Izvor: Politika, 30.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korist od eventualnih sankcija Rusiji
Ako se budu iskoristili svi mogući kapaciteti, Ruska Federacija može da hrani 33 milijarde ljudi
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 30. avgusta – Ukoliko Zapad zaista uvede sankcije Rusiji, to će njoj (Rusiji) doneti samo koristi. Takva, paradoksalna izjava došla je ovih dana iz „Roselhoznadzora” – federalne službe za nadzor Ministarstva poljoprivrede. Objašnjenje je da će Rusija, kad izgubi mogućnost da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvozi iz SAD zamrznute pileće batake, ili kako ovde kažu „Bušove nožice”, morati da se pozabavi razvojem sopstvene proizvodnje.
„Malo ćemo stegnuti pojaseve, ali smo u stanju da proizvodimo dovoljno mesa, žita, mleka. Još će ostati i za druge”, tvrdi Nikolaj Vlasov, zamenik direktora „Roselhoznadzora”, koji kaže da, ako budu počeli da se koriste svi mogući kapaciteti, Rusija može da hrani 33 milijarde ljudi.
Uprkos tome, trenutna situacija je sasvim drugačija. Danas je ruska zavisnost od uvozne hrane velika – prema statističkim podacima, oko 50 posto proizvoda u prehrambenim prodavnicama je uvozno. Zato je jedan od prioriteta nove ruske vlade upravo borba da se ta zavisnost smanji.
Nedavno je prvi vicepremijer Viktor Zupkov izjavio da će u poljoprivredu biti uložen ogroman novac – do 2012. godine seljaci će dobiti dopunske subvencije u iznosu od 102 milijarde rubalja (oko 4,5 milijardi dolara).
U tom svetlu treba posmatrati i eventualno zamrzavanje prijema Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Kako bi ispunila zahteve i poštovala pravila STO, Rusija već 15 godina primenjuje neka ograničenja kao što je, na primer, ograničenje podrške poljoprivredi, dozvoljavajući pri tom uvoz ogromnih količina „Bušovih nožica”.
Cene energenata su, da bi bile usklađene sa svetskim, u poslednje vreme povećane više puta utičući tako na životni standard građana. Pozitivnih efekata članstva u Organizaciji nema jer se prijem stalno odlaže – iako je postigla bilateralne dogovore sa 153 države, stalno se pojavljuju nove prepreke. Analitičari to objašnjavaju slikovito: „To je kao da igraš fudbal, a gol suprotne strane je ograđen daskama, dok je tvoj slobodan”.
Teza da će novim odlaganjem prijema biti teže da se izvoze poljoprivredni proizvodi na Zapad besmislena je – ruski poljoprivredni proizvodi ni do sada nisu imali nikakve šanse na zapadnom tržištu jer nisu mogli cenom da konkurišu lokalnima koji su zaštićeni olakšicama i subvencijama. Proces je bio obrnut – pravila STO nalažu niske uvozne takse, pa je Rusija bila zatrpana jevtinim mesom i mlekom, tvrdi se – često i veoma lošeg kvaliteta. I sada se u prodavnicama mogu kupiti pileći bataci iz američkih državnih rezervi, zamrznuti pre 20 godina za slučaj da dođe do atomskog rata.
Naravno, neće biti lako da se preko noći podigne proizvodnja. Treba rešiti brojne probleme – loše puteve, deficit kadrova – rusko selo je decenijama uništavano, individualna proizvodnja bila je zabranjena, a poljoprivredom su se bavili sovhozi i kolhozi. Kad se raspao SSSR, raspali su se i oni, a na selu gotovo da nije ostao niko. Jedina oblast u kojoj je situacija više-manje dobra jeste proizvodnja žita. U ostalima je stanje nezadovoljavajuće – kad se krene kolima ili vozom u unutrašnjost Rusije mogu se videti beskrajna neobrađena polja i ogromne poluporušene zgrade koje su nekad bile kolhozne štale ili silosi.
Zaustavljanje prijema u STO, smatraju neki analitičari, moglo bi biti okidač koji će aktivirati unutrašnje potencijale. Prepreka ima mnogo – od alkoholizma i neiskustva seljaka do cena mineralnog đubriva i goriva za poljoprivrednu mehanizaciju koje dohodak svode gotovo na nulu. To, opet, nije baš neka preporuka bankama da odobravaju kredite onima koji bi želeli da rade.
Najveći deo sume koju će vlada uložiti u poljoprivredu, pripašće stočarstvu. A da bi se banke privolele da daju rizične kredite – u stočarstvu se uloženo vraća tek za deset godina – država će izdvajati godišnje 2,3 milijarde za subvencionisanje kamata ne kredite.
Pored toga, biće smanjen uvoz „Bušovih nožica” i svinjetine za stotine tona, što će omogućiti domaćoj proizvodnji bolju prođu i povećati prihode koji mogu da se koriste za modernizaciju proizvodnje i uvođenje savremene tehnologije, bez čega nema napretka, smatraju u ministarstvu za poljoprivredu.
Negativna posledica cele operacije gotovo je sigurno povećanje cena, ali ministarstvo je uvereno da će se to brzo promeniti, ponuda i tražnja će se izjednačiti i cene će se stabilizovati. Dotle će morati da se računa na proizvode iz Argentine i Brazila.
Kad se govori o eventualnim sankcijama Rusiji – poljoprivreda jeste najosetljivija, ali postoje i druge oblasti u kojima je Rusija veliki uvoznik. Elektronika, kućna tehnika, sve to se u velikoj meri uvozi. I ma kako paradoksalno zvučalo, upravo ta činjenica štiti Rusiju i od evropskih i od američkih sankcija.
Rusko tržište je ogromno i zahvalno, svakome ko se na njega probije, garantuje ogromnu dobit. One koji su u tome uspeli, teško da će moći da ubede da se povuku. Treba imati u vidu i da se u Rusiji proizvode brojni proizvodi po licenci – „Marlboro” i „Pepsi”, „Parmalat” i „Nestle” već su postali ruski proizvodi i teško da će neko moći da ih ubedi da napuste tržište sa 140 miliona potencijalnih kupaca.
A što se elektronike tiče, njen najveći deo danas se sklapa u Kini i drugim azijskim zemljama – na njih se neće odnositi ni evropske ni američke sankcije. Naprotiv, još će im se šire otvoriti vrata Rusije koja je danas, više od drugih zemalja, „gladna” tih proizvoda.
-----------------------------------------------------------
Ekonomska nezavisnost Rusije
Prema statistici, Rusija danas može da obezbedi 60% svojih potreba za živinom, 65% za svinjetinom i govedinom, 100% za žitom, 40% za sirom, 95% za mlekom, 25% za vinom, 20% za odećom, 25% za lekovima, 15%, za kućnom tehnikom, 99% za cigaretama, 35% za kozmetikom.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 31/08/2008]
