Izvor: RTS, 27.Maj.2020, 15:44
Kasa de fudbol!
Smisliti plan. Smisliti savršen plan. Do detalja. Realizovati ga. Realizovati ga perfektno. Bez sumnje. Dvoumljenja. Bez ustručavanja . Moguće je, ali samo pod uslovom da se zovete Serhio Markina i da iza vas stoji grupa ljudi čiji identitet kriju imenima gradova - Helsinki, Berlin, Oslo, Najrobi, Rio, Denver, Moskva i Tokio.
Gledam i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne trepćem. Privodim drugu sezonu kraju. Mediji su već odavno puni naslova i hvalospeva o novom televizijskom fenomenu, kojem sam se odupirao tokom pandemije, vođen lošim iskustvom Igre prestola i surovim krajem - muk razočaranja.
Jutjub kanali spojluju, te ih zaobilazim. U pandemiji, kao i pre nje uglavnom preslušavam stare dobre rok hitove. Ponosan sam na RTS. Ispratio sam sve epizode Narkosa. Serija je dobra. Gledao sam je bez ičijeg nagovaranja.
Ipak, o španskom čudu, priča se i među prijateljima - kažu ,,nećeš se pokajati'', a ja se iznova prisećam sličnih saveta koji su me, zajedno sa Džonom Snouom gurnuli u ambis.
Prva epizoda prvog serijala - dobra. Druga još bolja. Treća izvanredna. Nazirem da bi Berlin mogao postati omiljeni lik. Drugi serijal, kao i prvi - fenomenalan. Naš Darko Perić, Helsinki, ostavlja dobar utisak. Srbi više nisu najveći negativci. Bravo amigosi!
Kako kod mene većina stvari ima, makar indirektnu vezu sa fudbalom, red je da pobacam karte na sto. Helsinki je stamen kao Vidić. Oslo kao Jap Stam, čvrst u duelu, ali ranjiv kod duplog pasara. Denver je plesač, kao Ronaldinjo, po malo nestabilan, neobuzdan van igre. Rio je Saviola, dečije lice, romatik. Moskva bi mogao biti Kantona, brine o svima, i ne plaši se da istupi napred - ko je gledao seriju, zna o čemu govorim. Berlin - Tomas Meler, iskusan, lucidan, uvek ima rešenje na sredini terena i nikada ne beži od odgovornosti, spreman da pogine za svoj tim. Ženski likovi... S obzirom na to da komentarišem i ženski fudbal, Tokio je Megan Rapino - neponovljiva i nepredvidiva, a Najrobi, ona je jednostavno harizmatična poput Aleks Morgan, i pleni.
Na kraju, ostaje nam samo čovek koji je smislio i realizovao čitavu akciju, lik presudan za radnju serije.
Neprevaziđeni El ProfesorSamo nekolilo dana nakon šokantne eliminacije od Australije u Interkontinentalnom baražu za Svetsko prvenstvo u Nemačko 2006, Urugvaj je u pomoć pozvao ,,učitelja''. I to onog pravog, 59-godišnje učitelja iz Montevidea koji pre tri decenije, na početku svoje trenerske karijere uveliko radio u osnovnoj školi. Izneo javno svoj plan. Nazvao ga je ,,Proceso".
Plan koji je smilio još daleke 1987. kada je kao trener Penjarola osvojio petu klupsku titulu Kopa Libertadores. Plan koji nije sproveo u delo u svom prvom mandatu na mestu selektora Urugvaja od 1988. do 1990. Tada je imao samo 43 godine i njegov tim je najpre eliminisao aktuelnog svetskog prvaka Argentinu, predvođenu najboljim igračem planete Maradonom u polufinalu turnira Kopa Amerika '89, ali su u finalu poraženi od Brazila. Godinu dana kasnije došali su i do osmine finala Svetskog kupa u Italiji, gde ih je eliminisao domaćin Mundijala.
Te 2006, posle šesnaest uspešnih trenerskih godina u Argentini, Italiji i Španiji, iskusni učitelj je znao da je pravo vreme za njegov povratak u nacionalni tim i realizaciju idealanog plana koji je nazvao ,,Proces". Ni nalik Kafkinom. Njegova ideja zasnivala se na temeljnom radu svih reprezentativnih selekcija, od uzrasta do 15 godina starosti, u kojem se stvara baza mladih igrača koji će biti detaljno praćeni i koji će jednoga dana činiti okosnicu A reprezentacije.
Ideja je bila da sve selekcije Urugvaja, počevši od najmlađih kategorija sve do prvog tima, igraju u sistemu 4-3-3, kako bi napredniji igrači odmah po dolasku u stariju generaciju, a potom i u prvi tim bili spremni da zadovolje sve kriterijume i zahteve na svojoj poziciji u pomenutom sistemu igre, 4-3-3.
Baš kao i u seriji La kasa de papel, Učitelj je smislio savršen plan, u kojem je primarno bilo vreme. Poput Serhia Markine El Profesora, i Oskar Tabarez Učitelj je smatrao da je za savršenu realizaciju njegovog procesa neophodno vreme, vreme u kojem će primeniti znanje kako bi ,,naučio" svoje igrače. Urugvaj koji je dva puta bio šampion sveta 1930. i 1950. godine, od 1990. nastupio je samo jednom na Svetslom kupu, u Japanu i Južnoj Koreji 2002. kada su ispali već u grupi.
Tabarez je pred sobom imao četiri godine do ,,dana D" i realizacije prvog dela svog savršenog plana.
Te 2010, vuvuzele su se čule dva kilometra uoči skretanja ka stadionu u Kejp Taunu. Prethodne noći čitao je tekstove o Nelsonu Mendeli. Njegovu ekipu je takođe očekivala borba protiv jačeg rivala - Francuske, u prvom kolu grupe A Svetskog kupa u Južnoafričkoj Republici.
Njegov kolega na klupi ,,Trikolora" Rejmon Domenek pravio je tim prema rasporedu zvezda i planeta u sunčevom sistemu, tako je pisala francuska štampa, te su igrači kojima zvezde nisu bile naklonjene tog dana, ostajale van tima. Francuska je imala toliko zvezda u svojim redovima, međutim tog leta Domenek očigledno nije gledao raspored planeta kako treba ili su im nebeska tela prosto namenila lošu sreću. Anri, Maluda, Evra, Riberi, Anelka, Sanja, Galas i Loris najpre su odigrali 0:0 sa Urugvajem, a potom su ih deklasirali Meksikanci sa 2:0 i domaćini Južnoafrikanci sa 2:1, i Francuzi su se kao poslednji u grupi, brzo vratili u Evropu.
Tabarez je u timu imao tri velike zvezde - Kavanija, Suareza i Dijega Forlana, ali i tim čiju su okosnicu pored njih činili golman Muslera, štoperi Dijego Godin i kapiten Diego Lugano, desni spoljni Maksi Pereira i centralni vezni Diego Perez.
Posle remija sa Francuzima, pobedili su domaćina sa 3:0 i Maksiko sa 1:0 i kao prvi otišli u osminu finala, gde ih je čekala Južna Koreja.
Učitelj je, poput El Profesora, znao da će mu prilikom svakog narednog poteza, biti potreban po jedan džoker u rukavu, kako bi sproveo svoj savršen plan u delo, svestan da ima tri napadača u zenitu karijere. Prvi je na scenu stupio Luis Suarez, koji je sa dva gola rešio meč sa Korejcima - Urugvaj je slavio sa 2:1.
Radnja ove priče, zakomplikovala se već u četvrtfinalu, u kojem je bitnu ulogu imao još jedan Srbin - Milovan Rajevac. Na megdan Tabarezu izveo je silno motivisanu reprezentaciju Gane.
Veče uoči utakmice četvrtfinala, Tabarez je pozvao svog najboljeg igrača, Dijega Forlana.
,,Ovo je za nas dan D" - rekao je Učitelj, pružajući mu veliku zastavu Urugvaja -
,, Podigni je nakon meča, visoko".
Svima vama koji niste gledali seriju La kasa de papel, ne mogu, niti želim da dajem preporuku, odluka je na vama. Jedino što mogu da kažem je to da me ova utakmica, možda i najzanimljivija i najuzbudljivija na čitavom Svetskom Kupu u Južnoafričkoj Republici 2010, itekako podseća na završnicu druge sezone.
Najpre je Suli Muntari u nadoknadi prvog poluvremena dao gol sa 38 metara, za vođstvo Gane. Rajevac je stajao pored klupe, kao da je baš u tom trenutku zamišljao divan i sunčan letnji dan na rodnom Zlatiboru. A onda je Forlan u 55. minutu postigao jedan od najlepših golova na prvenstvu. Posle šuta iz slobodnjaka iskosa, ta lopta je više puta promenila putanju u vazduhu, no što se okrenuo zaplet priče u seriji. Volim da vidim taj pogodak, iznova i iznova. Rajevac je nazirao oblake iznad Tornika.
Tabarezu je bilo jasno - šta god da se dogodi do kraja, Forlan je najbolji igrač Svetskog prvenstva i njegov proces je već dao rezultate.
U produžecima nije bilo golova, i sve je vodilo ka penalima. Naš Milovan kao da je baš te večeri sanjao plavo nebo nad Čajetinom, vedrije neko ikada pre, ali ga je naredna situacija ubrzo trgla, kako naš narod voli da kaže, kao ,,grom iz vedra neba".
U poslednjem napadu na meču, u poslednjoj sekundi, u 120. minutu, posle velike gužve u petercu Urugvaja, Gana je uputila šut, Rajevac je video loptu u mreži kao sunce iznad Ljubiša, ali je napač Urgvaja Luis Suarez odbranio kao Šmajhel - rukama!
Sudija Benkerensa iz Portugalije nije se dvoumio - penal za Ganu i direktan crveni karton Suarezu.
Epizoda ostaje bez glavnog lika. Publika čeka. Benkerensa je jasan, nakon udarca sa penala je kraj.
Rajevac gleda u Asamou Đana.
Suarez kraj tunela čeka da Ganjanin šutne. Heroj ili tragičar?
Asamoa Đan hvata zalet.
Nad Zlatiborom je sada padao sneg. U sred leta.
Rajevac je Mijatovićevoj, pridodao još jednu bolnu prečku, najbolniju u svojoj trenerskoj karijeri. Ostalo je 1:1. Blistava epizoda Svetskog kupa u Junoafričkoj Republici završena je penal serijom u kojoj su igrači Gane bili isuviše dekoncentrisani posle šokantne završnice produžetaka.
Istorijska šansa za prvo polufinale jednog afričkog tima je propuštena.
Urugvaj je bio u polufinalu, prvi put posle četrdeset godina.
Tabarez je znao da je svoj plan perfektno sprovodio u delo. Ipak, bez Suareza, njegova ekipa je, filmski rečeno, morla da sačeka narednu sezonu i novu priliku za dokazivanje.
Pitate se verovatno, zašto sam pravio ovakvu komparaciju između jedne TV serije i fudbala.
Pogotovo nakon eliminacije Urugvaja u polufinalu od Holandije sa 3:2, i poraza u borbi za treće mesto od Nemaca? Već sam napomenuo da u svemu vidim nekakvu vezu sa fudbalom.
Znam i da će mnogi pomisliti da Tabarez ipak nije ispunio svoj plan, došao je samo do polufinala Svetskog kupa?!
Samo do polufinala, znam, zvuči kao omalovažavanje velikog rezultata.
Čak do polufinala! Zvuči mnogo bolje.
Međutim, mnogo je činjenica koje govore o tome da Oskar Tabarez svoj plan i dalje perfektno sprovodi u delo.
Najpre je 2011. sa Urugvajem osvojio titulu šampiona Južne Amerike, prvu od 1995, a iste godine proglašen je najboljim selektorom na svetu. Naredne 2012, uručena mu je medalja za zasluge, najveće priznanje koje dodeljuje Fifa i koje je 2002. osvojio i naš Miljan Miljanić.
Urugvaj je pod njegovim vodjstvom zaigrao i na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, prvi put posle 84 godine!
Dokaz sjajnog rada sa mladim igračima.
Igrali su 2013. i na Kupu Konfederacija, prvi put od 1997, i zauzeli su četvrto mesto.
Računajući i 1990, Tabarez je postao treći trener na svetu koji je četiri puta vodio tim na Svetskim prvenstvima, tri puta za redom na poslednja tri Mundijala. Sva četiri puta prolazili su grupnu fazu.
U oktobru 2019. zabeležio je i 200. meč na klupi Urugvaja, postavivši novi rekord.
U periodu njegovog ,,procesa" Forlan i Suarez su rušili rekorde po broju golova u nacionalnom timu, a Forlan je bio najbolji igrač i strelac Svetskog prvenstva 2010.
Sredinom juna 2018, na Centralnom stadionu u Jekaterimburgu, 27.000 navijača aplaudiralo je jednom od najboljih trenera svih vremena.
U svojoj 71. godini izašao je pred njih sa štakom u ruci - oboleo je od, kako on kaže, hronične neuropatije. Hramao je ka klupi, a navijači Egipta i Urugvaja klicali su i aplaudirali nastarijem treneru na Svetskom prvenstvu u Rusiji.
Ponosno je slušao himnu svoje zemlje, suznih očiju, svestan da je u njegovom timu čak 10 od 11 igrača sa najviše odigranih utakmica u dresu Urugvaja. I svaki od njih prošao je u prethodnih 14 godina ,,proces".
Proces u kojem su imali priliku da uče od svoga učitelja.
Stigli su do četvrtfinala i na kraju su zauzeli peto mesto na Svetskom šampionatu 2018, pobedivši u osmini finala šampione Evrope, Portugalce sa 2:1.
Za razliku od vrlo dobre televizijske uloge Serhia Markine El Profesora, koji je svoj plan razradio do detalja, i na kraju ga sproveo u delo, Oskar Tabarez je učinio to isto, samo u realnom životu.
Mnogi će reći i da Tabarez nije izmislio ništa novo, jer su takav sistem rada uveliko pre njega koristili mnogi klubovi, poput recimo Sautemptona, gde su sve selekcije, od najmlađeg uzrasta igrale u istoj formaciji (tu je ponikao i Geret Bejl), ali Tabarez je svoju filozofiju prvi primenio u reprezentativnom fudbalu, gde je nadgledao rad svih mlađih selekcija i tačno je znao koga uvodi u prvi tim.
Kasnije su formulu njegovog ,,procesa" preuzeli i unapredili Englezi, koji su u poslednjoj deceniji osvojili sve što su mogli u mlađim reprezentativnim selekcijama.
La kasa de papel je samo trenutak odlične zabave, koja će se verovatno brzo zaboraviti, već nakon neke nove TV senzacije koja se možda uveliko snima. Cenim da se mnogi u ovom trenutku ne sećaju šta se na kraju dogodilo sa Džonom Snouom u Igri prestola. Setite se i serije Černobil, nedavno emitovane. Bez obzira na to, od treće i četvrte sezone Kuće od papira neću odustati.
Ne krijem i da svakodnevno razmišljam o narednom Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. godine. Selektor Urugvaja, Oskar Tabarez je jasan - on želi da nastavi svoj proces i peti put odvede Urugvaj na Svetski kup, pomognut mladim snagama stvorenim po njegovom programu još u selekciji Urugvaja do 15 godina starosti, među kojima je i nova superzvezda Real Madrida Federiko Valverde. Tu su i Matijas Vesino iz Intera, Rodrigo Betankur iz Juventusa, Lukas Toreira iz Arsenala i Maksi Gomez iz Valensije.
Ovi mladići će za dve godine biti u zenitu, što samo potvrđuje da se Tabarezov plan i dalje sprovodi u delo. Perfektno. Njegova reprezentacija je konstantna na Svetskim prvenstvima i uvek imaju ambiciju da nastupe u polufinalu. Igrači mu veruju, igraju za njega.
Danas, u 73. godini, Učitelj ima status legende, a legende se, ipak, za razliku od televizijskih likova, nikada ne zaboravljaju.
.jpg)
