Izvor: Press, 23.Avg.2010, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevačke šljive na moskovskim pijacama
U kraljevačkim voćarskim selima Bukovica, Roćevići, Dedevci, Vrdila i Drakčići bruji kao u košnici jer je u toku berba šljiva. Zbog grada koji je u junu desetkovao mnoge voćnjake, prinos je za 30 odsto slabiji, ali je zato barem plasman obezbeđen na rusko tržište
U hladnjaču Predraga Perišića u Bukovici od popodneva do duboko u noć na desetine traktora, kamiona i automobila dovozi tek obranu šljivu. Tu su spremni i šleperi-hladnjače >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << bračnog para Modirka iz Moldavije koji transportuju voće do pijaca u ruskoj prestonici Moskvi.
- Kod nas gužva kao u Guči! - komentarišu seljani dok čekaju istovar robe.
Berba sorti „lepotica" i „čačanska rana" je završena, a u toku je kampanja „stenlejke" po ceni od 25 dinara za kilogram, a isplata je na licu mesta. Mihailo Pavlović iz Roćevića kaže da je to trenutno najbolje rešenje, jer kapaciteta za preradu šljive nema, a ni sigurnog plasmana za rakiju.
- Veliki su izdaci, a ove godine nas je grad rasturio, imam stabala na kojima nema ni lišća, a kamoli ploda! Bolovaće voćnjaci dve-tri godine. Ali, bar je kvalitet šljiva koje su pretekle odličan - priča čika Mihailo.
I otkupljivač Predrag Perišić je voćar, i to najveći u kraju. Sagradio je hladnjaču od 80 tona i pre pet godina počeo i da otkupljuje voće za plasman na rusko tržište.
- Ove godine je ubedljivo najviše šljive, jer je grad uništio ostalo voće - kaže Perišić, kome je junsko nevreme uništilo urod na više od sedam hektara voćnjaka.
Moldavci Elena i Genadij Modirka više od deset godina se bave otkupom voća u raznim zemljama za moskovske pijace. I u Srbiji su prisutni u mnogim područjima, u zavisnosti od sezone voća. Očekuju da će iz ove otkupne stanice sada odvesti 40-45 šlepera šljive, ili oko 100 vagona, što je nešto manje nego prošle godine, jer je rod manji.
- Otkupljujemo i u Vojvodini, Arilju, okolini Beograda i moj je utisak da je ovaj kraj Kraljeva najbolji po voćarstvu. Ljudi dovoze kvalitetnu robu, jer su za ovih pet godina naučili šta tražimo - kaže Genadij.
Genadij Modirka upozorava da je neophodna, kao što i naši poljoprivrednici već godinama traže, veća pomoć države u investicijama. Kao primer navodi Poljsku, gde su država i Evropska unija direktnim ulaganjem u poljoprivredu i subvencijama za one koji investiraju uspeli da od Poljske naprave voćarsku zemlju koja je broj jedan u proizvodnji jabuke.
- Mora da se investira u kvalitetne sadnice, prskalice, traktore, hladnjače... Ima mnogo toga što je potrebno uložiti u poljoprivredu u Srbiji, a to seljaci ne mogu sve sami da iznesu - upozorava Genadij Modirka.
U razgovoru sa voćarima otvaramo i pitanje njihovog boljeg organizovanja radi zajedničkog investiranja i plasmana, jednog dana možda i prerade voća. Kažu da je loše iskustvo sa nekadašnjim zadrugama koje su ili propale, ili je njihova imovina otišla u privatne ruke, razlog što se sada teško odlučuju na udruživanje. Ni Predrag Perišić za sada ne planira proširenje posla, čak ni sušenje šljive.
- Potrebno je mnogo sredstava, radne snage, sve je to već industrija koja prevazilazi moje mogućnosti i interesovanja - kaže Perišić.
Jedino što budi nadu je sve više mlađih ljudi među voćarima i što se iz godine u godinu proširuju zasadi voća. A dok država ne počne ozbiljno da pomaže poljoprivredu, ovi voćari će biti srećni što bar imaju gde da plasiraju rod.
.jpg)
