zemlje. Bez nje život ne bi imao ukus, bio bi prazan. Ljubav je velika sila. Ona je smisao našeg lažnog i kratkog života... Rečeno je „Bog je ljubav”. I sve na ovom svetu, što nije ispunjeno ljubavlju, ogrnuto je ništavilom. Da je u istoriji bilo dovoljno ljubavi, ne bi bilo Vavilona, na primer. Svaki nesporazum počinje manjkom ljubavi... Tako je s pojedincima, tako je s narodima...
Otvoreno govorite o svom ličnom životu, o svojim osećanjima, svojim željama?
Zato što sam pesnik, a ne glumac. Glumac obično izražava tuđa osećanja i misli... O čemu bi pesnik govorio, ako ne o svojoj duši?! Jedna naša pesnikinja, koja je nedavno napustila ovaj svet, rekla je da je poezija disekcija – boli, ali sečeš. S tom razlikom: što sečeš samog sebe... Tako mislim i ja: pesnik treba da bude otkriven pred narodom, čak i onda kad je to za njega veoma neprijatno. Licemerje ima druge glasnogovornike – tamo glavne uloge igraju političari.
Na isti način, hrabro, kritički, bez dlake na jeziku, govorite i o političkim prilikama, našoj svakodnevici?
A šta bi trebalo – da ne govorim? Toliko se laži nagomilalo u ovom svetu – laži i neprekidnog i prljavog ćutanja... Ugrožene su sve vrednosti civilizacije. Jedna poznata prekookeanska zemlja prisvojila je sebi za pravo da deli pravdu, obara i „bira” vlade, pokreće ratove, otima tuđa blaga, izaziva biblijske konflikte, sukobljava braću i da sve to naziva demokratijom. Gde zgaze njeni naoružani izaslanici, trava više ne niče. Nadam se da će se Evropa najzad opametiti, jer joj ne priliči uloga vazala, jer je Evropa sa starom kulturom i istorijom, s mudrošću sticanom vekovima. Evropski lideri, ukoliko ih ima, ne smeju da dopuste podelu između Istoka i Zapada. To je kao da odsečeš ruku nekom čoveku – levu ili desnu, isto boli! A sadašnja događanja povodom obeležavanja 70-godišnjice pobede nad fašizmom su sramna! Zar je tako brzo izgažena i okrvavljena Evropa zaboravila fašističku kugu!? A milioni žrtava? Žrtve Rusije, koja je u stvari verna miru na kontinentu? Smatram da je ova godišnjica test za civilizovanost i čast.
Svet posmatrate kosmopolitski – kao jedinstvenu zajednicu. Da li je to danas realno, ili je reč samo o pesničkoj želji?
Ne znam koliko je to realno. Ali znam da može da bude. I to nije sanjarenje pesnika, već zdravo promišljanje, koje proizilazi iz onog kratkog „Bog je ljubav”! Dostojevski je još govorio – sveljudskost i sveljubav. To nije teško postići, ako tražimo sličnosti, a ne razlike među nama.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
