Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolomna – mlađa sestra Moskve
18.02.2012. -
Radio „Glas Rusije" nastavlja ciklus emisija o starim ruskim gradovima, centrima međunarodnog turizma. Danas ćemo posetiti Kolomnu.
Grad se nalazi jugoistočno od Moskve, na visokoj obali reke Moskve, na mestu gde se u nju uliva rečica Kolomenka. Još u 12. veku naselje je bilo zaštićeno zemljanim opkopom s drvenim utvrđenjima, kaže saradnik turističke agencije „Liga-tur" Tatjana Konovalikova:
Na prvi pomen Kolomne nailazimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u letopisima iz 1177. godine. Odnosno, 2012. godine grad obeležava svoj 835 rođendan. Osnivačem Kolomne smatra se rjazanski gnez Gleb, ali postoji i druga verzija koja tvrdi da je 1177. godine ona postojala već oko 50 godina. Kaže se da je Kolomna mlađa sestra Moskve, ali može se diskutovati o tome, jer ako je grad postojao i ranije, on je stariji od Moskve.
Kolomna se nalazila na važnim trgovačkim putevima i više puta je postajala objekat teških borbi prvo vladimirskih, a zatim i moskovskih knezova. Na samom početku 14. veka grad je osvojio knez Danilo Moskovski. Posebno je velika uloga Kolomne u odbijanju najezda mongolsko-tatarskih hordi u toku dugogodišnje borbe protiv Zlatne horde. U prvi plan izbija vojno-strateški značaj grada koji u 14-15. veku služi kao zborno mesto ruske vojske. Moskovski knez Dimitrije, koji je kasnije prozvan Donski ovde je 1380. godine izvršio smotru družina, koje su krenule na Kulikovo polje u bitku s velikom vojskom kana Mamaja. Predanje glasi da je Dimitrije pojeo grumen zemlje i da je blagoslov za bitku dobio od prepodobnog Sergija Radonješkog koji je stajao rame uz rame s njim na Devičjem polju. Ovo mesto na levoj okuci Oke odakle se pruža pogled od kojeg se gubi dah uvek se smatralo blagodatnim. Mesec dana kasnije Dimitrije Donski je osvojio nezamislivu pobedu nad vojskom Zlatne horde, čiji je broj višestruko premašivao broj ruskih družina. Uopšte, Kolomna je odigrala posebnu ulogu u životu ovog kneza koji je veoma voleo grad, ističe Tatjana Konovalikova:
U Kolomni je dugo vremena postojala eparhija, grad je bio centar duhovnog života Moskovske kneževine. U gradu se stalno nalazio episkop, a Crkva je bila prva savetnica kneza. osim toga, na teritoriji Kolomenskog kremlja nalazio se knežev letnji dvorac. Dimitrije Donski je često dolazio u naš grad da se posavetuje s episkopom, pa čak i jednostavno da se odmori. U jednoj od kolomenskih crkava venčao se sa suzdaljskom kneginjom Evdokijom.
Pravi biser grada ostaje Kolomenski kremlj. U svom sadašnjem vidu on je počeo da se gradi u prvoj polovini 16. veka, za vreme vladavine Vasilija III. Moskovska država je do ovog vremena već pripojila Novgorodsku republiku i Pskov i težila je ka jačanju južnih granica. Zato je Kremlj trebalo da odgovara duhu vremena. U njega nije smela da kroči neprijateljska noga. Neprijatelj zaista nikad više nije uspeo da osvoji na juriš Kolomenski kremlj – drugi po veličini posle moskovskog. Uzgred rečeno, prilikom njegove izgradnje majstori su se ugledali upravo na Moskovski kremlj. Dužina zidina iznosila je dva kilometra, čija je debljina bila od 3 do 5 metara, a visina od 18 do 24 metra. Broj kula je dostigao 17, do danas ih se sačuvalo samo 7. Izražajni umetnički oblik ima ugaona okrugla Kolomenska kula, koja je takođe poznata i kao Marinkina kula. Ovaj naziv je povezan s legendom o tome da je 1614. godine ovde bila zatočena poljska avanturistkinja Marina Mnišek – žena Lažnog Dimitrija, navodno čudom preživelog sina cara Ivana Groznog. Po jednoj od verzija, umrla je ovde „od tuge za slobodom", a po drugoj „pretvorila se u svraku i odletela je kroz prozor-puškarnicu".
Grad je danas veliki crkveni centar, ovde su otvorena četiri manastira, nastavlja svoje kazivanje Tatjana Konovalikova:
Dva ženska su na teritoriji Kremlja, muških takođe ima dva. Najstariji, Bogojavljenski Staro-Golutvin muški manastir osnovan je još krajem 14. veka po nalogu Dimitrija Donskog. Njegovim osnivačem se može smatrati Sergije Radonješki. Hramovi na teritoriji ovih manastira su otvoreni, svako ko poželi može da uđe u hram, da pogleda njegov unutrašnji izgled, da dođe na bogosluženje.
U poslednje vreme je znatno porastao priliv turista u ovaj lepi grad. Osim zanimljivih ekskurzija turiste ovde čekaju mnogobrojni suveniri. Savetujemo obilazak Doma poklona – prodajnu izložbu radova kolomenskih majstorica. Tu su vez, heklane stvari i torbice autorske ručne izrade. Kolomna ima i svoje poznate brendove: vina od meda i posnati kolomenski slatkiš – pastilu, jedinstveni proizvod koji se može probati samo ovde i više nigde na svetu. Mala kutija od 150 grama košta 12-15 dolara. Uostalom, pastila toliko i vredi. Prefinjenog je ukusa. To su rendane jabuke, kljukva, kruška ili neko drugo voće umućeno s belancetom. I to je sve. Nema ni šećera, ni konzervansa. Verovatno ćete sve pojesti za tren oka.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
