Izvor: Vostok.rs, 21.Nov.2020, 10:33
„Mističneˮ građevine stare Moskve u neogotskom stilu
U Moskvi praktično nema pravih srednjovekovnih građevina, jer je grad često stradao u požarima. Krajem 19. i početkom 20. veka Moskva doživljava procvat u građevinarstvu. Pojavljuju se nove fabrike, crkve i zgrade sa stanovima za izdavanje po originalnim projektima. Osim tada veoma popularnog „ruskog stilaˮ, arhitekte inspiraciju nalaze i u staroj Evropi, pa od trgovačkih vila i gradskih fabrika prave gotske „srednjovekovneˮ zamkove. Pogledajte šta je od tih zdanja preživelo do danas, piše Russia beyond,
Fabrika „Elektrozavodˮ
Konstantin Kokoškin/Global Look Press
Na istoku Moskve je 1915. godine podignuta fabrika električnih sijalica i transformatora. Prvobitno je bila namenjena za proizvodnju gumenih kaljača i automobilskih guma rusko-francuske kooperative. Arhitektonski projekat je predviđao veliki broj malih kula i šiljaka u pseudogotskom stilu, ali zbog revolucije 1917. godine izgradnja je prekinuta.
Projekat, 1989.
Public Domain
Završena je tek 1925-1928. godine, istina, bez luksuza, ali kao budući sovjetski industrijski gigant.
Aleksandr Rodčenko/MAMM/MDF
„Elektrozavodˮ je proizvodio tehniku za mašinsku industriju i železnicu. Posle raspada SSSR-a zavod nije preživeo ekonomsku krizu: proizvodnja je prekinuta, a prostor izdat. Danas ova građevina čeka neka bolja vremena.
Katedrala Bezgrešnog Začeća Presvete Deve Marije
Najveća katolička crkva u Rusiji podignuta je 1901-1911. godine u Maloj gruzijskoj ulici u centru Moskve. To je katedrala u kojoj se misa služi ne samo na ruskom, nego i na španskom, engleskom, poljskom, francuskom, pa čak i na korejskom jeziku. Tu često dolaze i stanovnici grada i turisti na koncerte orguljske muzike.
Legion Media
Arhitekta Foma Bogdanovič‑Dvoržecki projektovao je zgradu u neogotskom stilu za koji su karakteristični crvena cigla, visoki crni krovovi i prozori sa prelomljenim lukom. Istoričari smatraju da je inspiraciju našao u prikazima Vestminsterske opatije i crkve u Milanu.
Ferejnova apoteka
Ova zgrada veoma neobične arhitekture nalazi se u glavnoj
turističkoj ulici Moskve, Nikoljskoj.
Konstantin Kokoshkin/Russian Look
Nekada apoteka vlasnika farmaceutske kompanije Vladimira Ferejna, a danas prodavnica kristala, podignuta je krajem 90-ih godina 19. veka. Fasada joj je izrađena u stilu renesanse sa masivnim prozorima i skulpturama starogrčke boginje zdravlja Higieje.
Međutim, ako ovu zgradu pogledate iz pravca Tretjakovskog sokaka, videćete pravi gotski zamak od crvene cigle sa malom gotskom kulom. Prema zamisli arhitekte, njena namena je da kamuflira dimnjak. Do Oktobarske revolucije 1917. godine kula je imala časovnik, koji je nestao u sovjetsko doba.
mos.ru
Vila Save Morozova
Vila za Zinaidu, ženu poznatog industrijalca i mecene, sagrađena je prema projektu ništa manje poznatog arhitekte Fjodora Šehtelja. Morozov je bio angloman, studirao je na Kembridžu i zato za svoju kuću izabrao stil engleske neogotike. Raskošni enterijeri ove vile čine da izgleda kao starinski zamak. Dizajnirao ih je slikar Mihail Vrubelj.
Shakko (CC BY-SA 4.0)
Posle nacionalizacije zgrada je predata pod nadležnost Ministarstva spoljnih poslova i tu se i danas održavaju prijemi za strane diplomate.
Sandunovske banje
Poznata moskovska javna kupatila i saune nalaze se u tihom sokaku u centru Moskve.
Boris Kavashkin/TASS
Banje su napravljene 1808. godine, ali gotsko zdanje u kojem se nalaze podignuto je tek 90-ih godina 19. veka. Enterijer je takođe uređen u neogotskom stilu sa visokim klupama i tavanicom sa svodovima.
Moskva Agency
Za uređenje su korišćeni italijanski mermer i engleske keramičke pločice. Unutrašnji dizajn po raskoši ne zaostaje za aristokratskim vilama. Banje su do danas otvorene za posetioce, kako za one koji žele da se pare u sauni, tako i za turiste koji samo žele da obiđu zdanje.
Pozorišni muzej „Aleksej Bahrušinˮ
Trgovac Aleksej Bahrušin prikupljao je pozorišne kostime, delove scenografije i umetničke predmete koje je donosio sa putovanja po Rusiji.
Mikhail Tereshchenko/TASS
Za izgradnju pozorišnog muzeja 1894. godine izabrao je mali plac u rejonu Zamoskvorečja (danas ta ulica nosi njegovo ime). I fasade i enterijeri urađeni su u stilu engleske gotike, što izuzetno odgovara pozorišnoj tematici. Još 1913. godine on je muzej i kolekciju poklonio Akademiji nauka, zadržavajući ulogu nadzornika. Taj status je imao i za vreme sovjetske vlasti.
Vyacheslav Prokofyev/TASS
Danas se u ovom zdanju i dalje nalazi pozorišni muzej. Viši sprat je dozidan 30-ih godina, jer je kolekcija prilično proširena.
Vodotoranj
Stanica Ugreška na maloj okružnoj železničkoj pruzi na jugoistoku grada jedna je od najstarijih u Moskvi. Stara zgrada stanice i vodotoranj podignuti su početkom 20. veka i nedavno renovirani.
mos.ru
Izdaleka ova građevina ne liči toliko na vodotoranj, koliko na kulu nekog srednjovekovnog manastira ili zamka. Danas je zaštićeni objekat kulturne baštine Moskve.
Ana Sorokina, Russia beyond
