Izvor: Vostok.rs, 13.Jan.2015, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonski romani za ruske čitaoce
11.09.2014. -
U okviru Trećeg Međunarodnog kongresa prevodilaca, sazvanog u Moskvi na inicijativu Agencije za štampu i masovne komunikacije RF i Instituta Prevoda, održane su sednice posvećene literarnom projektu Sto slovenskih romana. U Biblioteci strane književnosti okupili su se autori iz raznih zemalja slovenskog sveta i prevodioci.
Vrednost slovenskih književnosti na početku susreta označio je glavni urednik beogradske izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
- Posle 1989. godine slovenski svet su obuhvatile dramatičke političke, istoričke i društvene promene. Neke zemlje su promenile svoje granice, neke su zahvaćene istorijskim promenama koje su bile vrlo dramatične. Sve slovenske zemlje su ušli u neku formu tranzicije. Sada, kada čitamo romane iz edicije „Sto slovenskih romana“, mi vidimo koliko je u tim romanima upisano ne samo vrhunsko književno umeće nego i vrlo važno iskustvo koje je mnogo u čemu zajedničko. Otuda možemo reći jednu vrstu načinskog okvira edicije „Sto slovenskih romana“ oblikuje raspon između istorije i tranzicije. Najbolji savremeni slovenski roman se pokazuje kao izuzetno moćno sredstvo za razumevanje najaktuelnijih i najizazovnijih procesa našega trenutka. Otuda taj roman jeste izazovan. On podstiče raspravu i razgovor. Iskustvo pokazuje da to je ne samo antologija slovenskog romana nego istovremeno i moći način da se razumeju prilike u kojima se odvijaju aktuelni procesi u slovenskim zemljama. I meni je drago što čitaoci to prepoznaju.
Na sednici je bila predstavljena između ostalog i makedonska književnost. O razvoju romana u Makedoniji govorila je prevodilac Olga Panjkina.
- Treba reći da se makedonski roman kao žanr pojavio dosta kasno. Kao prva lasta može da se smatra "Selo iza sedam jasenova" Slavka Janevskog, objavljen 1952. godine. Ali, bez obzira na to, za nešto više od 60 godina makedonski roman je prošao sve faze svog razvoja, izbio napred, i trenutno se već uklopio u evropske tokove. O tome svedoči i činjenica da makedonski autori već dobijaju prestižne međunarodne nagrade i priznanja u balkanskom i evropskom kontekstu. Na primer, Venko Andonovski je za svoj roman "Pupak zemlje" dobio još 2001. godine nagradu Balkanika, a mladi pisci Goce Smilevski i Lidija Dimkovska dobili su književne nagrade EU. Treba reći da je roman živ žanr koji se razvija u naše vreme. U Makedoniji on se razvija vrlo uspešno i plodotvorno. Upravo polazeći od toga, mi smo odlučili da predstavimo ruskim čitaocima dela makedonskih romansijera.
U nastavku svog izlaganja Olga Panjkina je detaljnije govorila o tome koje su makedonske knjige izašle u seriji Sto slovenskih romana.
- Drago mi je što je u ruskom prevodu već izašao roman Olivere Nikolove Etide o ibn Pajku. Junak ove knjige preživljava tri varijante svog života pod raznim imenima. Autor pokreće pitanje kakav put može da odabere čovek u svom životu, zavisi li to od okolnosti ili od njegovog ličnog izbora. I bez obzira na to što se radnja odvija u vreme turskog ropstva, smatram ovu knjigu vrlo savremenom. Posebno mi je drago što mogu danas da predstavim roman Ermisa Lafazanovskog Hrapeško, kojim započinje serija Makedonski roman 21. veka. Lafazanovski je poznat ruskom čitaocu po svojim pripovetkama. Književni kritičari Makedonije su jednodušno visoko ocenili njegovo stvaralaštvo i smatraju ga jednim od najtalentovanijih pisaca u zemlji. Junak romana je čovek po imenu Hrapeško. Etimologija ove reči označava ružnog čoveka malog rasta. To je vinogradar sa periferije Skoplja, on živi sredinom 19. veka. Igrom slučaja naš junak se nađe u Zapadnoj Evropi gde se zainteresuje za zanat neobičan za Makedoniju – izradu stakla, tačnije postaje stakloduvač. Autor pokreće problem stvaraoca, njegovog svakodnevnog života, njegovih umetničkih težnji. To je putopis čoveka koji putuje kroz Švajcarsku, Italiju, Austriju, Tursku, Siriju, Egipat. Polazi mu za rukom da poseti neviđena mesta, čak da stigne na Mesec, putuje u prošlost i budućnost. Neobično je raznovrstan i jezik romana. To je i jezik ulice, i prefinjeni, naučni, ponekad i pseudonaučni jezik, kao i jezik umetničke elite tog doba. Pri tome Hrapeško je istovremeno i roman i parodija na roman. On pruža mogućnost čitaocu da sam odabere kako da se prema njemu odnosi. I meni se čini da će roman Hrapeško biti zanimljiv za ruskog čitaoca.
Na kraju je Olga Panjkina istakla da je dobila pismo od ministra kulture Republike Makedonije Jelizavete Kančevske-Milevske. U njemu se, između ostalog, kaže:
Radujem se inicijativi Biblioteke strane književnosti da predstavi roman Lafazanovskog na sajmu knjiga i kongresu prevodilaca u Moskvi. Veoma je važno što je izdavačka kuća Rudomino videla realnu književnu vrednost romana ovog pisca koji je dobio nekoliko prestižnih nagrada u Makedoniji i rešila da ga prevede na ruski.
Grigorij Sokolov,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Moskva
